Prvi Etno sajam “Izvorno iz Krajine” organizovale su tri poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Negotina, “Agroznanje” iz Zaječara i “Poljosavet” iz Knjaževca, uz podršku svojih lokalnih samouprava i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Sajam je u Negotinu okupio više od 90 izlagača iz cele Srbije. Šarenilo boja, mirisa, ukusa i tradicije oslikavalo je štandove koji su od Severa do Juga Srbije predstavile službe i pojedinci.
Na centralnom gradskom trgu na štandovima su predstavljeni autentični proizvodi iz cele Srbije. Šarenilo boja, rukotvorine satkane od tradicije, mirisi i ukusi raznolike kuhinje, još jednom su pokazali da zaista imamo u svakom pogledu bogatu kulturno, istorijsku ali i gastronomsku postavku. Poljoprivredni proizvođači, vinarije, udruženja pčelara, proizvođači narodnih rukotvorina, brojne turističke organizacije, svi na zadatku i zadovoljstvu da predstave svoje umeće. Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ruralni Aleksandar Bogićević, istakao je upravo značaj ovakvih manifestacija koje promovišu tradiciju.
,,Ministarstvo za poljoprivredu, Sektor za ruralni razvoj osim posla u izradi Pravilnika za subvencije i mere iѕ nacionalnog programa bavi se i očuvanjem tradicije i sela. To je jedan od naših zadataka. Kada kažemo ruralni razvoj i ovo je jedan deo tog našeg posla, druženje ljudi na ovakvim manifestacijama pogotovu što smo krenuli da ujedinjujemo. ,,
Prvi etno sajam, s razlogom je održan upravo u ovom kraju koji je širom Srbije prepoznatljivom po vinu, rekao je Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin. Razvoj poljoprivrede je, pored turizma, deo lične karte Negotinske krajine i iz tog razloga su u prethodnom četvorogodišnjem periodu u vinogradarstvo, vinarstvo, voćarstvo, pčelarstvo i ostale grane, uložili 79 miliona dinara za koje su poljoprivredni proizvođači podneli hiljadu i sto zahteva. Ovom prilikom najavio je i jedan lep projekat koji će dugoročnije pomoći poljoprivrednicima ovog kraja.
,, I tu nismo stali. U proces komasacije država ulaže 57,5 miliona, a mi nešto više od 49 miliona dinara. Raduje me što je naša inicijativa za pokretanje projekta za navodnjavanje Negotinske nizije, koji su, moram reći, mnogi moji prethodnici bezuspešno pominjali, naišla na razumevanje države i da ćemo iduće godine započeti prvu fazu u vrednosti od preko 10 miliona evra,,
Ova dvodnevna manifestacija okupila je više od 30 poljoprivredno savetodavnih i stručnih službi, veliki broj turističkih organizacija, vinarije, udruženja pčelara, proizvođače autentične hrane i narodnih rukotvorina.
,, Nije dobra situacija, ali srpsko selo će oživeti, sve veći broj mladih ljudi počinju da shvataju da su ono što su im dedovi ostavili najbolje fabrike u kojima oni mogu da rade i da iskoriste sve ono što spada u četvrtu tehnološku revoluciju. Svako naše domaćinstvo zapravo je jedan mali pogon. Treba dati energiju tim pogonima, treba ih podstaći. Timočka Krajina, Negotin, Knjaževac, Zaječar, sve je to jedna duša, jedan prostor i Bor i Kladovo i Majdanpek i Boljevac, mali smo mi da bi se delili i zato ujedinjeni mi smo mnogo snažniji. Nema čoveka koji je došao u ovaj kraj a da nije rekao da je ovo jedan od najlepših krajeva u Srbiji ,, rekao je Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara.
Cilj ove manifestacije je da mali proizvođači udruženi postanu konkurentni na tržištu. Etno sajam “Izvorno iz Krajine” je i prilika ne samo za promociju urađenog, već i da se ohrabre mladi poljiprivredni proizvođači.
,,Meni je drago da opštine poređane u jednom lepom nizu od Stare planine pa do Dunava sarađuju i prepoznaju interes u saradnji. Mi zajedno možemo da se pozicioniramo na mnogo većem tržištu nego što je tržište Timočke Krajine. Naši vinari, voćari, povrtari, pčelari i stočari pojedinačno mogu malo ali zajedno udruženi mogu da dostignu količine koje mogu da budu zanimljive velikim trgovinskim lancima možda u zemlji, a možda i u inostranstvu,, istakao je Milan Đokić, predsednik Opštine Knjaževac
PSSS Kraljevo predstavila je kroz svoj štand kulturu spoja starog i novog sa područja Kraljeva, Raške, Ivanjice, Kraljeva i Vrnjačke Banje. Od rukotvorina, turističkih i tradicionalnih proizvoda, zimnice, slatko slanih đakonija iz manufakture malih proizvođača sa sela.
,, Zadatak naših savetodavnih službi je upravo u tome da pravim savetima, usmerenjima i informacijama pomognemo da na selu nadgradnja proizvodnje u preradu ili sve zastupljeniji seoski turizam, pomogne našim poljoprivrednicima da ekonomišu na što kvalitetniji način. Ovaj štand je bio mali da predstavimo sve što pruža kraj koji promovišemo, ali toplo preporučujemo da su svi dobro došli u kraljevački kraj koji ima sjajnih domaćina. Da imamo i dugu tradiciju govori i današnji specijalitet ,, Nemanjića zalogaj,, koji se služio na srpskom dvoru,, otkriva Zorica Zdravković iz savetodavne službe Kraljevo
Na prvom etno sajmu održana je i panel diskusija na temu organske proizvodnje o kojoj su ispred resornog ministarstva govorili Ivana Simić, savetnik i Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra. Sa razlogom možemo zaključiti da je Prvi etno sajam u Negotinu uspeo. Kompletan ukisak malo su pokvarile vremenske prilike, jer je miholjsko leto pokazalo i svoju zimsku stranu.
Istorija, kultura, tradicija
U Negotinu ćete na svakom drugom koraku videti neku asocijaciju na Hajduk Veljka, junaka koji je herojski branio Negotin od Turaka. U centru je njegov spomenik, kafane nose njegovo ime, kao i jela koja se služe u njima, a Hajduk Veljko je dobio i svoj muzej.Muzej Hajduk Veljka nalazi se u centru grada, u kući nekadašnjeg oborkneza Todorčeta. Muzej ima dva nivoa i tematski pokazuje detalje života Hajduk Veljka Petrovića, ali pre svega predmete koji pokazuju način na koji su tada ljudi u Negotinu živeli, šta su nosili i čime su se borili protiv Turaka.Lična hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo čine jednog od najvećih srpskih heroja o kome se pesme pevaju i već za života ga uvode u legendu. Karađorđe ga imenuje za vojvodu i poverava mu da čuva Negotin gde je junački poginuo braneći Krajinu od Turaka.Poznate su njegove reči tih poslednjih dana: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“
Ako vas u Negotinu nešto ne asocira na Hajduk Veljka, verovatno će asocirati na Mokranjca. Najpoznatiji srpski kompozitor rođen je upravo u Negotinu, a njegova rodna kuća pretvorena je u muzej.
Obilazak Negotinske krajine je najbolje završiti izuzetnim vinima sa ovog podneblja, koja ćete pronaći u čuvenim Rajačkim i Rogljevskim pimnicama. U pitanju su kuće koje su stare i po 200-300 godina, od kamena i blata, polu-ukopane. Ove kuće nisu pravljene da u njima stanuju ljudi, već vino. Tako su nastala potpuno neverovatna naselja koja se sastoje samo od pivnica u kojima se čuvalo vino, jer tako građene kuće imaju idealne uslove za čuvanje i sazrevanje vina.
