(Xanthomonas fragariae)
Uglasta lisna pegavost jagode je značajna bakteriozna bolest jagodičastog voća, čiji je glavni domaćin vrsta Fragaria x ananassa. Mogu biti zaražene i Fragaria virginiana, Fragaria vesca, Potentilla fruticosa i Potentilla glandulosa. Iz roda Fragaria jedino je tolerantna Fragaria moshata.
Bolest je prvi put zapažena u Severnoj Americi 1962. godine, a njeno prisustvo je utvrđeno u većini evropskih zemalja gde se gaji jagoda.
Simptomi ove bakterioze mogu da se uoče tokom celog vegetativnog ciklusa biljke (najpogodnije april-maj za jagodu u prinosu i septembar-oktobar za matičnjake). U početku, patogen izaziva na donjoj strani lista pojavu pojedinačnih, poluprovidnih vodenastih lezija, vremenom se one šire, spajaju i formiraju ugaone pege nepravilnog oblika,uokvirene sitnim lisnim nervima. Lišće je najosetljivije od druge nedelje do drugog meseca starosti. Starije i mlađe lišće je rezistetno na patogena. Od drugih oboljenja pegavosti lista razlikuje se po svetlucavom odsjaju pega. Ponekad, u uslovima velike vlažnosti, na donjoj strani lista mogu da se formiraju žućkaste kapi bakterijskog eksudata, koje se vremenom isuše i formiraju tanku sjajnu opnu. Nakon dve nedelje lezije postaju vidljive i na gornjoj strani lista kao braon crvene pege. Spajanje više pega uzrokuje pojavu veće nekrotične površine i lisna ploča se cepa i propada. U slučajevima jače zaraze dolazi do uginuća biljke. Bakterija može napasti i cvetove. Retke lezijekoje se pojavljuju na plodu uglavnom su ograničene na zonu čašičnih listića.
Glavni izvor zaraze su ostaci zaraženog lišća i zaraženi živići koji se koriste kao materijal za umnožavanje. Prodor bakterije u biljno tkivo je preko stoma i povreda sa donje strane lista. Infekcija bakterijom može da se ostvari putem povreda izazvanih mrazom, mehaničkih povreda pri berbi, vaskularnim sistemom i osetljivim tkivom pri rasru jagode. Lokalno bakterija se širi pomoću vode (kiša, navodnjavanje prskanjem), vetrom a širenje se pospešuje i obradom zemljišta. Na velike udaljenosti, bakterija se prenosi putem zaraženog sadnog materijala. Simptomi se pojavljuju i u skladištima sa niskim temperaturama.
Uslovi koji pogoduju uvećanju populacije ovog patogena i pojavi bolesti su srednje dnevne temperature od oko 20°S i niske temperature noću, u sprezi s povećanom vlažnošću. Dugi periodi s padavinama, navodnjavanje i jaka rosa izuzetno odgovaraju ovom štetnom organizmu. Xanthomonas fragariae je jako otporna na sušu, i može dugo vremena da preživi na zaraženom uvelom lišću. Kada se jagoda uzgaja u zaštićenom prostoru retko je ugrožena napadima bakterioze. Primećeno je da su bujne biljke jagode (dobro đubrene) osetljivije od onih kržljavih.
Najveća šteta koju može da prouzrokuje bakterioza je sušenje listova koje, ako uzme maha, može indirektno da bude odgovorno za proizvodnju plodova slabijeg kvaliteta. Međutim, pri jakom napadu može doći i do propadanja zasada. Tretmani zaraženih biljaka preparatima na bazi bakra su se pokazali dosta efikasni u suzbijanju bakterijske pegavosti, ali pošto moraju da se primenjuju veoma intezivno postoji rizik od fitotoksičnosti. U svakom slučaju, preporučuju se dva tretmana preparatima na bazi bakra u prvoj fazi vegetativnog razvoja, nakon čišćenja biljaka od zaostalih starih listova. Interval između dva tretmana treba da bude 10-15 dana.
U cilju kontrole ove bakterioze, osnovno je da se živići proizvode na poljima na kojima se obavlja pažljiva kontrola i da se oni podvrgnu laboratorijskim analizama. Da bi se izbeglo unošenje i širenje štetnog organizma preporučuju se sledeće mere: korišćenje zdravog sadnog materijala, mesta za proizvodnju sadnog materijala treba da budu bez prisustva simptoma Xanthomonas fragariae u poslednjih pet godina, redovni zdravstveni pregledi objekata, voditi računa o plodoredu. Jelena Grbić dipl. ing. zaštite bilja