Nekda male sredine izrode neviđene lepote, blagodeti i uspehe koje možda tamo negde u obećanom svetu ne ostvarimo. Naše odluke su samo naše i ako ih donesemo u pravom trenutku, vreme koje predstoji može nam ostvariti male ili velike snove. Posebno zadovoljstvo vam donose naslednici, naročito ako odluče da nastave da ostvaruju zajedničke snove sprovodeći ih u realnost.
Malo je porodica koje se mogu pohvaliti da im posao vode naslednice i to ne baš bilo koji već onaj koji brine o našem zdravlju preko zdravlja životinja. Interesantno je i to da početkom svoje karijere začetnica ove priče Milanka Kućerović nije imala ovakav plan,međutim ljubav i podrška supruga overili su početak rada porodične firme Nikoljača i tri divne ćerke.
,, Ja sam odrasla u selu i moram da priznam da nisam baš volela životinje, ali sam se ipak tada odlučila za poljoprivredni fakultet. Zatim se udala za veterinara, ceo život posvetila selu i životinjama, zavolela i ostala tu gde jesam.U Raški smo ostali, zato što nam je tu lepo,tu smo se pronašli i snašli i zato smo i ostali. Ovom strukom se ne bavim samo ja, već cela moja porodica. Moje dve ćerke su veterinarke, suprug koji je veterinar, ja sam poljoprivredni inženjer. Imamo i svoje stado ovaca od 30 grla koje uzgajamo na organski način. I sve nam je to nekako lepo jer smo pored interesa pronašli i ljubav prema poslu, što znači da možemo da radimo, zaradimo, živimo, ne nešto bogato ali da priuštimo lep život. Tako da tu smo gde smo i ne žalimo se.,, kaže za naš list Milanka
Troje veterinara i jedan poljoprivredni inženjer danas funkcionišu kao sat. Najmlađa ćerka se za sada dvomi između medicine i veterine, mada šta god da izabere biće na ponos omiljenih Kućerovića iz Raške. Ono što našu sagovornicu brine jeste odliv mladih i smanjenje stočnog fonda.
,,Znate kako kada sam ja počinjala da radim davne 1987. godine, ovde je stočni fond bio mnogo, mnogo veći, bilo je mnogo više ljudi u selima. Na žalost u Opštini Raška sada se mnoga sela gase, mladi odlaze i ovo postaje starčka opština. Veći je problem i ono malo mladih što je ostalo, odlučuje da se bavi poljoprivredom, tako da je tako, kako jeste. Što se mene lično tiče, ja živim u okruženju mladih ljudi, punih elana, tako da se i ja prilagođavam njima i verujte da mi ne pada teško. Lepo je kada vam mladost daje podstrek. Imamo i divnu saradnju sa ljudima koji još uvek imaju stočni fond u tim selima i nekako vremenom smo postali tako reći porodica. Taj osećaj je zaista lep.,, nastavlja ohrabrujuće sagovornica
Njena ćerka, Marija Grkajac je bukvalno krenula maminim stopama, s tom razlikom što je ona iskusila i život u inostranstvu, međutim povratak u rodnu Rašku je kako kaže njena najbolja životna odluka.
,, Kada sam upisivala fakultet nisam razmišljala o tome da ću da se vratim. Moje prvobitno razmišljaje je bilo zasnovano na tome da upišem nešto što ću moći da završim. Naravno kao i svaki mladi čovek imala sam želju da idem dalje, u inostranstvo, da probam, da idem. I jesam iskusila taj život, prošetala malo po tim drugim zemljama ali se na kraju ispostavilo po onoj ,,svuda prođi kući dođi,, najispravniji moj potez. Shvatila sam da je ovde najlepše, da sam ovde svoj na svome, jednostavno imam svu slobodu, da rastem, da se razvijam naučno i poslovno. Jeste da je Raška malo mesto ali u mom srcu zauzima posebno mesto i mislim da sam napravila pravu odluku što sam se vratila i zbog sebe, svoje porodice, dece i buduće dece koju planiramo.,, sa puno samopouzdanja govori ova mlada žena
Mala Ljubica, kao ni starija ćerkica ne smetaji mami da završi papirologiju. Očigledno bi da uči od malena. Dobra organizacija je ključ uspeha. Ono što Mariji jedino otežava rad na terenu je verovali ili ne teljenje krave.
,, Nije da je lako, čak ume da bude vrlo iscrpljujuće, teško, ali na kraju uspemo da dobrom organizacijom sve postignemo. Moje zadovoljstvo se ugleda u dobro obavljenom poslu i zadovoljstvu ljudi sa kojima radimo. Znate svaki život je važan za ljude koji imaju farmu pa makar ona bila i sa dve krave. To je njihov izvor egzistencije. Meni lično je najteže teljenje krave jer treba imati naročitu snagu, sve drugo mi predstavlja lak zadatak. U porodičnoj dakažem firmi nas ima hvala Bogu dosta, tako da se ispomažemo i po pitanju posla i po pitanju čuvanja mojih mališana. U osnovi leži uspeh u tome što prevashodno volim svoj posao i dobra organizacija, ljubav prema selu, poljoprivredi i našem stadu koje imamo. To daje snagu, motiv ka uspehu da idemo dalje. Bilo je par trenutaka kada sam sama sebi govorila, šta mi je sve ovo trebalo, ali na kraju dana kada sumirate sve rezultae, budem zadovolja, uspeli smo, tako da se svodi na samu organizaciju u poslu i životu ,, kaže Marija
Za kraj ove priče poruka kojoj nije potrebna ni najava ni komentar a dala nam je mama Milnka, oslonac i podrška svemu.
,, Ovaj poseo doneo mi je uspeh, doneo mi je sve ono što sam ja možda i želela ali kao mlada osoba nisam bičla svesna toga. Nisam imala neku teškoću kroz sve ove godine rada i iskustva na terenu i sa ljudima, niti mojim ukućanima, pa da kažem što sam to radila. Ni jednog trenutka ništa ne bi promenila ni da sam sada na početku izbora zanimanja i ovog života, najverovatnije da bi isto ovo radila. Pogotovu što smo mi stvorili jednu porodičnu firmu punu poverenja, koja nije velika ali funkcioniše dobro. Mladima svetujem ko god može, ima mogućnosti i želi da ostane u selu ne odustane od te ideje. Nije to tako loše jer sada je lakše da se radi, nove tehnologije, nova znanja, nema puno ručnog rada. Može i lep prihod da se ostvari sa kojim porodica možesolidno da živi ali mora da se radi. Činjenica je da je poljoprivreda jedna od najtežih privrednih grana, nosi dosta rizika ali može doneti i dosta dobrih rezultata.,, zaključuje naša sagovornica
Ostatak ove vedre ekipe je bio na terenu.Brojne diplome, priznanja, sertifikati su samo mala stisfakcija radu kome su nesebično dale sebe. Ona najača medalja koja sija, nije ispisana njihovim imenima ali su je one ispisale svojom porodičnom pričom, svojom porodičnom manufakturom i naslednicima koji imaju šta da nauče i naslede od ovih dama. Sonja Cvetković