28. novembar 2020.
Kakve su šanse da se zarazimo koronavirusom sa inficirane površine nekog predmeta, šta je to infektivna doza, kako do imuniteta stada, u tekstu objašnjava Milanko Šekler, naučni savetnik Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu
(Uz saglasnost autora dr Milanka Šeklera, naučnog savetnika Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu ovaj tekst prenet je sa sajta Nova srpska politička misao)
Uvodna napomena
Unapred se izvinjavam zbog dužine i opširnosti ovog teksta, ali je moj cilj i želja bila da na jednom jedinom mestu svi zainteresovani mogu da dođu do najvažnijih i najpraktičnijih odgovora. Cilj je bio da znate šta i zašto treba da radite za vreme pandemije koronavirusa.
Svi izneti stavovi u ovom tekstu predstavljaju moj potpuno lični stav i iza njih ne stoji nijedna institucija, organizacija, udruženje ili bilo kakva interesna grupa ljudi. Sve iznete činjenice i stavovi u ovom tekstu predstavljaju sintezu i to mog višedecenijskog iskustva u radu sa zaraznim bolestima (na dijagnostici, suzbijanju i preventivi) kod životinja (domaćih i divljih), mog iskustva u suzbijanju zoonoza (bolesti zajedničkih za životinje i ljude) i najnovijih naučnih i stručnih saznanja do kojih sam došao u periodu od početka pojave pandemije koronavirusa do sada.
Takođe, želim da napomenem da sam u takozvanim „primerima“ koji se nalaze u drugoj polovini ovog teksta, izneo dosta konkretnih brojki, neophodnih za bolje razumevanje načina i mehanizama prenošenja koronavirusa među ljudima, i da su one u skladu sa najvećim delom do sada objavljenih naučnih radova. No, te brojke ne treba shvatiti potpuno „bukvalno“, već za sada orijentaciono, jer su mnoga istraživanja još uvek u toku, ali se, moje je mišljenje, svakako neće mnogo razlikovati od ovde iznetih.
Uvod
Ideja za ovaj tekst je nastala nakon nekoliko stotina, možda i hiljada pitanja koje su mi svakodnevno postavljana, kako od strane mojih rođaka, prijatelja i poznanika, tako i od strane meni potpuno nepoznatih ljudi koje sam sretao, na ulici, u prodavnici, restoranu, kafani, kod frizera itd, i koji su, primetio sam, kroz sva ta silna pitanja samoispoljavali veliku želju da stvari što bolje i suštinski razumeju i samim tim što bolje zaštite sebe i svoje najmilije. Dakle, nakon svih ovih proteklih meseci i meseci odgovaranja na razna pitanja običnih i vrlo različitih ljudi (po starosti, polu, obrazovanju, inteligenciji itd.), shvatio sam da je ogromna većina njih i dalje vrlo slabo upoznata sa nekim važnim činjenicama koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera samozaštite i zaštite, i to kako sebe i svoje porodice, tako i drugih od sebe samog.
Da zaključim, siguran sam da prosečni stanovnik Srbije nije ni „nedisciplinovan, ni tvrdoglav, ni zaostao, ni glup“! Lakše bih mogao naći ljude sa takvim osobinama kod nekih vrlo visokopozicioniranih i odgovornih zvaničnika, kao i mnogih javnih ličnosti, da ne kažem „influensera“! Naprotiv, prosečni stanovnik Srbije voli sve potpuno i suštinski „da razume, da zna, da nauči“, kako bi znao šta zbog čega radi i šta je cilj onoga, svega onoga što treba i mora da preduzima. Tek tako informisan svaki stanovnik Srbije će biti savestan i odgovoran onoliko koliko je potrebno svima nama u ovom trenutku! Najgora moguća stvar jeste, da država pokuša da „natera” takve prosečne stanovnike Srbije na poštovanje donetih mera – a da im niko nikada nije ni pokušao da „objasni i pojasni“ na njima razumljiv i pristupačan način, šta se i zbog čega radi! Kažnjavati je najlakše! Prosto rečeno – kakav je učitelj, kome nijedno dete, posle prvog polugodišta, ne zna ni da piše, ni da čita, ni da sabira, ni da oduzima?! Da li su sva ta deca „loša, glupa, nedisciplinovana, zaostala“, ili je možda taj učitelj nesposoban?
Prema tome, isključiva namena ovog teksta je da pokuša da pruži najvažnije i najkorisnije informacije o koronavirusu svim zainteresovanim pojedincima – kako onim ispodprosečnim i prosečnim, a bogami i onim „nazovi“ natprosečnim pojedincima, koji svi zajedno čine stanovnike Srbije! Danas po pitanju poznavanja koronavirusa „naprednih ili iskusnih“ skoro i da nema u čitavom svetu – jer je ovaj koronavirus relativno nov i intenzivno se izučava tek nepunih godinu dana – tako da smo svi mi, bar za ovaj novi koronavirus, uključujući i moju malenkost, manje-više potpuni početnici, i bar za sada, garantovani „gubitnici“! Da tako ne bi bilo i u budućnosti moraćemo svi da poradimo na što boljem informisanju što više ljudi. Naravno, uz tu pretpostavku, da svi oni profesionalci, kojima su virusi, epidemiologija i imunologija, polje rada – moraju da daju sve od sebe, kako bi se, za početak, pronašlo najmanje „štetno“, a u budućnosti, i najbolje moguće rešenje za zaustavljanje postojeće humane pandemije koronavirusa.
1. Kakav je, bre, ovo koronavirus?
Mi koji se bavimo zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznajemo i „borimo“ se sa ovom grupom virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja (kokoške, svinje, goveda, psi, mačke, itd), skoro 100 godina! Da, dobro sam napisao: prvi opisi bolesti infektivnog bronhitisa kokošaka su objavljeni još davne 1931. godine, a posle samo nekoliko godina je izolovan i virus koji izaziva tu bolest – tačnije – baš koronavirus! Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka!
Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka
Shodno tom „nagomilanom“ poluvekovnom iskustvu u borbi protiv koronavirusa možemo dosta toga „iskoristiti“ i u borbi protiv ovog novog „humanog“ soja virusa. Prvo i osnovno – mišljenja sam da je i ovaj koronavirus sistemski virus (a ne respiratorni!) i da inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom (ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…), on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima širi putem krvotoka (i verovatno limfotoka) po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uočljive. I sigurno su i najobimnije i najopasnije (upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i na kraju teška upala pluća – jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje – do pluća).
Prvo i osnovno – mišljenja sam da je i ovaj koronavirus sistemski virus (a ne respiratorni!) i da inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe
Naprimer, kod kokošaka pomenuti koronavirus izaziva bolest koja se zove infektivni bronhitis, ali pored oboljenja organa za disanje, oštećuje još i bubrege, i ostavlja često teške posledice po jajovode kokošaka, tako da ukoliko se kokoška inficira u prvih nekoliko meseci života, može se desiti da čitavog života ne snese nijedno jaje! Ovo ističem samo kao očiti primer. Iako i ovaj koronavirus ulazi u organizam kokošaka preko organa za disanje, oštećuje i mnoge druge organe, a što je takođe slučaj i kod ljudi!
2. Šta je važno da odmah naučimo o koronavirusu?
Svi virusi se mogu podeliti ili klasifikovati na mnogo načina, ali ja ću ovde pomenuti samo jednu jedinu podelu koja ima vrlo praktičnu primenu, zbog koje je ovde i pominjem. Svi virusi se mogu podeliti na viruse koji nemaju membranu i na viruse koji imaju membranu. Ta vrsta podela je veoma važna, jer je direktno povezana sa najvažnijim osobinama virusa od kojih direktno zavisi kako će se sam virus širiti među obolelima.
Oni virusi koji nemaju omotač mnogo su otporniji na uticaje spoljašnje sredine, a što znači da mogu preživeti i suvu sredinu (preživljavaju na inficiranim površinama dugo, na primer stolovima, čašama, kvakama, slavinama itd), i visoke temperature (ne ubijaju ga uobičajene visoke temperature), i deterdženti i sapuni (moraju se koristiti jača dezinfekciona sredstva koja su zbog toga često opasna i oštećuju kožu ljudi), i kiselinu (toliko su otporni na delovanje kiselina, da ova grupa virusa može da prođe kroz naš želudac i da preživi dejstvo želudačne kiseline i da potom inficiraju naša creva, jetru itd.), itd. Najvažniji virusi, za koje ste svi čuli, a koji imaju ove osobine, su hepatitis A i E, koksaki virusi (koji može da ošteti srčani mišić), kao i norovirus (koji se prenosi preko inficiranog voća, na primer malina, kao i povrća, na primer salate, a izaziva uporne i teške prolive).
Druga grupa virusa ima omotač, a taj omotač po pravilu sadrži i veliki udeo lipida (masti), što ih čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine. Dakle, ovi virusi sa omotačem su veoma osetljivi na isušivanje (brzo gube infektivnost na suvim površinama kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton itd), na visoke temperature (već temperature od 56 C im drastično smanjuju infektivnost), na sve vrste dezificijensa (čak i običan alkohol, kao i svi deterdženti i sapuni koji po pravilu rastvaraju lipide to jest masti), na kiseline (ovo virusi kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom – tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutarnje organe). Upravo u ovu grupu virusa spadaju svi koronavirusi, pa i ovaj najnoviji!
Ljudi se vrlo teško mogu zaraziti koronavirusom tako što će ga „pokupiti“ negde sa neke inficirane površine nekog predmeta. Od samog starta je tako – i zato nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje! A iskreno, to je bila neviđena glupost!
To znači, da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu, i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti ovim virusom tako što će ga „pokupiti“ negde sa neke inficirane površine nekog predmeta (samo teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko neke inficirane površine stola, čaše prozora – i to samo ako je inficirana osoba bukvalno kinula ili pljunula na tu površinu a vi bukvalno posle par minuta dodirnuli još uvek vlažnu tu površinu i „ubacili“ sebi u nos ili usta! Dakle, samo teorija! Od samog starta je tako – i zato nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje! A iskreno, to je bila neviđena glupost! Ova grupa virusa može opstati i preneti se na druge samo ako se nalaze „zaštićeni“ u nekoj telesnoj tečnosti kao što su slina ili pljuvačka (ili izmet ili mokraća ili krv). U ovakve osetljive viruse sem ovog „našeg“ koronavirusa još spadaju i hepatitis B i C, herpes, rubela, virus gripa, citomegalovirus, itd.
3. Kako se tačno ponaša koronavirus kada uđe u naš organizam?
Koronavirus, da bi nekoga inficirao, mora se prvo vezati za površinu tačno određenih ćelija našeg tela (ne može preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože ili grla ili sinusa ili dušnika ili pluća!), i to se mora vezati za tačno određena mesta na površini tih pomenutih ćelija sluzokože organa za disanje. Ta mesta na ćelijama gde se vezuje virus se nazivaju receptori. Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u kuću. E tako i koronavirus koristi tačno određena mesta (receptore), koji imaju ulogu „vrata“ za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje.
Dakle, tek kada se koronavirus veže („zakuca ili zalepi“), za ta „vrata na respiratornim ili nosnim ćelijama“, on može da prođe kroz njih, i da završi u unutrašnjosti ćelija, gde odmah počinje da se ponaša kao „gazda“, odnosno kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji (da kažemo kući), sa samo jednim ciljem da se umnožava – odnosno da proizvede što više novih čestica koronavirusa – svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog jedinog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih čestica virusa za svega nekoliko časova ili dana! Potom ta inficirana ćelija „prsne“, raspadne se od tolike količine novostvorenih čestica koronavirusa, a sve te desetine hiljada novih mladih virusa, se po izlasku odmah lepe za okolne zdrave ćelije i ulaze u njih, opet se umnožavajući i izazivajući isti efekat! To praktično opisuje sam početak infekcije – koji traje svega nekoliko časova ili najviše nekoliko dana – a da mi najčešće u toj fazi i nemamo nikakve simptome bolesti koji bi nam ukazivali da smo se inficirali!
Dakle, proizvode se milioni i milijarde novih virusnih čestica koronavirusa, dok mi još uvek nemamo nikakve ispoljene kliničke simptome bolesti: niti slinimo, niti kašljemo, niti kijamo, a često nemamo ni temperaturu! Simptomi bolesti se pojave tek za nekoliko dana, ali smo mi u tom periodu bez znakova bolesti, već proizveli na milione i milijarde čestica virusa, koji osim što prodiru sve dublje u naš organizam, i inficiraju nas sve više i više, počinju da se izbacuju iz organizma, kako putem izdahnutog vazduha (dok samo sedimo i dišemo!), ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govorimo, pevamo ili vičemo (kada se izbacuje nekoliko stotina ili hiljada puta više virusa), a kada dobijemo klinički ispoljene simptome bolesti (počnemo da kijamo i kašljemo) onda izbacujemo na milione i desetine milion virusa svuda oko nas! Ovo je ono što se najčešće dešava.
No, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti (najčešće deca, ili mlade osobe, ali i ljudi srednjih godina pa i stariji), a neko ima tako blage simptome da ih teško može i primetiti (malo „začepi nos“, prolazna povišena temperatura – od svega 37,1 ili 37,2, glavobolja itd). To su takozvani asimptomatski slučajevi koronavirusa, ili vrlo blagi klinički oblici bolesti! No, primećujete, da se i kod takvih oblika (asimptomatskih ili blagih) proizvede isto tako na milione i milijarde čestica koronavirusa, kao i kod onih bolesnih sa ispoljenim simptomima, što znači da i oni teorijski, ali u retkim slučajevima i praktično mogu zaraziti druge zdrave ljude.
Sreća u nesreći je, što ljudi bez ikakvih kliničkih simptoma bolesti (koji ne kašlju i ne kijaju i ne sline), mnogo teže mogu zaraziti druge ljude, jer ne izbacuju tako velike količine koronavirusa, a i ne izbacuju ga na dovoljno veliko rastojanje (jer samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko 5-6 metara)!
Sada je pravi trenutak da vam objasnim još nešto veoma, veoma važno, a što je neophodno da se ispuni, da bi neka inficirana osoba zarazila drugu zdravu osobu.
Objasniću vam šta znači stručni izraz infektivna doza.
Infektivna doza je tačno određena količina koronavirusa (izražena u približnom broju čestica koronavirusa), koja je potrebno da uđe u nečiji organizam, da bi se ta osoba inficirala i razbolela.
U teoriji je dovoljna jedna čestica koronavirusa da inficira neku zdravu osobu. No, srećom, u praksi to nikada nije tako. Potrebna je znatno veća količina virusa od pomenute jedne čestice koronavirusa. Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je ta količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se vi inficirali, odnosno razboleli, iznosi između 500 i 1000 čestica koronavirusa!
Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je ta količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se vi inficirali, odnosno razboleli, iznosi između 500 i 1000 čestica koronavirusa
Da bih vam to najjednostavnije objasnio – upotrebiću sledeću jednostavnu metaforu. Da bi ste se unošenjem alkohola u organizam napili (i bili nesposobni da hodate, pričate ili daleko bilo upravljate autom), nije dovoljno da popijete samo jedan jedini malo gutljaj alkohola, odnosno neku jako malu količinu alkohola: na primer samo jednu četvrtinu najmanje moguće čašice alkohola (da samo liznete alkohol vrhom jezika), već je potrebno da popijete određenu količinu alkohola, odnosno makar jednu ili bar nekoliko čašica rakije! Dakle, iako ste popili neki alkohol, ali recimo samo 5 mililitara (desetinu čašice za rakiju!) – vi nećete osetiti nikakve promene u ponašanju, niti će testiranjem od strane policije biti ustanovljeno da ste išta popili od alkohola! Dakle, zasigurno nećete biti pijani niti ispoljavati kliničke znake pijanstva (usporenost refleksa, promenjeno ponašanje, nemogućnost govora, nesposobnost održavanja ravnoteže, nesposobnost vožnje).
Da bi se to desilo, treba izvesna ipak određena, znatno veća količina alkohola. Tako vam je vrlo slično i sa infektivnom dozom koronavirusa. Nije dovoljno samo jedna čestica koronavirusa (kao desetina čašice rakije da se napijete!). Potrebno je da u periodu od nekoliko časova unesete najmanje 500 čestica koronavirusa (najmanje 500 pa do 1000 čestica koronavirusa), da bi koronavirus uspeo da se „probije“ kroz vaš odbrambeni sistem i da se sa uspehom počne da umnožava u opisanim ogromnim količinama, i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest!
Još jedna metafora u vezi razumevanja „infektivne doze“! Ako vas napadne samo jedno dete ljudožder (malo dete ljudožder je metafora jednog sitnog malo virusa), vi ćete se odbraniti, i ako vas napadne dvoje male dece ljudoždera, isto…i tako dalje. Ali, ako vas napadne 500 dece ljudoždera ili 1000 male dece ljudoždera, vi nećete uspeti da se održite na nogama, i izborite sa njima, oni će vas gristi ujedati, i na kraju oboriće vas, jer ćete pasti od umora i savladaće vas i pojesti. To vam je dobra metafora za infektivnu dozu od najmanje 500 čestica koronavirusa pa na gore! A što je ta cifra veća, sve je teži oblik bolesti! Dakle, nije svejedno da li ste se inficirali sa samo 500 virusnih čestica ili sa 50 000 virusnih čestica. Što je veća količina koronavirusa ušla u vaš organizam odjednom, to je veća šansa da vam u budućnosti „smeši“ respirator, i bilo bi dobro da ga izvučete na lutriji!
4. A šta se dešava, ako ste udahnuli čestice koronavirusa, koje je neko inficiran izdahnuo, a da ukupna količina koronavirusa koju ste udahnuli ne prelazi na primer 30 ili 50 čestica virusa, i mnogo je manja od onih potrebnih 500 virusa da se razbolite???
Ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti, jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca (kojih ima na desetine hiljada u svega jednom milionitom delu litra krvi!), uspeti da „pobede i rastrgnu“ svih tih 50 „razbojničkih“ čestica koronavirusa, a vi nećete ni znati za tu „bitku “ u vašem organizmu! I to se u ovom trenutku verovatno dešava kod hiljade i hiljade ljudi u Srbiji, svaki dan! Dešava se ona borba između vas i 50-toro male dece ljudoždera!
Ali, ako udahnete ili unesete nekoliko hiljada ili desetine hiljada virusa odjednom (na primer – zagrlite se sa nekom inficiranom osobom i zajedno pevate i grlite se na nekoj svadbi, ili slavi, rođendanu ili koncertu ili proslavi, ili noćnom klubu), onda je to količina virusa dovoljno velika da „nadvlada“ vaše odbrambene mogućnosti (bela krva zrnca ili limfocite), i uspe da inficiran nekoliko vaših ćelija (da se zalepi za one pomenute receptore na vašim ćelijama disajnih organa,a koje sam već metaforičnao nazvao „vratima“ ili ulazom u ćelije) i onda već iz takve jedne jedine inficirane ćelije izlazi na hiljade i na desetine hiljada novih virusa, a ti novostvoreni virusi inficiraju na stotine i hiljade novih zdravih ćelija vaših disajnih organa, i onda već za nekoliko sati se stvaraju milioni novih koronavirusa i infekcija i klinički ispoljena bolest su neminovni!
Ono što je još važno da znate jeste činjenica, da vaš organizam, može sa uspehom da se izbori svaki dan sa ovom malom količinom koronavirusa (sa nekoliko desetina pa do par stotina virusa), a da se ne razbolite! I kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet lako pobedi tu malu količinu koronavirusa, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom, i sve je teže koronavirusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“
Ono što je još važno da znate jeste činjenica, da vaš organizam, može sa uspehom da se izbori svaki dan sa ovom malom količinom koronavirusa (sa nekoliko desetina pa do par stotina virusa), a da se ne razbolite! I kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet lako pobedi tu malu količinu koronavirusa, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom, i sve je teže koronavirusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“. U isto vreme, to bi bilo moje objašnjenje takozvanog „madridskog čuda“, to jest, neobjašnjivo opadanje broja novozaraženih i teško bolesnih osoba u Madridu, iako su preventivne mere u tom gradu „oslabljene“ i sve radi do ponoći!
To se dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji koji je bio u kontaktu sa malim količinama koronavirusa, prišao blizu 50% ukupne populacije stanovnika! Praktično, koronavirus tada sve „teže“ nalazi nove zdrave i na bolest osetljive pojedince koji do tada nisu nikada imali kontakt sa koronavirusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove Godine! Kažem – možda!
Dakle, da bi ste se sigurno inficirali koronavirusom, nije dovoljno samo da koronavirus uđe u vaš organizam, to jest u vaše disajne organe, već je potrebno i da tačno određena i dovoljna količina koronavirusa uđe u vaše organe za disanje (kao što sam već rekao – najnoviji podaci kažu da mora biti najmanje 500 virusinih čestica).
Zašto vam toliko pričam o toj količini koronavirusa koja vas može inficirati? Zato što postoji minimalna količina koronavirusa koja je potrebna da vas inficira, ali nije limitirana gornja količina koronavirusa koja vas inficira. Drugim rečima, da se vratimo na alkohol: napićete se već od nekoliko čašica žestokog pića, a gornje granice koja izaziva pijanstvo nema: i ona zavisi i od individualnih karakteristika čoveka (isto je i za virus), i može biti i 20 i 30 i 40 čašica alkohola! Naravno, što je više čašica alkohola uneto u organizam, sve su teži znaci ispoljavanja pijanstva! Tako važi i za infekciju koronavirusom: što više koronavirusa unesete u organizam odjednom– sve su teži klinički znaci bolesti – odnosno postoji već dosta naučnih radova koji uspostavljaju jasnu vezu između težine bolesti i količine koronavirusa kojom smo se inficirali!
Ako ste uneli 500 čestica koronavirusa – imaćete ispoljenu kliničku sliku, ako ste uneli 5000 virusnih čestica u prvom trenutku infekcije – imaćete teške simptome, a ako ste uneli 50 000 virusnih čestica u momentu inficiranja, onda ćete imati možda i najteži oblik bolesti, i možda vam se „smeši“ respirator! Naravno, ovo sve što kažem ima čitav niz dodatnih faktora koji utiču na to kakav ćete oblik bolesti imati, ali je ovo generalni princip koji trebate zapamtiti i znati! Stvari funkcionišu upravo na ovaj način!
(Drugi deo ovog teksta baviće se pitanjem da li maske štite ili ne štite od inficiranja koronavirusom)
(Autor Milanko Šekler magistrirao je iz oblasti imunologije, a doktorirao na oblasti mikrobiologije i to na virusu ptičijeg gripa. Ima dve specijalizacije. Trenutno je u zvanju naučnog savetnika i redovni je član Akademije veterinarske medicine)