Selo Roćevići, selo je voćara. Nepregledni voćnjaci posuti po brežuljcima govore da je ta delatnost ovde tradicija. Naš domaćin Aleksandar Urošević je ponajviše zbog toga ostao na imanju.Svaka godina je priča za sebe, međutim prošlogodišnji otkup nije baš tekao po meri ovog mladog voćara tako da deo roda njegove jabuka još uvek u hladnjači.
Selo Roćevići nadomak Kraljeva poznato po voćarstvu. Nekada su konvoji kamiona vozili naše voće put primorja. Tih osamdesetih godina prošlog veka lepo se živelo pa ne čudi što su mnogi naslednici ostali u istoj poslovnoj priči. Aleksandar Urošević jedan od njih na blizu 4 hektara dominira jabuka i kruška mada se može pohvaliti i solidnim stablima kajsije, šljive i trešnje.
,,Tradicija, moji su se bavili voćarstvom, deda, otac pa je valjda bilo logično da i ja nastavim taj posao. Nekada se stvarno lepo živelo od voćarstva, živele mnogočlane porodice, širili se voćnjaci, školovala deca, pravile kuće…kako vreme odmiče nama malim voćarima je sve teže. Ja čak i da želim nemam neki veliki izbor u odabiru poziva jer bi trebao svaki dan putovati i po 30 kilometara. U tom slučaju ne bi mogao da se bavim i poljoprivrrednom. Vikend seljak ne postoji.,,
Ovde se o svemu vodi računa, puno se uči I radi. Tokom naše posete na imanju I savetodavci. Svi tretmani se rade strogo na vreme. Neka stabla vidimo zrela i za zamenu, međutim.
,, Nemoguće je menjati veću površinu pod voćnjakom, treba vreme da prođe do povratnog roda a i malo prilike na tržištu nisu baš povoljne za taj poduhvat. Naravno i novac. Imam u planu jedan dva voćnjaka da krčim ali za sada je ovako. Pre par godina sam baš ovaj gde se nalazimo obnovio, polako…,, kaže Aleksandar
Naš sagovornik ističe da je minula godina bila teška po pitanju roda ali i plasmana. U svojoj mini hladnjači preko 3 tone kvalitetne jabuke i dalje čeka kupca i troši ne baš jeftinu struju..Rusko tržište je zatvorilo vrata a nši otkupljivači nisu baš platiše.
,,Veoma veliki problem je zbog klimatskih promena i zbog sužavanja tržišta. Naročito su u problem voćari koji imaju rani sortiment koštičavog voća, prošle godine je otišla zbog mraza kajsija, nekima i trešnja, kasnije nas je prošarao grad i na kraju dug period suše i izuzetno visokih temperature. Sve to je smanjilo rod, kvalitet i plasman. Tržište Rusije, gde smo sigurno desetak godina imali siguran plasman je na žalost izgubljeno dako da je sada jako teško plasirati voće. Jednim delom je i država odlukom da samo hladnjačari kapaciteta skladišta sa preko 500 tona mogu da budu izvoznici, ugasio dosta malih otkupljivača. Ti mali otkupljivači su radili, uzimali od seljaka, od voćara robu, sada oni nisu naši partneri. Sve zbirno dovodi do toga da za ovu granu poljoprivrede vlada sve manje interesovanje. Mi koji smo tu tu smo na žalost!,,priča po malo razočarano sagovornik
Poslednjih godina su proizvođači ostavljeni na vetrometini nemilosrdnog tržišta, i samo oni snalažljivi su održali proizvodnju. Otkupne cene su već, godinama upitne a svi inputi su višestruko skuplji. Rezidbu zbog toga većina voćara radi samostalno.
,, Znamo mi da živimo u uslovima tržišne ekonomije, zanmo za zakon ponude I potražnje ali nama ponuđena cena nikako ne može da popuni sve veće impute proizvodnje.Ljudi koji mogu sami, porodično da urade sav posao na svom gazdinstvu, svom imanju, voćnjaku taj će opstati. Oni koji moraju da plate radnike koji ne podrazumeva samo rad već I razvoz, prevoz do kuće I nazad po 15, 20 kilometara, ručak, da ne nabrajam, zbirno puta dana, taj je u velikom problem. Već nekoliko godina radim sam rezidbu, traje to mesec dana ali ne smeta. Dobar zezač ide I do 100 evra. Da se razmemo ne može svako ni da radi taj posao.,,
Crveni alarm za uzbunu se, kako kaže domaćin davno oglasio, ali čini se da država nema adekvatan odgovor na spas sela, u kojima njegovi vršnjaci, i mlađi, sve manje vide interes da u njima zasnivaju porodice.Zbog prekomernog uvoza namirnica iz inostranstva, domaći proizvođači su eliminisani iz tržišne utakmice a moglo bi kaže i drugačije.
,, Možda bi i kreatori agrarne politike u ovoj državi trebali malo da usmeravaju naše male poljoprivrednike, oni su nekada bili nosioci poljoprivrede. Trebali bi da se srpsko selo i seljake usmere ka nekom udruživanju, na obnovljanu tog nekog zadrugarstva koje smo imali i koje je bilo uspešno jer vidimo da vlasnici krupnog kapitala nemaju baš mnogo sluha za našu tradiciju, na naše očuvanje izvornog života na selu već je bitan samo novac.,, nastavlja naš domaćin
Posebna priča je kaže Aleksandra odnos subvencija po delatnostima u poljoprivredi, bez da uvredi svoje kolege. On u svojim voćnjacima prohodi bar 20 puta, kroz oranje, đubrenje, rezidbu, prskanje…Evidenciju utroška goriva ne vodi jer bi ga tek ta cifra demotivisala.
,, Troškovi su ogromni. Samo oko petnaestak prohoda prskanja minimum, samo 15 puta da prođete prskalicom a gde je podrivanje, gde je tanjiranje, šišanje trave…Svakako ta kalkulacija troškova za brdsko planinske predele nije baš urađena po meri nas koje nisu svrstali ni u podrušja otežanih uslova a sami vidite koje strmine su u selima Roćevića, Lasca, Dedevaca, Bukovice…. znate šta, bez da uvredim kolege poljoprivrednike ratare u Vojvodini jer evo recimo država je propisala povrat akciza za 100 litara goriva po hektaru, nama ovde tih 100 litara tako reći ništa, na broj prohoda. Tako da različite grane poljoprivrede ne bi trebale da se tretiraju isto.,, kaže Urošević
Naslednik Dimitrije kreće na jesen u školu. Njegove želje nismo čuli a šta tata prižuljkuje.
,, Pa svaki roditelj želi da mu dete napreduje. Ja sam ostao, vezana sam za selo, za moje pretke…negde voleo bi da ovo sutra ne zapusti…Ali kakve su danas prilike, ne znam, ne znam, nisam baš siguran da bih želeo da mu ovo bude primarno zanimanje. Ako se nešto promeni neka odluči sam.,, zaključuje ovaj mlad voćar
O temi klimatskih promena nismo govorili, zasebna priča. On svoje voćnjake gleda sa neba. Protivgradnu mrežu nema, od mrazase bori zadimljavanjem od štetočina i bolesti uz pomoć struke. Sve drugo na njegovim plećima i pomoći supruge i majke. Mali voćari veliki problem a meni na pameti i dalje one sočne jabuke u martu. S. C.