Cena teladi u Srbiji dostigla je istorijski maksimum a sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović je ukazao da je rešenje u sistemskim promenama, novim modelima otkupa i jačoj saradnji svih aktera u lancu proizvodnje mesa.
Kako je navedeno, uzroci su brojni – od hronične nestašice teladi, smanjenja broja krava, klimatskih promena, do složenih odnosa na tržištu mesa.
– Telad poskupljuje jer ih nema dovoljno, a to je direktna posledica višedecenijskog pada broja krava u Srbiji. Manji broj krava znači i manju reprodukciju, što smanjuje ponudu teladi na tržištu i samim tim dovodi do rasta cene – rekao je Budimović za RTS.
Prema njegovim rečima, cene teladi na stočnim pijacama trenutno se kreću od pet do šest evra po kilogramu žive težine.
– Cena zavisi od regiona, rase i kondicije životinje. Oni koji tove telad moraju da izdvoje velika sredstva već na samom početku – dodao je Budimović.
On naglašava da je najveći problem u stočarstvu smanjena reprodukcija i da se ovaj trend nastavlja već decenijama. Posebno je upozorio da razlike u cenama po regionima dostižu i do 30 odsto, što dodatno otežava planiranje proizvodnje.
– Dok osnovni ekonomski principi ponude i tražnje definišu kretanje cena, nije samo tržište to koje formira cenu mesa – upozorava Budimović.
Kako je naveo, važan uticaj imaju i trgovački lanci, kao i ugovori između proizvođača i distributera, koji često nisu transparentni. Sledeći korak, kako je objasnio, iza ponude i tražnje jeste pitanje koliko je određeni proizvod potreban trgovačkom lancu. Dodaje da to važi ne samo za meso, već i za sve prerađevine.
– Ugovori između proizvođača i trgovaca sadrže mnogo specifičnosti i postoji prostor za bolji dogovor obe strane. Imali smo intenzivne razgovore s Ministarstvom poljoprivrede – potrebna je dublja sektorska analiza koja bi donela bolje uslove za sve – naveo je Budimović.
Pored problema sa stočnim fondom, Budimović je ukazao i na uticaj klimatskih promena, koje sve više remete proizvodnju stočne hrane.
– Osim bolesti koje se šire u Evropi, klimatske promene su nam jedan od najvećih izazova. Moramo kao država da krenemo od osnova – od izbora hibrida za setvu useva koji služe kao hrana za životinje. Vidimo da je jedan hibrid na jednoj njivi spaljen, dok je drugi preko puta potpuno zelen – rekao je Budimović.
Istakao je da to pokazuje koliko je značajna selekcija, ali i druge mere kao što su navodnjavanje i agrotehnika. On je naveo da Srbija ima idealne uslove za stočarstvo – dug vegetacioni period i potencijal za ispašu do 10 meseci godišnje.
– Ove godine je praktično bilo moguće pustiti stoku na ispašu tokom 10 meseci. To su resursi koje moramo bolje da koristimo – dodao je on.
Kako je istaknuto, dok je žetva pšenice prošla dobro, kukuruz je ove godine podbacio, što će dodatno uticati na cenu mesa u narednim mesecima. Suncokret je, prema prvim procenama, imao zadovoljavajuć rod, ali kao i uvek – najveći problem su cene na berzi.
– Pšenica se izvukla na vreme, kukuruz je nešto slabiji. Videćemo kako će proći suncokret. Ali cena je ta koja najviše utiče na finalnu računicu proizvođača – rekao je Budimović.
U uključenju sa farme kod Zrenjanina, stočar Čedomir Keco potvrdio je da je cena živog tovljenika dostigla i do 450 dinara po kilogramu, što nije zabeleženo u bliskoj prošlosti. Zbog manjka domaće teladi, najavljen je i uvoz iz Češke, gde su cene nešto povoljnije.
– Svu telad smo već prodali. Postoji interesovanje da se uvede sigurnost u proizvodnju – kroz ugovore, čak i bez unapred definisanih cena. Samo tako ćemo postići stabilnost u lancu snabdevanja – istakao je Keco.
Budimović je zaključio da je neophodno uvesti modele koji će obuhvatiti sve troškove proizvodnje – od hrane za životinje, energenata, do ljudskog rada. Kako je predložio, potrebno je da se otkupna cena vezuje za cenu kukuruza, kao glavne komponente u ishrani životinja.
– Otkupna cena više nije gubitnička za farmere, ali i dalje moramo da radimo na transparentnosti i ravnomernoj raspodeli dobiti između svih aktera u lancu – proizvođača, prerađivača i trgovaca – zaključio je Budimović. foto Našeselo