Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće, zaključila je Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju o Podsticajima merama ruralnog razvoja
Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana, stoji u izveštaju Državne revizorske institucije.
U izveštaju o Podsticajima merama ruralnog razvoja navedeno je da Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja – koji je propisan Zakonom o podsticajima, često menja obim podsticaja, kriterijume za ostvarivanje prava na podsticaje, što je dovelo do izostanka potpunog efekata realizovanih mera.
Stoga, preporuka Državne Revizije resornom ministarstvu je da prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja, kao i da obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizik od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava.
Ministarstvo se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljilo sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja.
Osim toga, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana.
Zbog toga, DRI u svom izveštaju preporučuje Upravi za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Cilj revizije je ocena da li su nadležni organi kroz podsticaje merama ruralnog razvoja doprineli ostvarenju ciljeva politike ruralnog razvoja (rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološkog unapređenja sektora poljoprivrede; održivog upravljanja resursima i zaštite životne sredine; unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenja siromaštva; i efikasnog upravljanja javnim politikama i unapređenja institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina). Agroklub