Da bi ostvarili pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju građani će u 2023. godini morati da rade dva meseca duže.Naime, od 1. januara 2023. godine granica za odlazak u starosnu penziju kod žena se pomera za dva meseca, tako da će uslov u 2023. godini biti 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života, podseća Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života.
Ukoliko osiguranik, bilo da je žena ili muškarac, ne ispunjava zakonom propisane uslove u pogledu staža ili godina života za starosnu penziju, može ostvariti pravo na prevremenu starosnu penziju koja je uvedena u penzijski sistem Srbije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2015. godine. Da bi osiguranik stekao pravo na prevremenu starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove i u pogledu godina života i staža osiguranja.
Zakonom je propisan prelazni period u kome će se uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života i godina staža osiguranja za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju povećavati postupno sve do 2024. godine, kada će za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.
Poljoprivredne penzije i dalje najniže!
Sistem PIO poljoprivrednika formiran je 1986. po ugledu na višedecenijsko funkcionisanje penzijskog sistema zaposlenih. Uprkos različitim stimulacijama tokom godina, izrazito sezonska i ciklična priroda dohodaka u poljoprivredi otežava osiguranicima da redovno uplaćuju PIO doprinose. Pri tom, očigledno da tokom decenija nije postojala volja da se koriste ozbiljnije mere prinude za naplatu tih doprinosa od ove kategorije osiguranika, koji često zapadaju u materijalne teškoće i nemaju redovne prihode. Otuda ni u periodima povoljnog odnosa broja osiguranika i penzionera, pre nekoliko decenija – naplaćeni doprinosi nisu bili u stanju da pokriju ni petinu rashoda za poljoprivredne penzije. Trenutni iznos minimalne poljoprivredne penzije od 13.275 dinara mesečno nije znatno veći od iznosa novčane socijalne pomoći za jednog odraslog – 9.580.