Naučna savetnica iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Danica Mićanović kaže da je posebno negativno uticalo poskupljenje energenata i đubriva, sirovina, repromaterijala i rezervnih delova, ali da rast cena nije toliko drastičan da bi se poremetili planovi proizvođača. Sve brže rastuća inflacija, a naročito poskupljenje određenih sirovina, značajno je uticala i na uzgajivače cveća u Srbiji.
Najveći problem uzgajivača cveća u Srbiji, vezano za ukrajinsku krizu, je pre svega nestabilnost tržišta.
„Sezona je na sreću uspešno završena pre rata u Ukrajini, tako da se očekuju novi dogovori i ugovori od juna. Naši proizvođači veruju da će to tada rat da se završi i trenutno ne traže alternativna tržišta za plasman svojih proizvoda. Domaći uzgajivači imaju dosta potraživanja iz Rusije iako su i njihovi partneri u nezavidnoj situaciji“, navodi Mićanović.
Na pitanje da li je bilo problema sa lancima snabdevanja koji su bitni za ovaj sektor, naša sagovornica kaže da veze nisu prekidane, ali da su neke kompanije izvozile i uvozile repromaterijal preko Holandije.
„Pitanje je da li će se nastaviti kontinuitet, jer je zbog političke situacije prouzrokovane ukrajinskom krizom otežano poslovanje ne samo sa Ukrajinom, Rusijom i Belorusijom, već i sa Evropskom unijom, uz kontinuirano povećanje rizika. Zbog najava reakcija Rusije na sankcije uvedene od strane SAD, Velike Britanije i EU situacija na globalnom tržištu je praktično nepredvidiva i očekivanja su da će u narednom periodu doći do pogoršanja uslova poslovanja“, ocenjuje naša sagovornica.
Ona dodaje da proizvođači imaju i lokalnih problema koji se prvenstveno odnose na veliki nedostatak radne snage.
Kada je reč o proizvodnji i izvozu biljaka, predstavnica PKS objašnjava da Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilјa, usled povolјnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane.
Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolјa podneblјa u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemlјišta. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlјe, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove…
„Trend potrošnje cveća u svetu i u Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od 10 odsto, uz promet veći od 200 milijardi evra na svetskom i oko 27 miliona evra na domaćem tržištu“, ističe Danica Mićanović.
Vrednost spolјnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilјa u 2021. godine iznosila je 27,4 miliona evra (10,1 tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 5,4 miliona evra (2,90 tone), a vrednost uvoza 22 miliona evra (7,20 tone).
Vrednost izvoza u 2021. godini je veća za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1,85 evra po kilogramu.
Ipak i pored velikog potencijala, prema rečima naše sagovornice, generalno ne postoji nijedna naučno-istraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji.
„Formirano je nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, radi edukacije, ali neophodno je i istraživački jačati ovu oblast. Raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim bilјem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, sa cilјem stvaranja povolјnijeg ambijenta za poslovanje. Neophodno je pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa cilјem bolјe tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu“, zaključuje naučna savetnica iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Danica Mićanović.
U Srbiji je od svih vrsta cveća, prema rečima naše sagovornice, najvažnija proizvodnja ruža, kako svežih, tako i kalemlјenih i nekalemlјenih za sadnju.
„Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža iznosi 2,7 miliona evra, a uvoz 250.000 evra, dok je uvoz 2020. godine bio 2,1 milion evra. To znači da je uvoz drastično smanjen. Ruže uglavnom izvozimo za sadnju, oko 2,1 miliona evra, a uvozimo sveže cveće što je još jedan pokazatelј potencijalne proizvodnje ruža“, naglašava Mićanović.