U okviru ovogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održana je I radionica, posvećena nastanku mesa iz laboratorije. Organizator ove radionice bo je novosadski Institut BioSens,a vodila ju je dr Ivana Gađanski, stariji istraživač u Institutu i voditelj Grupe za molekularno inženjerstvo i ćelijsku poljoprivredu.
Autor: Nikolina Perša
U okviru ovogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održana je I radionica, posvećena nastanku mesa iz laboratorije. Organizator ove radionice boje novosadski Institut BioSens,a vodila ju je dr Ivana Gađanski, stariji istraživač u Institutu i voditelj Grupe za molekularno inženjerstvo i ćelijsku poljoprivredu.
Radionica je prvenstveno bila namenjena mladima i deci s ciljem da im se približi kako nastaju hamburgeri i šnicle u laboratoriji i koliko se to meso razlikuje od onog koje se koristi u ishrani. Poznato je da je ljudima meso najvažnije zbog proteina. Medjutim kako se ljudska populacija povećava, a prognozira se da će do 2100 godine na zemlji biti preko 11 milijardi ljud. Prisutna je bojazan da postojeći resursi neće biti dovoljni da zadovolje potrebe čovečanstva za hranom.
Zato se naučnici trude da pokušaju da pronadju dodatni način za proizvodnju mesa. Pri tom treba imati na umu da kultivisano meso nije zamena za standardno i ne treba da istisne i tradicionalan način proizvodnje mesa već da ga dopuni.
Dr Ivana Gađanski je objasnila da je ćelijska poljoprivreda nova tehnologija koja kombinuje biologiju, bioinženjerstvo i nauku o hrani, u cilju pravljenja mesa u laboratoriji ,, Uzme se komadić mišićnog tkiva od životinje pod anestezijom, tako da ona ne oseti bol.Od njega može da se dobije 80.000 hamburgera u laboratorijskim uslovima. Iako to izgleda puno i dovoljno, ipak je to još uvek skup način. Otežava i činjenica da takvo kultivisano meso ne može da se kupi u prodavnici, istakla je dr Ivana Gađanski.
Iako je prvi ovakav hamburger nastao još 2013. u Holandiji, još uvek to je vrlo skupa proizvodnja. Zato stručnjaci BioSensa pokušavaju da je pojeftine. U svetu, ovakav vid proizvodnje sve je interesantniji prvenstveno zbog humanijeg odnosa prema životinjama. Takodje u svetlu klimatskih promena s ovom tehnologijom čuva se zemljište koje se koristi za ispašu stoke. Ne treba zaboraviti da je sve više vegana i vegeterijanaca koji prihvataju ovako kultivisano meso jer životinja nije povredjena.
Iako je za sada futuristički, planiraju se i putovanja u svemir, a na ovakav način obezbeđuje se dosta proteina za astronaute tokom njihovih misija. To je već pošlo za rukom ruskim kosmonautima.
,, U zemljama poput Singapura, Ujedinjenih Arapskih Emirata, vlada veliki interes za ovakvu proizvodnju mesa jer nemaju obradivih površina i primorani su da ga uvoze ,objašnjava dr Gađanski – Naime u Singapuru je dobijena i prva dozvola za komercijalizaciju kultivisanog mesa.
Deci učesnicima radionice na jedan popularan način prikazan je proces uzimanja ćelija i njihovog umnožavanja, a sami su se uključili u rad slažući delove hamburgera.Autor:T. Gnip