Šumadija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive i za ovo voće se slobodno može reći da je zaštitni znak centralne Srbije, pa zbog toga ne čudi što je šljiva dobila svoje dane, odnosno trodnevnu manifestaciju u selu Stragari,, Šumadijski dani šljive,, koji su ove godine održani od 28-30. jula. Interesovanje posetilaca da isprati ovu manifestaciju tokom sva tri dana, i zahtevi da prespavaju u Stragarima, pokazuju potencijal u konkretnu ponudu za razvoj turizma u ovom kraju.
Manifestacije su jedan od najlepših poziva žiteljima drugih mesta, posebno onim iz gradova, da posete jednu seosku sredinu. Vredni ljudi Stagara to godinama unazad uspešno rade, i od jedne male fešte uspeli su da razviju manifestaciju,,Šumadijski dani šljive ,, pokušavajući da kroz plodove svoga rada približe idilu sredine u kojoj žive i njeno kulturno-istorijsko nasleđe.Ipak ove godine rod šljiva je smanjen za 30 odsto, a cena koja varira od 55 i 50 dinara je, kako kažu proizvođači, na ivici rentabilnosti.
Šljiva je u Šumadiji ne bez razloga zasluženo dobila svoju manifestaciju koja okuplja kako turiste tako i proizvođače rakija i voćare koji kroz različite programe poslednjih godina sarađuju, a sve sa ciljem da unaprede proizvodnju. Podatak da je šljiva zbog cene poslednjih godina ponajviše završila u rakiji verovatno ne čudi.
,,Svega 25 odsto od ukupne količine rakije koja se proizvede u Šumadiji, a to je sedam i po miliona litara godišnje, se proizvode kroz registrovane destilerije, preko 70 % je nešto što se kategoriše kao nelegalna, odnosno domaća kućna proizvodnja. I to je jedan veliki prostor za unapređenje. S jedne strane mi hoćemo da našim destilerijama omogućimo da imaju stabilan izvor snabdevanja sirovinom, odnosno destilatom, koju će oni posle prerađivati u finalni proizvod, a sa druge strane želimo da domaćim kućnim proizvođačima pomognemo da svoju proizvodnju unaprede tehnološki u smislu kvaliteta i da imaju relativno stabilan plasman – kaže Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
Kroz različite sadržaje posetioci se upoznaju sa značajem šljive za Šumadince jer je ovo voće pratilo svako veselje, okupljanja i mobu u poslednjih dvesta godina.Proizvodi od šljive zauzimaju posebno mesto na tezgama. Džem i pekmez od ovog voća se pravi na tradicionalan način, a kolači po receptu naših baka.Dani šljive u Stragarima okupili su i omladinu iz okolnih sela, ali i turiste koji uživaju u druženju, pravljenju gulaša i propratnim sadržajima u slavu takozvanog plavog zlata – voća koje spaja ljude.
,,Od prve manifestacije, koja se sa kratkim prekidima odžava od 2009. godine, Šumadijski dani šljiva po mnogima tek sada dobijaju željene obrise u kapacitetu u kojem je zamišljena. Prošla godina je bila značajna jer smo uspeli da Dane šljive u Stragarima sadržajno osmislimo da animiranjem većeg broja učesnika privuče pažnju šire javnosti, pre svega poljoprivrednika/voćara, raznovrsnim kulturno-zabavnim programom i koncertima. Ove godine smo nastavili u tom pravcu, otišli korak dalje i unapredili je u smislu kvaliteta, sadržaja, uključivanjem svih generacija programima za sve generacije, različitih afiniteta i ukusa i tako je učinili vidljivom – kaže Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevca (GTOK), institucije koja u potpunosti podržava organizaciju ovog događaja i Grad Kragujevac kao organizatora.
Bila je ovo prilika da se predstave veliki proizvođači voća, naravno gde je dominirala šljiva u svim oblicima proizvodnje I prerade, proizvoda od voća, predmeta narodne radioninosti i starih i umetničkih zanata. Ovo su retke prilike gde šira javnost može da vidi šta sve čuvari naše tradicije neguju i proizvodeU Stragarima je na pravi način promovisano šumadijsko selo, Šumadija, Srbija u malom, kultura i istorijsko nasleđe koje je sa tri srednjovekovna manastrira, starim gradom, ostacima rudnika, bilo veoma značajno, istorijski važno, ali i da se predstavi gastronomija, istaknu potencijali ruralnog turizma .
U okviru Šumadijskih dana šljive priređene su dve izložbe: „Nastajanje i trajanje“ Svetlane Radujković postavljene na trgu, u slici i reči govore o tragovima ovog naselja od praistorije, preko srednjovekovnog grada Srebrnca, rudnika i njegovog industrijskog razvoja do 1922. kada je Ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića proglašeno za varošicu. Izložbom „Koreni“ Jelene Lazić, u Etno kući „Lazić“ u centru sela, bračni par učitelja, starosedelaca koji su se u potpunosti posvetili temi čuvara prošlosti, očuvali kućni prag svojih predaka, ispunili upotrebnim predmetima iz davnina i svojom ljubaznošću i toplinom otvorili vrata svim tragačima rariteta i stvarnih vrednosti, fantastično su „iskoristili“ trenutak da oplemene deo manifestacije „tradicijom i izložbom, da kroz sliku podsete gde su naši koreni“.
Posebnu pažnju ove godine privuklo je Savetovanje voćara, koje iz godinu u godinu prati ovu manifestaciju. U organizaciji Centra za strna žita upriličeno je predstavljanje jednog lokalnog domaćina, proizvođača šljive, a Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije je prezentovala sjajnu ideju načina povezivanja i umrežavanja ljudi koji se bave proizvodnjom destilata sa destilerijama.
Gulaš se kuvao i ove godine ispred Lovačkog doma Udruženja lovaca „Srebrnica“. Preko 20 ekipa je tog dana došlo da se uz kuvanje na otvorenom druži i pokaže svoje veštine, dok su brojni kibiceri sa strane pokušavali da „uhvate“ neke od tajni pripreme. Održan je i izbor za najbolji suvenir manifestacije, a ovogodišnji laureate je Jelena Pavlović iz sela Vlakča, kojoj je pripalo i zasluženo priznanje.
Održana je i podmanifestacija, u okviru ove manifestacije „Sećanje na Tanaska Rajića, pod nazivom „Tanaskovanje“ – Potomci o precima, te Festival folklora ESTAM i folklorne ansamble iz Meksika, Kolumbije, Čilea, Bugarske i Srbije koji su svojim nastupom doprineli neobično raznovrsnoj atmosferi manifestacije Šumadijski dani šljive u Stragarima.
,,Najbitnije je da su se u ljudi u šumadijskom maniru družili, zabavljali i povezivali. Sve to ukazuje da možemo da budemo zadovoljni postignutim. Uspeli smo da animiramo ne samo lokalno stanovništvo već i lokalnu samoupravu i gradske službe koje su se direktno uključile u realizaciju ovog događaja. Jedna manifestacija ne može preko noći da postane najbolja, najveća, i zato je važno da se iz godine godine pomeramo na bolje, i da smo ove godine uspeli u tome,,. Zakljuju organizatori
Istorija Stragara
Podrudnička varošica Stragari udaljena je od Kragujevca oko trideset kilometara. U neposrednoj blizini ovog mesta nalaze se tri drevna manastira Voljavča, Blagoveštenje rudničko i Petkovica. Na području podrudničke varošice nalaze se tri drevna manastira Voljavča, u kome je bilo sedište Praviteljstvujušćeg sovjeta, prve Karađorđeve vlade na čijem je čelu bio Mateja Nenadović.U manastiru Blagoveštenje hadži Rvum opismenjavao je srpski narod a tu se izučavalo zanatstvo. Manastir Petkovica datira iz 13. veka, zidan je u vreme vladavine kralja Dragutina. Ovo je bilo i rodno mesto junaka prvog i drugog ustanka Tanaska Rajića, te se centru Stragara nalazi se impozantan spomenik proslavljenom srpskom junaku. Uspomena na njih prisutna je u selu, više nego o Sretenju u prestonici. Kroz selo protiče reka Srebrnica koja je dobila ime po nekadašnjem rudniku srebra i zlata.Poznato je da je u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića na reci Srebrnici radilo 54 vodenica i valjarica.U centru Stragara nalazi se etno kuća koju je uredila Jelena Lazić, učiteljica koja godinama prikuplja stare predmete koji su se nekada koristili u svakodnevnom životu ljudi ovog kraja. Mnogo je razloga zbog kojih se ovo mesto nalazi na turističkoj mapi Srbije ne samo tokom trajanja manifestacije posvećene ŠLJIVI. S.C.