Kada posle jednog veka imanje ostane na ognjištu, naslednici ostanu za istom sofrom, mladi produže svoju lozu i svi i dalje planiraju budućnost, to je domaćinstvo sloge i sreće. Po onoj narodnoj gde čeljad nije besna, ni kuća nije tesna Majstorovići iz Bukovice svi pod istim krovom.
Porodica Dragiše Majstorovića u Bukovici generacijski živi od poljoprivrede, nekada potpuno, nekada dopunski ali se ognjište nije gasilo. Imanje domaćin radi poslednjih 30 godina, dograđivao se deo po deo, mada je stočarstvo mahom dominiralo u ovom voćarskom selu. Danas kaže naš domaćin svaštare.
,, Radi se svašta po malo. Radi se voćarstvo ovde uz kuću, radi se zemlja, ratarenje, stočarstvo. Ranije smo više tovili bikove a sada upunjamo sa kravama. Trenutno imamo sedam na muži I planiramo da širimo tu proizvodnju. Sinovi trojica ih je i svi pomažu. Jedan je isključivi poljoprivrednik, drugi ima svoju radionicu u selu a treći je na poslu u Kraljevu, ali svi zapnu u sezoni. Tako da smo još uvek svi zajedno za stolom i u zajednici, što je možda za današnje uslove nemoguće ali živimo zajedno i borimo se.,, počinje priču Dragiša Majstorović
Kaže da radni staž u poljoprivredi traje od kolevke pa do groba. On je gazdinstvo preuzeo od oca taman kada treba.
,, Ja sam imao 30 godina kada sam preuzeo ovo gazdinstvo jer je otac poboleo i mnogo toga se menjalo, nekad bolje, nekada lošije, tako je to na selu, ali se opstalo. Polako se dograđivalo, radilo, nije imalo ni nekih mašina. Danas dosta radimo uslugu, baš dosta radimo uslugu, najviše ide najstariji sin i taj posao nam je da se dopuni gde šta treba. Dopuni se budžet, dopuni dalji rad na zemlji jer je sve skuplja proizvodnja.,, nastavlja domaćin
Danas u domu tri generacije, tri sina, tri posla, solidna radionica, poljoprivreda u usponu jer se ponovo vraćaju mlečnom govedarstvu. Planiraju objekat za muzna grla, umesto tovilišta.
,, Bilo je dosad bikova, više smo tovili, sada videćemo šta dalje. Tu smo počeli jedan objekat evo postavljen temelj. Čim otpoli nastavljamo dalje bio je planiran za tovilište za junad ali sve su prilike da ćemo tu da premestimo krave. To će da odluče ove mlađe generacije u kući, jer sin je bio uporan da ponovo pokrenemo proizvodnju mleka. Nadamo se da nije pogrešio. Trudićemo se, pa videćemo. Sad ni ove subvencije nisu tako loše a cena mleka je uvek bila na klackalici kod nas. Polako Bože zdravlja i života.,,
Dragiša kaže da sinovi puno rade i uslugu jer imaju svu moguću mehanizaciju. Jedna mašina je nedavno uknjižila preko 20 hiljada radnih sati bez greške za nepunih 14 godina…
,, Pa kupili smo ga pre 14 godina na kredit a kako drugačije i malo po malo radili smo bogami svi i ja sva tr sina. Radio je sve što treba i kome treba po selu, teralo se u sezoni i dan i noć. Ide oranje, setva, kropljenje, žetva, rastura se đubivo…tada se ne staje. Jedno vreme dolazio i zet u ispomoć. Naša zemlja nije velika oko 10 hektara ali radimo uslugu drugima i otuda ovaj broj sati.Skoro da nije gasio i stvarno smo zadovoljni sa ovim traktorom. Bio je servis i neke sitnice sve drugo bez problema, tako da svakome preporučujem ove mašine kod ,,Mehanizacije Trgomen.,,
Zbog Toga kupuju još jednu mašinu iste robne marke, na žalost opet kreditno bez subvencije…
,, Kako smo imali sa ovim prethodnim traktorom dobro iskustvo sada smo kupili opet istu marku ali malo savremeniju, jaču, ima i klimu. A za subvenciju za traktor sve sam omašio za godinu. Sve uzmem godinu prije nego bude subvencija, evo i sada ovaj novi opet iz kredita bez ičije podrške. Ma izdržaće se, kada se radi nema problema.Da se mi samo još umnožimo pa neće biti problema.,, zaklučuje Dragiša
Kod Majstorovića baš važi poslovica sloga kuću gradi i ko kaže da više genercija ne mogu da se slože. Najmlađi Vukašin, naravno najvažniji kod babe i dede ali i svih ostalih ukućana…Jednostavno je, svako ima svoje zaduženje a na ognjište za stolom ih uvek okupi ukusna kuhinja mame Mirjane. Sa srećom! S.C.