Proizvođači krompira, savko malo imaju problem u proizvodnji. Ako voda ili suša nisu uzeli danak onda su puni trapovi s početka proleća gubitak sa čistom računicom. Da li ćemo ove godine jesti hrvatski i albanski krompir i šta ćemo raditi sa domaćim. Kako će država zaštiti poljoprivrednike u vreme korona-krize? Na ova i druga pitanja u jutarnjem programu TV Prva odgovarao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
“Moram samo da iznesem neke činjenice: da imamo problem. Imali smo problem sa krompirom. Ranije smo pričali i o nekim drugim kulturama, a ja sam zadovoljan jer sve više sužavamo taj prostor kritičnih stvari i dovodimo stvari u normalu. Nekad smo pričali o malinama, svinjskom i i goveđem mesu…”, rekao je Nedimović.
Problemi po oceni ministra, nisu od juče, biće ih stalno jer na cene, tražnju i potrošnju direktno utiče tržište.
“Da, imamo problem sa krompirom zato što smo prošle godine imali dobar rod krompira zbog agroklimatskih prilika, sve je išlo na ruku, ali imali smo jednu drugu stvar koja se desila – koronavirus, zbog kog restorani, kafići itd. ne funkcionišu. Mi jedno godinu dana u tom sektoru imamo malu ili gotovo nikakvu tražnju”, naveo je Nedimović.
On je podsetio da je u septembru, kada je počelo vađenje krompira, cena krompira bila i dobra – od nekih 25 dinara, a u nekim delovima Srbije ljudi nisu hteli da prodaju po toj ceni jer se 2019. godine prodavao po ceni od 30 i više. Međutim, tržište je donelo kontra priču.
“Za razliku od nekih drugih poljoprivrednih kultura poput pšenice, kukuruza, voća itd. gde su bile dobre cene, kod krompira nije bila takva situacija. A 2019. godine od ukupne količine krompira koja se konzumira u našoj zemlji, samo četiri odsto je bilo iz uvoza, a 96 odsto domaći krompir”, naveo je ministar.
Nedimović nije propustio priliku da podseti na to, da ljudi iz ministarstva u poslednje vreme odlaze u mnoga mesta u Srbiji i zajedno sa ritejlerima, velikim trgovinskim lancima, nalaze kupce za krompir.
“Negde smo našli kupce za po 9/10/11 dinara po kilogramu, negde po 13, a u Prijepolju smo, na primer, imali situaciju da su nas ljudi zvali, mi smo kupce našli, ali ljudi neće da prodaju krompir po toj ceni nego čekaju veću cenu. Ako ljudi imaju uslove da čuvaju taj krompir i da on ne propadne, ja nemam ništa protiv. Naš posao je bio da povežemo te dve stvari”, kazao je Nedimović.
Istakao je da misli da u ovim kriznim vremenima država mora da se uključi……
Ipak, bez obzira na sve, u trgovinama i dalje ima uvoznog krompira. Ovaj srpski u trapovima može izdržati još najduže mesec dana. Iza toga imaćemo problem sa deponijama krompira, tamo gde ne bi trebalo da budu.
Za razliku od ratraskih kultura koje su doživele cenovni i potrošački procvat, krompir nije imao sreće. Sadnja mladog krompira kreće, on je nešto isplativiji tako da ga povrtari rado proizvode, međutim sadnja jesenjeg krompira biće verovatno pod smanjenim površinama imajući u vidu višegodišnju stagnaciju ovog povrća.