Vest da su se trešnje u beogradskoj piljarnici prodavale po ceni od 4.300 dinara za jedan kilogram, nedavno se pojavila u medijima. Ova cena pravdana je time da se radi o trešnjama iz izvoza i da sezona ovog voća u Srbiji još uvek nije počela, zbog čega su se mnogi pitali, hoćemo li ovo voće kupovati na komad?
Uzgajivač trešanja Darko Milojević iz Aranđelovca kaže da u okolini ovog grada uzgaja trešnju na tri hektara i uglavnom izvozi u zemlje Evropske unije, prenosi RINA.
Ilustracija: Posle borovnice najisplativiji je uzgoj trešanja /Foto: Pixabay
Kako objašnjava, optimalni prinos u jednoj sezoni je 20 tona po hektaru, a prodajna cena ide do dva evra za kilogram. U ovaj posao krenuo je sa velikim ulaganjem, ali sada ima veliku zaradu i izvoz za evropske zemlje.
Trešnje predstavljaju veliki i neiskorišćeni potencijal, čak i na evropskom i svetskom tržistu, kaže Darko.
Zasnivanje jednog hektara zahteva ulaganja od 5.000 EUR. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške. Cena sadnica trešnje je oko osam evra. U novim sistemima uzgoja, cena sadnica je osam evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 EUR. Početna ulaganja su izuzetno velika, jer trešnje traže rad tokom cele godine, ali sve se to isplati i cela moja porodica koja ima pet članova sada živi od toga – kaže Darko.
Kada se isplati?
Tokom rasta voća prvi rod se očekuje u četvrtoj godini koji može da vrati više od 60% uloženog, da bi rod u petoj godini doneo dobit.
Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Jedno stablo trešnje povećava svoj rod tri do četiri puta svake godine. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru. Kada se sve sabere i oduzme, rezultati su dobri. Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju. Od subvencija države, kupio sam mehanizaciju – kaže Darko.
Kako postići kvalitet?
Kako kaže Darko, ovaj biznis započeo je pre šest godina, kada je odlučio da sa svog stalnog posla pređe na voćarstvo.
Odmah sam znao da treba da proizvedem što krupnije i kvalitetnije trešnje koje dobro prolaze na evropskom tržištu, jer su ekstra klase. Nisam se pravio pametan, nego sam konsultovao poljoprivredne stručnjake i druge uzgajivače. Izabrao sam poznate vrste, a to su regina i kordija. Zato sada imam prinos oko pet, šest a ponekad i sedam kilograma po jednom stablu. Za prvu klasu trešanja, važno je da se peru ručno. Tu mora da se zna sve oko orezivanja, đubrenja, navodnjavanja i zaštite od insekata. Morate da radite kontrole i vidite ako nešto fali, ako se ne radi kako treba, ako treba promeniti“, kaže Darko.
Ima onih koji kada gaje trešnje idu na količinu, dok se on opredelio za kvalitet, čak i ako rod trešnje bude nešto manji, kaže Darko.
Ilustracija: Trešnje se izvoze u Nemačku/Foto: Pixabay
Pošto izvozim u Nemačku, Holandiju i Rusiju, gledam da to budu trešnje koje su bolje od ostalih i da zato drže cenu. To mi za sada uspeva i mislim da je to ključ kada je u pitanju zarada na duže staze. Kod trešnje je izgled jako važan. Sve to naučio sam za ovih pet godina, jer sam zaista ozbiljno ušao u posao i ne smatram to hobijem, nego obavezom – objašnjava Darko.
Izvor:https://www.ekapija.com/