Pripremio Dragoslav Gogić, Rts
Srpska šljivovica, francuski konjak i australijsko vino možda imaju nešto zajedničko – burad proizvedenu u Modrici kod Kruševca. To selo ispod Jastrepca čuveno je po pinterima, burad se pravi u više od 20 zanatskih radionica i izvozi širom sveta.
Pod istim krovom četiri generacije, devetočlano domaćinstvo Cvetkovića. Svi žive isključivo od bačvarsko-kačarskog zanata. Nikola i Aleksandar su među najmlađim pinterima u Srbiji.
“Posao ima dosta veliku perspektivu, ali mladi ljudi se ne odlučuju za njega jer je fizički malo težak, puno je mašinskih operacija koje se ne uče lako i brzo”, kaže Nikola Cvetković.
“Hrast, najbolji je hrast kitnjak. Njega nabavljamo sa Jastrepca, pošto nam je tu dostupan, blizu je našeg sela”, dodaje Aleksandar Cvetković.
Cvetkovići mesečno naprave sedamdesetak buradi, zapremine od pet do 600 litara. Ranije su svoje proizvode prodavali po republikama nekadašnje Jugoslavije, a poslednjih sedam godina izvoze širom sveta.
“Krenulo je, otvorilo se tržište na zapad, čak i taj istok i Rusija ide, ide i Australija”, ističe Dušan Cvetković.
Burad iz Modrice tražena su i na probirljivom francuskom tržištu. Svako treće bure iz ove zanatske radionice se izveze, od čega je godišnja zarada oko 100.000 evra. Porodični posao započeo je deda Krana pre 70 godina.
“Na vatru se isto svijalo i pre i sad. E sad, mašina je ubrzala proizvodnju. Deljalo se pre ručno. Praviš bure za tri dana, a sad za dan”, objašnjava Hranislav Krana Cvetković.
Od proizvodnje buradi u Modrici živi i porodica Lazarević, čiji su proizvodi postali brend širom Evrope.
“Mora iz šume da kupimo trupac, to da izrežemo, da se to osuši, mora to da odleži na kiši, suncu, na snegu, da se osuši bar dve godine”, naglašava Dragiša Lazarević.
“To je tradicija, već možda 500 godina. Znači stari majstori se zvali pinteri ili proizvođači buradi”, zaključuje Milovan Lazarević.
Za pintere ne postoji škola, to je zanat koji se uči od majstora i vekovima prenosi sa kolena na koleno u Modrici