Vojvodina preti da postane pustinja po prinosima. Stručnjaci u Srbiji procenjuju da bi Vojvodina u narednim decenijama mogla da postane pustinja! Ne po pesku, već po visini prinosa u agraru! Nivo humusa u zemljištu već je oko dva odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo više od pet procenata.
Ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, to je prvi uslov da to bude pustinja. „Država mora da shvati razmere ovog problema i da reaguje“, smatra Jovica Vasin, stručnjak iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Svake godine posle obavljanja poljoprivrednih radova na poljima ostaje oko 12,5 miliona tona agrarnog otpada. To ne treba paliti jer je korisno za zemljište! Za humus koji se nalazi u prvom sloju zemljišta i koji inače izgori paljenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše.
Činjenica je da je u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo pre dve godine učestvovalo samo sa 28,1 odsto, a u svetu je to najmanje 60 do 70 odsto! U razvijenom svetu se prihod u poljoprivredi obrće 52 puta godišnje. Dakle, koliko u godini dana ima i nedelja. Kod nas u Srbiji – jedva jednom! Tu je ključ njihovog uspeha i neuspeha nas koji to hoćemo da budemo među takvim zemljama!
Poljoprivredna komora u Srbiji postoji! Treba je samo aktivirati!
Alarmantno osiromašenje zemljišta u Vojvodini
Branislav Gulan ističe da Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta – černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa ima samo na jednom procentu površina u Vojvodini. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje.
Zbog toga se na većini njiva u Srbiji, koja ima blizu 4,1 milion hektara polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Od toga se obrađuje, odnosno koristi oko 3.257.100 hektara. Posle obavljanja poljoprivrednih radova na njivama ostaje oko 12,5 miliona tona poljoprivrednog otpada. Nauka kaže da su oni korisni za njive i da ih ne treba paliti!
Navodnjavanje i poljoprivredni izazovi
„Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne“, upozorio je dr Jovica Vasin sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS, voda je u 2024. godini stigla samo na 48.668 hektara ili na 1,5 odsto oranica! Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina.
Ipak, ako se izgrade novi, obećani sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja! Naravno, po prinosima.
Nekada davno, 1977. godine, kada je završena gradnja hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc rekao je da će taj sistem moći da navodnjava 510.000 hektara i odvodnjava milion hektara. Međutim, u Srbiji se nikada nije toliko navodnjavalo.
Samo od 2000. godine Vlada Srbije imala je 17 ministara poljoprivrede. Svaki od njih obećavao je gradnju sistema za navodnjavanje i puštanje u rad novih sistema na više od 100.000 hektara, pa do milion hektara, ali to se nikada nije ostvarilo.
Da je svaki od tih ministara izgradio sisteme na po 10.000 hektara, njive u Srbiji bi u ovim sušnim godinama imale dovoljno vode, jer bi je dobijali posedi čak na 170.000 hektara – mnogo više nego sada.
Stočarstvo i prehrambeni suverenitet
Uz poboljšanje stočnog fonda, imali bismo dovoljno prirodnog đubriva, što bi bilo dovoljno i za povećanje proizvodnje, dve i tri žetve godišnje.
Međutim, ministri poljoprivrede su često „listopadni“. Prosečan mandat 17 ministara od 2000. godine trajao je 14 meseci! Za to kratko vreme nisu mogli mnogo uraditi, jer dolaze sa nedovoljno potrebnog znanja, a odmah žele da grade velike sisteme.
Izuzetak je sadašnji ministar dr Dagan Glamočić, koji je na toj funkciji po drugi put i pokušava da spasi agrar i prehrambeni suverenitet Srbije. U 2024. godini Srbija je za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošila 650 miliona evra.
Ministri obećavaju gradnju sistema za navodnjavanje i osnivanje poljoprivredne komore, ali često nisu svesni da poljoprivredna komora već postoji. Čekajući da se nešto od toga uradi, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet. Štete od osam suša od 2000. godine iznose 9,5 milijardi evra. Zato je u izradi nova strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, sa ciljem obnove prehrambenog suvereniteta, koja će važiti od 2025. do 2034. godine.
Poljoprivredna komora postoji, ali je neaktivna
Poljoprivredna komora u Srbiji postoji još od 1937. godine. Osnovana je septembra 2017. godine kao udruženje građana, ali nije dobila podršku države i nije mogla da služi agraru kako treba. Danas postoji, ali je potrebno iskoristiti znanje njenih članova umesto da se osnivaju nove komore.
Podaci o proizvodnji i navodnjavanju
Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara od 3.257.100 hektara obrađenog zemljišta, što je 1,5 odsto.
Najviše vode crpelo se iz vodotokova (92,8%), a najzastupljeniji tip navodnjavanja je orošavanje (91,0%), dok je kap po kap zastupljeno na 8,8% površina.
Oranice i bašte imaju najveći udeo u navodnjavanim površinama (93,5%), zatim voćnjaci (5,9%) i ostale poljoprivredne površine (0,6%).
Problemi sa sistemom Dunav-Tisa-Dunav (D-T-D)
Odvodnjavanje milion hektara funkcionisalo je do 2005. godine, kada su velike vode iz Rumunije izazvale poplave, a sistem je zatrpan muljem. Za čišćenje sistema potrebno je izvaditi oko 15 miliona kubika mulja, što Srbija trenutno ne može da finansira ili opremi mašinama.
Ako se sistem uskoro ne privede nameni, to će biti jedna od najvećih promašenih investicija u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Kako povećati humus u zemljištu?
Humusa je sve manje na njivama, a nauka kaže da je rešenje pažljiv odnos prema mikroorganizmima i bakterijama u tlu, đubrenje organskim đubrivima i trajna vegetacija.
Vreme bez zelenih biljaka treba da bude što kraće jer biljke svojim korenjem daju ugljenik u obliku šećera mikroorganizmima.Mahune poput deteline vežu azot i pomažu u razgradnji fosfora, a raznovrsni plodored pospešuje upijanje vode i obnavljanje humusa.
Subvencionisanje proizvođača koji pravilno neguju stajnjak bilo bi dragoceno, ali obnova stočnog fonda je dugotrajan proces. U razvijenim zemljama stočarstvo čini 60 do 70 odsto BDP-a u agraru, dok je u Srbiji svega 28,1 odsto.
Moderni sistemi obrade tla
Uz direktnu setvu i minimalnu obradu tla moguće je povećati sadržaj humusa, očuvati mikorizne gljive i zaštititi tlo od erozije. Optimalna raspodela čestica tla omogućava bolji protok kiseonika i prodor korena, dok zbijena tla sprečavaju nakupljanje humusa. Koreni biljaka doprinose značajno više organskom ugljeniku od nadzemnih ostataka.
Ostavite ostatke žetve na polju. Biljni ostaci poput slame služe kao malč, hrane tlo i pomažu stvaranju humusa. Organizmi u tlu, posebno gliste, koriste te ostatke za stvaranje stabilnih glineno-humusnih struktura.
Redovne analize tla
Humus se preporučuje analizirati svakih pet do šest godina, uzimanjem uzoraka pre početka vegetacije. Savremeni uređaji poput XLab i softveri kao CarboCheck omogućavaju brzu i preciznu analizu sadržaja ugljenika u tlu.
Organska đubriva i kvalitet tla
Đubrenjem organskom materijom unosi se azot i fosfor koji podstiču mikrobnu biomasu i rast biljaka. Prosečna primena komposta od 30 tona po hektaru deluje i kao kalcifikacija, povećavajući stabilnost tla. Pravilna pH vrednost je važna za život mikroorganizama; kisela tla smanjuju plodnost. Na tržištu postoje organska đubriva sa mikoriznim gljivicama i bakterijama koje poboljšavaju kvalitet tla.
Štetnost paljenja strnjike
Paljenje strnjike nema pozitivnih strana, već izaziva velike štete zemljištu, ekosistemu, vodi i okolini. Milica Janković, savetnica ministra poljoprivrede, ističe da je potrebno menjati svest, naročito kod starijih poljoprivrednika koji tu praksu smatraju tradicijom. Kazne za paljenje strnjike kreću se od 5.000 do milion dinara, a gazdinstvo može biti stavljeno u pasivan status tri godine. Umesto paljenja, preporučuju se agrotehničke mere poput zaoravanja i ljuštenja strništa, koje poboljšavaju plodnost zemljišta.
Pepeo ne pomaže, već zaoravanjem poljoprivrednici dobijaju bolje prinose i plodnije zemljište. Za humus izgubljen paljenjem strnjike potrebno je i do 100 godina da se regeneriše.