22.07.2020.
Sudanska trava je jednogodišnja krmna kultura. Možemo je sejati i posle žetve strnina.
Odlikuje se visokim prinosom krme koja je dobrog kvaliteta. Značajna je u ishrani svih preživara, konja i svinja. Koristi se i za napasanje i za spremanje silaže i senaže. Česta je u zelenom krmnom konvejeru.
Seje se od aprila pa do jula, kao glavni, naknadni ili postrni usev.
Obavezno je treba gajiti u plodoredu, jer jako iscrpljuje zemljište. Dobre predkulture su đubrene okopavine, strna žita. Nema velike zahteve prema zemljištu. Obrada zemljišta za njenu setvu je ista kao i za kukuruz, počev od osnovne obrade do setve.
Veliki je potrošač hranljivih materija, pa da bi se ostvario veliki prinos krme, potrebno je upotrebiti odgovarajuće količine đubriva u zavisnosti kada se seje.
O setvi i košenju sudanske trave piše Borko Ivanović, dipl. inž. poljoprivrede Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).
U toku vegetacije sudanska trava daje 40- 60 kg/ha zelene mase ili do 15 t/ha suve materije.
Posebna osobina ove kulture je otpornost na sušu, mada izuzetno povoljno reaguje na navodnjavanje a u postrnoj setvi je od presudnog značaja.
Glavni, postrni ili naknadni usev
Za glavni usev kada daje i najveće prinose i više otkosa potrebno je upotrebiti 120–130 kg/ha azota i po 80–90 kg/ha fosfora i kalijuma, a za naknadni i postrni usev 40–60 kg/ha azota i po 40–50 kg /ha fosfora i kalijuma.
Celokupnu količinu PK đubriva treba uneti pod osnovnu obradu zemljišta, dok se azotna koriste tako što se jedna polovina unese pri osnovnoj obradi, a po jedna četvrtina predsetveno i u prihranjivanju, podseća Ivanović.
Povoljno reaguje na stajnjak pri količini 30–40 t /ha.
Setva sudanske trave
Setva se obavlja kada temperature zemljišta dostigne 10–12 ºC, odnosno nekoliko dana posle setve kukuruza kao glavni usev, kao naknadni usev u maju i postrni usev posle žetve strnina.
Setva se obavlja žitnim sejalicama. Količina semena je 35–4o kg/ha. Dubina setve 2–3 cm uz obavezno valjanje radi ravnomernijeg i boljeg nicanja.
Zaštita od korova je ista kao i kod kukuruza.
Kada kositi sudansku travu?
Košenje treba da počne kada su biljke visine 70–80 cm, te sukcesivnom potrošnjom obezbediti da se površina pokosi pre izbijanja metlica. Od tog perioda naglo deblja stabljika, koju goveda nerado jedu.
Zahvaljujući mogućnosti regeneracije, na prvo pokošenom delu njive kosi se drugi otkos, a posle 35 -40 dana treći, pa sve do prvih mrazeva.
Visina kosidbe treba da je na 10–12 cm, kako bi se ostavila kolenca pri zemlji iz koje se bokore i daju nove izdanke.
Obezbeđenjem zelene krme u ovom periodu ostvaruju se uštede u potrošnji sena lucerke i trava, dragocenih za zimski period.
Korišćenje za spremanje sena zahteva češće košenje, dok su biljke mlađe i nežnije, jer se takve brže suše. Osim u zelenom stanju ili kao seno može se koristiti i za spremanje silaže (treba je kositi u fazi mlečno-voštane zrelosti zrna) i za dehidraciju u brašno povoljnog kvaliteta, kao i za spravljanje koncetrovanih hraniva, savetuje Ivanović.
Foto: nsseme.com