Prema rezultatima, ostvarena proizvodnja pšenice u Srbji je iznosi 3,6 miliona tona, što je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2024. godini. Pšenica se nalazila na 607.075 hektara, a prosečan prinos je 6,1 tona po hektaru. U koševe je smešteno 4.448.000 tona kukuruza, što je za 12,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2024. godini. Ovogodišnji prinos dobijen je u žetvi na 961.215 hektara, uz prosečan rod od 4,6 tona po hektaru.
U poređenju sa prošlom 2024. godinom Srbija ima veću proizvodnju suncokreta za 2,9 odsto. Na 242.385 hektara požnjeveno je 640.876 tona suncokreta, Na 34.382 hektara proizvedeno je 1.806.349 tona šećerne repe što je 52,5 tona po hektaru. Ukupna proizvodnja manja je u odnosu na 2024. godinu za 6,1 odsto.
Ostvarena proizvodnja malina na 17.510 hektara je 82.577 tona, što je manje u odnosu na 2024. godinu za 12,2 odsto, U ovoj godini nevreme je ponajviše smanjilo rod višanja. Na 19.063 hektara ubrano je samo 78.959 tona. To je za 42,3 odsto manje nego u 2024. godini, U ovoj godini na 17.437 hektara rodilo je 140.718 tona grožđa. To je bilo više u odnosu na 2024. godinu za 8,5 odsto, ali je i manje u odnosu na desetogodišnji prosek za 8,3 odsto.
Rekordna proizvodnja pšenice i problemi sa izvozom
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2025. godini ostvarena proizvodnja pšenice od 3.681.000 tona, što je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj, 2024. godini. Taj prinos pšenice dobijen je u žetvi na 607.075 hektara. Ove godine prosečan prinos po hektaru pšenice bio je 6,1 tona. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 27,6 odsto. To znači da ćemo hleb jesti od domaćeg žita, a da preostaje dosta i za izvoz!
Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991. godine kada je u žetvi bilo požnjeveno čak 3.736.503 tona pšenice, Ovogodišnja žetva u Srbiji 2025. godine dočekana je sa viškom od milion tona pšenice iz 2024. godine!
U 2024. godini rodilo je više od 2,9 miliona tona. Posle ovogodišnje žetve u skladištima je bilo milion tona stare pšenice! Razlog je što postojeći kadrovi u ovoj oblasti koje Srbija ima nisu uspeli da je prodaju. Inače, Srbiji je za ishranu, odnosno meljavu potrebno oko 700.000 tona pšenice. Potrebne količine pšenice za ishranu mogu da se obezbede u jesenjoj setvi na površini od 200.000 do 250.000 hektara.
Prema podacima Zdravka Šajatovića, direktora mlinara u Srbiji, sada se po jednom stanovniku u Srbiji godišnje troši oko 49 kilograma hleba. Kada se tome doda još 15 kilograma peciva, onda je to oko 64 kilograma hleba. To je znatno manja potrošnja u odnosu na onu od pre jedne i po decenije, za po 20 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Razlog te manje potrošnje nalazi se u novom načinu života. Jer je prošlo vreme kada su paori išli na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Tu treba imati u vidu i veće siromaštvo nego nekad.
Srbiji je za robne rezerve potrebno i oko 10 odsto od potrošnje pšenice. Pored toga potrebno je i do 200.000 tona semenske pšenice. Tako da je 1,2 miliona tona merkantilnog zrna dovoljno za ishranu naroda i ostale potrebe. Sve ostalo, a to je više od tri miliona tona pšenice Srbija ima za izvoz. Uslov je da kadrovi koji se bave ovim poslom pronađu kupce u svetu. To proteklih godina nisu uspevali.
Srbija hitno treba da formira zadrugu isključivo izvoznog tipa, koja bi u budućnosti trebala da preraste u izvozne firme kakve su nekad bili „Geneks“, „Progres“ i druge slične izvozne firme. Jer, sadašnji kadrovi očito nisu vični obavljanju ovih poslova. Uvek su puni magacini od viškova pšenice u Srbiji.
Srbija poseduje 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Trećina te mehanizacije starija je od svojih vlasnika! Po broju mašina Srbija je premehanizovana zemlja jer se u njoj obrađuje samo 3.257.100 hektara njiva. Ali, to su stare mašine, pa se često od tri stara traktora sklapa jedan da uđe u polja i da obavlja poslove.
Kukuruz ispod plana i istorijski mali stočni fond
Dobijena je proizvodnja kukuruza u Srbiji 2025. godine 4.448.000 tona, što je za 12,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2024. godini. Tada je u koševe bilo smešteno 5,2 miliona tona. Ovogodišnji prinos dobijen je u žetvi na 961.215 hektara, uz prosečan rod od 4,6 tona po hektaru!
U Srbiji su uglavnom poluprazne staje za tov goveda u kojima se sada nalazi samo 669.000 grla goveda i obori za tov svinja gde se nalazi oko 2.349.000 grla. Treba zabeležiti da imamo i 1,7 miliona grla ovaca i rast proizvodnje za 20.000 tona živinskog mesa. Sada se proizvodi oko 140.000 tona ovog mesa, čija potrošnja je po jednom stanovniku porasla na 18 kilograma. U isto vreme beleži se pad potrošnje svinjskog mesa, koga nema dovoljno pa se mora uvoziti! To je najmanji stočni fond u Srbiji u poslednjih 100 godina!
Za ishranu stoke potrebno je samo 3,5 miliona tona kukuruza. Ovogodišnja proizvodnja kukuruza manja je za 27,2 odsto u odnosu na desetogodišnji prosek i na ostvarenu u 2024. godini.
• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine. Tada je u koševe bilo smešteno više od 8.062.020 tona „žutog zlata“. Pored podmirenja sopstvenih potreba, jer je tada u stajama bilo tri puta više goveda i dvostruko veći broj svinja nego što ih Srbija ima danas, izvoz kukuruza donosio je stotine miliona dolara. Srbija se u toj deceniji nalazila među deset najvećih svetskih izvoznika kukuruza.
Proizvodnja šećerne repe u padu
U 2025. godini proizvodnja šećerne repe manja je u odnosu na prošlu 2024. godinu za 6,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja šećerne repe manja je za 16,8 odsto. Prema podacima RZS šećerna repa je bila zasejana u Srbiji na 34.382 hektara. Prosečan prinos u 2025. godini je 52,5 tona po hektaru. Na tim poljima proizvedeno je ukupno 1.806.349 tona „slatkog korena“.
Pre tri decenije u Srbiji je radilo čak 14 šećerana. U Srbiji je ove godine repom bilo zasejano 34.382 hektara. Očekuje se da će se u tri šećerane koje danas rade proizvesti više od 200.000 tona šećera za domaće tržište.
U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku danas troši oko 22,4 kilograma šećera. Danas se šećer u Srbiji proizvodi u tri šećerane – u Crvenki, Vrbaskom „Sunoku“ i Pećincima. Rekordna proizvodnja šećerne repe u Srbiji bila je 1989. godine kada je na poljima proizvedeno 4.920.600 tona „slatkog korena“. Tolika proizvodnja nikada se više nije ostvarila.
Suncokret najbolje podneo sušu
Površine pod suncokretom u svetu stalno rastu. Ova uljarica je u 2025. godini u svetu zauzela 30 miliona hektara. Prosečan prinos u svetu je mnogo niži nego u Srbiji i kreće se oko 1,9 tona po hektaru. Najveći proizvođači su Rusija, Ukrajina i Argentina. Srbija se nalazi među manjim svetskim proizvođačima ove uljarice, ali je u vrhu po prosečnim prinosima po hektaru.
U 2025. godini u poređenju sa 2024. godinom u Srbiji se očekuje viša proizvodnja suncokreta za 2,9 odsto. Prema podacima RZS suncokret je zasejan na 242.385 hektara. Očekuje se prosečan prinos po hektaru od 2,6 tona, što znači rod od 640.876 tona. Rekordna proizvodnja suncokreta u Srbiji od 733.706 tona bila je 2018. godine.
Pad proizvodnje soje
U ovoj sušnoj 2025. godini, prema podacima RZS, soja je u Srbiji zasejana na 206.485 hektara. Očekuje se prosečan prinos od samo 1,5 tona po hektaru, odnosno ukupno 305.157 tona. To znači da će u ovoj godini proizvodnja soje biti manja za 12 odsto od one ostvarene u prošloj 2024. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja soje manja je za 44,3 odsto.Rekordan rod soje od 751.578 tona zabeležen je 2020. godine.
Klima i nevreme oborili voćnjake
Nema radnika za berbu malina
Ostvarena proizvodnja malina u 2025. godini manja je za 12,2 odsto u odnosu na 2024. godinu. Maline su obrane sa 17.510 hektara i dobijen je rod od 82.577 tona.
Klima oborila višnje
Statistika je zabeležila da su u 2025. godini loša klima i vremenske nepogode smanjile rod višanja čak za 42,3 odsto. Ubrano je 78.959 tona sa 19.063 hektara.
Manji rod jabuka
Rod jabuka u 2025. godini procenjuje se na 336.583 tone, što je 13,5 odsto manje nego lane.
Nema ni šljiva
U Srbiji šljive zauzimaju čak 74.011 hektara. Na tim površinama ove godine ubrano je samo 325.960 tona, što je 15,8 odsto manje nego 2024. godine.
Grožđa više nego lane
U Srbiji će se ove godine na 17.437 hektara proizvesti 140.718 tona grožđa. To je više za 8,5 odsto u odnosu na 2024. godinu, ali i dalje manje za 8,3 odsto u odnosu na prosek prethodne decenije.
Posmatrajući sve ove brojke, budućnost onih koji se bave agrarom i voćarstvom u Srbiji nalazi se u povratku u prošlost! Pa tek onda, kada ostvare prinose u proizvodnji iz te davne prošlosti da gledaju u budućnost.Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže sa pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatanju i podacima za Republiku Srbiju.
Branislav Gulan (Autor je analitičar i publicista) foto Naše selo