Iako važe za veoma čist izvor električne energije, vetrenjače imaju, kao i sve ostale tehnologije, svoje prednosti i mane. Vremenom je njihova cena postala konkurentnija, tako da mogu da stanu rame uz rame sa ostalim sistemima, a glavna prednost ove tehnologije je korišćenje vetra kao „besplatnog čistog goriva“, kaže za Biznis.rs energetski menadžer, dipl. ing. Andrija Petrušić.
To podrazumeva, ističe Petrušić, da korišćenjem vetra kao obnovljivog izvora energije doprinosimo smanjenju globalnog zagrevanja, sagledavajući vetrogeneratore kao alternativu termoelektranama, koje nažalost u Srbiji i dalje učestvuju sa 70 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije. Generalno, vetrogeneratori kao i ostale OIE tehnologije, smanjuju našu zavisnost od fosilnih goriva.
Evolucija vetrenjača kroz prikaz visine i jačine
Kako kaže Petrušić, sama tehnologija dosta je napredovala u razvoju i danas postoje veoma efikasni vetrogeneratori u okviru vetroparkova koji su iz godine u godinu sve konkurentniji na tržištu električne energije ostalim tehnologijama, čak i bez podsticaja države.
„Što se tiče tehničkih aspekata, kako generatori rastu u snazi, tako rastu i u visini, kako bi mogli da postignu veći nivo obrtaja, jer je prisustvo vetra veće na većim visinama, a i veće elise daju veću snagu. Sa druge strane, vetrogeneratori malih kapaciteta u urbanim sredinama dobijaju sve više na značaju, jer za razliku od solarnih sistema mogu da proizvode električnu energiju i noću, što daje veću mogućnost primene i autonomije sistema. Takođe, u razvijenim urbanim sredinama gde ima velikih građevina i prisustvo bočnih vetrova koje uzrokuju visoki objekti, dovela je do razvoja urbanih vetrogeneratora“, objašnjava naš sagovornik.
U tehničkom pogledu, velika prednost ove tehnologije je što izuzetno malo prostora zauzima na zemlji po instalisanoj snazi, što daje ogromnu prednost u odnosu na solarne sisteme. Nekada je potreba za električnom energijom velika, a nema dovoljno prostora ili resursa za ostale tehnologije, kao što su korišćenje biomase, hidroenergije i slično.
Nepredvidivost kao jedna od glavnih mana
Iako su vetroelektrane u osnovi izvor zelene energije, istovremeno predstavljaju i rizik po elektroenergetski sistem, jer su nepredvidiv izvor električne energije, kao i solarni sistemi u neku ruku.
„Predikcija vetra je moguća, po pitanju sezonskih vrednosti, ali dnevne oscilacije su teško predvidive. Vetar naprasno može da promeni pravac duvanja ili intenzitet vetra može da se smanji ili jednostavno da ga nema, i veliki vetropark za kratko vreme može prestati sa radom, iako je očekivano da proizvodi punim kapacitetom“, ističe Petrušević.
On ističe i da sve nagle promene u radu vetroelektrana, generatori ostalih tehnologija, pogotovu prljavih, kao što su elektrane na ugalj ili gas, moraju u roku od nekoliko sekundi da nadomeste, da se ne bi narušila frekventna stabilnost celog elektroenergetskog sistema.
„Stoga instalacija vetro i solarnih elektrana neće direktno uzrokovati ukidanje svih elektrana sa prljavim tehnologijama, jer dokle god nismo u stanju da ‘jeftino’ skladištimo električnu energiju koju možemo da koristimo kada vetar ne duva ili kada je oblačno u slučaju solara, termoelektrane moraju da pružaju podršku regulacije elektroenergetskog sistema u realnom vremenu“, napominje naš sagovornik.
Vetrogeneratori predstavljaju i objektivnu opasnost po divlji svet, s obzirom da se mogu izgraditi na putanji njihovih sezonskih migracija ili putanji po kojoj lete po navici.
„Opasnost se ogleda u tome što okretanje elise turbine stvara promenu pritiska u vazduhu zbog koga životinje mogu da izgube kontrolu i sudare se sa elisom. Različite studije uticaja na životnu sredinu ipak govore da su rizici dosta niski i ne predstavljaju prepreku za instalaciju vetroparkova. Vetroelektrane imaju još jedan negativan uticaj i na životinje i ljude, a to je buka koju velike vetroelektrane mogu da stvaraju. Sprovode se studije koje prikazuju koliko buka može da utiče na razdražljivost životinja, kao i kakve negativne efekte ima na ljude po pitanju nivoa buke. Takođe, vizuelni efekat se ne sme izgubiti iz vida, jer vetroparkovi mogu u neku ruku da naruše pejzažnu sliku prirode“, upozorava Petrušić.
Izvor: GE Global Research; National Institute of Deafness and Other Communication Disorders (NIDCD part of NIH)
Praktična primena vetroelektrana
Levalizovani trošak električne energije iz vetrogeneratora bio je veći od 100 EUR/MWh u periodu pre 2000 godine. Do 2010. godine cena je pala na 60 EUR/MWh, dok se smatra da je do 2020. godine već na nivou od 35 EUR/MWh.
„S obzirom na to da je cena električne energije na tržištu oko 50 EUR/MWh, može se smatrati da vetroparkovi mogu da budu konkurentni elektranama koje koriste prljave tehnologije i na otvorenom tržištu, odnosno, bez nekih posebnih podsticaja na državnom nivou“, naglasio je naš sagovornik.
Novi Zakon o korišćenju OIE predviđa da će domaćinstva moći lako da integrišu male elektrane za sopstvene potrebe bilo iz solara, vetra ili nekog drugog obnovljivog izvora.
„Zakon najavljuje da će Operator distributivnog sistema pojednostaviti svoje procedure i dozvoliti ‘neto-merenje’ kao vid obračuna za domaćinstva, što će omogućiti da se višak električne energije proizveden određenih meseci, virtuelno skladišti i troši u narednom periodu sa presekom stanja koji će biti 1. aprila svake godine. Taj datum uveden je za presek stanja zbog solarnih elektrana, koje će pretežno biti instalirane na krovovima domaćinstava, koja imaju veći solarni potencijal leti nego zimi, pa se godišnji obračunski period ne može svesti na nivou kalendarske godine“, navodi Petrušić.
Kako ističe, trenutno se na tržištu mogu naći mali vetrogeneratori koji su oko 1 kW instalisane snage, za koje se mora izdvojiti oko 1.500 evra, a koji mogu dati oko 3.000 kWh godišnje.
„Trenutno u Srbiji ima oko 500 MW instalisane snage vetroparkova koji su dobili podsticaj od države prethodnih godina (pre uvođenja novog Zakona o korišćenju OIE). Očekuje se da će u narednih pet godina od 500 do 1000 MW biti dodatno instalisano. Može se anticipirati da u 1.000 MW instalisane snage ima vetro potencijala za 3.000 GWh godišnje. S obzirom na ciljeve koje je EU definisala i koja očekuje i od država koje su u procesu pristupanja EU, svaki MWh iz zelene energije je dobrodošao, pošto cilj da 27 odsto energije potiče iz OIE do 2020. godine nije bio ostvaren, jer se potencijal koji ima hidroelektrana Đerdap ne može smatrati obnovljivim izvorom zato što prelazi granicu za veličinu hidroelektrane koja se može smatrati obnovljivim izvorom. Stoga, procenjeno je da po ustanovljenim EU kriterijumima samo 21 procenat proizvedene energije potiče iz OIE“, konstatuje Petrušić. Biznis.rs