Šta je Afrička kuga svinja?

Zaraza je prvi put izbila početkom dvadesetog veka u Keniji i sve do pedesetih godina pojavljivala se samo u podsaharskoj Africi. Kasnije je uočena u Evropi, Južnoj Americi i Aziji. U poslednjih 15 godina slučajevi su registrovani u Istočnoj Evropi i na Kavkazu.Poslednjih godina prisustvo ove bolesti je sve bliže našem okruženju. Kako je teško kontrolisati divljač u pograničnim oblastima, Uprava za veterinu je spremila priričnike za sve pojedince, grupe i institucije koje treba da budu informisane o Afričkoj kugi svinja

            Afrička kuga svinja, nema veze sa klasičnom kugom koja je harala i zbrisala trećinu ljudske populacije u Evropi. Ta kuga, koja je napadala ljude, bila je bakterijsko oboljenje, dok je Afrička kuga svinja virusno oboljenje. Kada bismo ime ove bolesti preveli sa engleskog doslovno, bolest bi se zvala Afrička svinjska groznica (African swine fever). Iako se ljudi ne mogu zaraziti ovim virusom, što znači da ne treba da strahuju za svoje živote, oni mogu prenositi virus i zaraziti zdrave svinje. Neke odgovore smo potražili od direktora Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, dvm Miše Kolarevića

   Sama po sebi ova bolest nije direktno opasna po ljude, međutim ukoliko bi došlo do zaraze na farmi ekonomska šteta bi bila ogromna. Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.

,,Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Takođe dugo opstaje i u mesnim prerađevinama. Ostaci hrane koja je kontaminirana, često se radi o pomijama, su jedan od razloga širenja virusa van Afrike. Virus se širio pre svega zahvaljujući brodskom i avionskom transportu ljudi i robe. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično. Za njih su zadužene pre svega lovačke službe koje sarađuju sa resornim ministarstvom.,, kažu iz VSI Kraljevo

       Takozvana perakutna forma je najteži oblik zaraze i najkraći, svinje ni ne stignu da ispolje simptome, samo uginu. Simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, kašljanje, malaksalost i umor. Ekstremiteti dobiju plavo-ljubičastu boju a na površini kože javlja se krvarenje.Smenjuju se faze dijareje i zatvora a izmet generalno može sadržati i krv zbog krvarenja unutrašnjih organa. Kod krmača koje su trudne, doći će do spontanih pobačaja. Posle samo nekoliko dana, nastupa smrt. U blažoj varijanti, simptomi mogu biti identični kao kod upale pluća, ali su prisutni otok zglobova, gubitak težine kao i pojava plikova. Bez obzira na težinu infekcije, procenat uginuća je 100%. Iako po simptomima slična klasičnoj kugi svinja koja je prisutna u Srbiji, za Afričku kugu svinja ne postoji ni lek ni vakcina.

        U Srbiji za sada nije registrovana pojava Afričke kuge svinja. za razliku od Rumunije, Moldavije, Mađarske i Bugarske, Bez obzira na to, činjenica da još nije registrovana pojava virusa, ne znači da on već nije ušao sa divljim svinjama ili zaraženom hranom i zbog toga treba biti oprezan. Naime, ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.

       ,,Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odećakoju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju. Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze. Svinje ne moraju doći u dodir sa zaraženim divljim svinjama ili drugim prenosnicima bolesti, dovoljno je da naiđu na njihov izmet ili leš.. kaže sagovornik .

    ,,Ukoliko dođe do zaraze, zakon propisuje da se sve svinje moraju eutanazirati radi zaštite stočnog fonda. Lečenje ne samo da je zabranjeno, ono nije moguće jer lek ne postoji. Zaražene svinje će svakako uginuti i od velikog je značaja zaštita zdravih jedinki. Zbog toga je eutanazija neophodna!,,
            Bolest za sada nije registrovana u Srbiji, ali je zato u zemljama u okruženju. S obzirom da je u Rumuniji registrovano do kraja  2018. godine, 1.000 žarišta bolesti, a više od 50.000 svinja je uklonjeno, Srbija mora da bude na oprezu, apeluju nadležni. Važnu ulogu u ovom problemu imaju lovci jer su najveći prenosioci divlje svinje. Sva stočarska gazdinstva moraju biti na oprezu, naročito u sezoni svinjokolja, jer se pre klanja svaka svinja mora iskontrolisati.Naravno bez obzira na Afričku kugu svinja i ostale bolesti ili zaraze koje mogu doći do srpskih farmi, poželjno je vršiti analizu mesa na seoskim gazdinstvima nakon klanja, jer nisu sve bolesti bezazlene po čoveka. Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu tokom cele godine vrši ove analize po vrlo simboličnoj ceni, koja  može sačuvati porodicu nepotrebnih zdravstvenih problema  i troškova u daljem lečenju

Sonja Cvetković