U napuštenom rudniku, sa stalnom temperaturom od minus 18 stepeni na Svalbardu, u Norveškoj, skladište se biljne vrste iz celog sveta kako bi se sačuvale u slučaju globalnih katastrofa i klimatskih promena. Srbija je deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, a razmišlja se i o kukuruzu.Svalbard Global Seed Vault je više od samo tehnološkog čuda – to je osiguranje za budućnost. Savremena “Nojeva barka” napravljena je 2008. godine i u njoj je do danas skladišteno 1,2 miliona uzoraka semena biljaka iz celog sveta. Svoj doprinos ovom trezoru pre dve godine dala je i Srbija. U Svalbard je poslato 96 autohtonih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži.
U svetu koji je sve više podložan klimatskim promenama, ratovima i drugim opasnostima, ovaj projekt nudi nadu da će čovečanstvo moći da se oporavi i ponovo izgradi temelje svoje poljoprivrede. Iako na prvi pogled izgleda kao sci-fi ideja, Svalbard Global Seed Vault je, u stvarnosti, globalni plan za preživljavanje. To je „plan B“ za čitav svet, skriven u planinskim dubinama, spreman da štiti svet u slučaju apokalipse.
Globalna banka semena , smeštena na arktičkom arhipelagu Svalbard, severno od Norveške, predstavlja jednu od najvažnijih i najimpresivnijih ljudskih inicijativa u savremenoj istoriji. Iako na prvi pogled može delovati kao još jedan ekskluzivni naučni projekat, u stvarnosti je ovo banke semena koja bi mogla biti ključna za opstanak čovečanstva u slučaju globalnih katastrofa, prirodnih nepogoda ili čak apokalipse.
Ideja o Svalbard Global Seed Vault-u nastala je početkom 21. veka, kada su naučnici i globalni lideri postali svesni opasnosti koje klimatske promene, ratovi, pandemije i druge katastrofe mogu doneti po svetsku poljoprivredu. Globalna zavisnost od nekoliko osnovnih poljoprivrednih kultura činila je svet podložnim velikim nesrećama u slučaju gubitka tih biljaka usled nepogoda ili bolesti. Tako je 2008. godine, nakon nekoliko godina planiranja i izgradnje, otvorena Svalbard Global Seed Vault – ambiciozni projekt koji bi mogao da sačuva seme biljaka od kojih zavisi ljudska ishrana.
Svalbard Global Seed Vault se nalazi unutar planine, 130 metara iznad nivoa mora, na mestu koje je prirodno zaštićeno od spoljnog uticaja. Iako se projekt zvanično naziva „banka semena“, zapravo je to jedinstveni bunker koji čuva ogroman broj semena biljaka – više od milijardu semenki koje predstavljaju hiljade različitih vrsta. Njegov cilj je da osigura „plan B“ za poljoprivredu – da obezbedi seme koje bi moglo da obnovi globalnu poljoprivredu u slučaju da svi drugi izvori budu uništeni.
S obzirom na sveprisutnu pretnju klimatskih promena, kao i političke i ekonomske nestabilnosti koje prete da uzdrmaju globalni sistem snabdevanja hranom, Svalbard Global Seed Vault je dizajniran da izdrži gotovo svaki scenario – od prirodnih katastrofa poput globalnih poplava i požara, do ratova i nuklearnih zima. Smestena unutar stene, banka semena je zaštićena od većine prirodnih nepogoda. Sam prostor je dodatno ojačan, sa visokim nivoom sigurnosti i radarskim sistemima koji štite od svakog pokušaja upada.
Seme koje se nalazi u Svalbardu je namenjeno da se koristi u slučaju totalnog uništenja postojećih zaliha semena u svetu. Zamišljeno je kao globalna rezerva koja bi mogla biti obnovljena ili ponovno uspostavljena u bilo kojem delu sveta, bilo da je u pitanju rat, prirodna katastrofa ili pandemija koja je uništila globalnu poljoprivrednu proizvodnju. Ukoliko bi došlo do globalne krize, seme bi bilo vraćeno iz Svalbarda i distribuirano širom sveta kako bi se ponovo zasadil izvor hrane za čovečanstvo.Trezor semena, čuva duplikate 1.301.397 uzoraka iz skoro svake zemlje širom sveta, a poseduje i prostor za milione drugih. Njegova svrha je da napravi rezervnu kopiju banki gena kako bi se osigurao temelj budućeg svetskog snabdevanja hranom.
Širom sveta, više od 1.700 banaka gena poseduje kolekcije prehrambenih useva za čuvanje. Neke vrste su prilično ugrožene. Izložene su ne samo prirodnim katastrofama i ratu, već i katastrofama koje se mogu izbeći, kao što su nedostatak finansiranja ili loše upravljanje. Nešto što deluje prilično obično i svakodnevno, poput neispravnog zamrzivača može da uništiti čitavu kolekciju. A svaki gubitak sorti useva je nepovratan poput nekadašnjeg izumiranja dinosaurusa, a danas životinja ili bilo kog oblika života.
Banka semena je opremljena naprednim tehnologijama za očuvanje, uključujući nisku temperaturu koja osigurava da seme ostane u stanju hibernacije tokom vekova. Temperatura u banki je postavljena na -18°C, što omogućava da seme preživi decenijama, pa čak i stotinama godina. Pored toga, banka je dizajnirana tako da seme može da izdrži i najteže fizičke uslove – od zemljotresa do nuklearnih eksplozija.
Iako je dostupna samo malom broju ljudi koji imaju specijalizovani pristup, važno je napomenuti da seme u banci nije namenjeno za komercijalnu upotrebu. Svi korisnici semena su pozvani da ga koriste samo u slučaju globalne krize, čime se garantuje da bi projekat ostao netaknut i siguran za eventualne katastrofe.
Globalna banka semena Svalbard zauzima prostor od 1.500 kvadratnih metara unutar planine. Sam bunker je sposoban da primi više od 4,5 miliona uzoraka semena, što čini ovu instituciju najvažnijim i najsigurnijim skladištem biljnih vrsta na svetu. Ovaj projekt je u velikoj meri zasnovan na međunarodnoj saradnji, jer seme ne čuvaju samo bogate zemlje, već i oni koji su najugroženiji u slučaju globalnih katastrofa.
Veliki doprinos dali su naučnici iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Instituta u Zemun Polju koji su dve godine radili na ovom projektu. Naime, pored 190 zemalja čije se seme nalazi na Svalbardu, u taj spisak sada spada i Srbija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada poslao je 96 domaćih sorti ječma, pšenice, ovsa i raži.
Norveški istraživači tvrde da seme može da stoji nekoliko decenija čak i do 100 godina. Oni su 2001. godine deponovali određenu količinu semena i uskoro bi trebalo da ispitaju njenu klijavost.Svalbard je odabran za skladište zbog udaljenosti od ostatka sveta i činjenice da se ne nalazi u blizini aktivnih vulkana. Iz ovog trezora uvek se mogu povući uzorci kako bi se regenerisala vrsta, kao što je urađeno u slučaju Sirije, gde je nacionalna banka gena potpuno uništena u ratu. S.C.