Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura, odnosno proizvodnju slatkovodne ribe, pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do 2021. godine, a po svemu sudeći ni aktuelna godina neće biti ništa bolja, kažu za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije, odakle upozoravaju da je uvoz rečne ribe za deset meseci ove godine porastao za 150 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti je na kraju 2021. godine u Srbiji poslovalo 139 kompanija i 30 preduzetnika, koji su godinu završili sa ukupnim neto profitom od 60,6 miliona dinara. Istovremeno, 20 kompanija i preduzetnika koji su u prošloj godini bili najuspešniji ostvarili su ukupan profit od 315 miliona dinara, ili pet puta više od neto rezultata celog sektora.
Prethodna, pandemijska 2020. godina bila je još slabija, a ukupna dobit ove delatnosti iznosila je tada blizu 48 miliona dinara, dok je 2019. bila daleko uspešnija, pa su proizvođači slatkovodne ribe tu godinu završili sa profitom na nivou delatnosti od 1,58 milijardi dinara.
Sunovrat poslovanja i profita, prema rečima više savetnice u Udruženju PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju – zatvorene pijace.
,,Praktično sve radnje za prodaju sveže ribe su na pijacama, a kada su one zatvorene riba je iz prodavnica vraćena proizvođačima i došlo je do pomora. To je bio i razlog zašto nije bilo mogućnosti da se zasnuje proizvodnja u našim najvećim ribnjacima. Tako su na tržištu ostali samo srednji i mali ribnjaci,, – kaže Miščević za Biznis.rs.
Ona napominje da, ipak, treba imati da umu da teže prolaze šaranski nego pastrmski ribnjaci, s obzirom na način proizvodnje i veličinu ribnjaka. Pastrmske ribnjake, recimo, ima RM „Stubica“, kompanija koja predvodi listu najuspešnijih. Na drugom mestu je, međutim, kompanija „Sveti Nikola“ iz Sečnja, koja poseduje šaranski ribnjak, ali treba imati na umu da se ova kompanija pored proizvodnje ribe i mlađi bavi i ratarstvom i voćarstvom. Treća na listi najuspešnijih, kompanija „Bio Fish“ iz Apatina, ne bavi se samo proizvodnjom šarana, već i preradom i distribucijom ribe i ribljih proizvoda.
Podaci o uvozu i izvozu ribe govore o još mračnijoj slici. Republički zavod za statistiku objavio je u „Statističkom godišnjaku“ da je izvoz ribe u 2019. vredeo četiri miliona dolara, u 2020. dva miliona, a u 2021. tri miliona dolara. Uvoz je vredeo višestruko više – 23 miliona dolara u 2019. godini, 21 milion u 2020. i 26 miliona dolara u 2021.godini.
Mirjanu Miščević iz PKS-s, međutim, posebno zabrinjava rast uvoza slatkovodne ribe u 2022. godini.
,, Za 10 meseci ove godine uvoz rečne ribe, šarana i pastrmke, porastao je za 150 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na naše tržište ulazi riba iz Češke, Hrvatske, Bugarske ili Albanije, a domaće ribarstvo je u izuzetno lošem položaju ,,– upozorava Miščević.
Grupacija za ribarstvo PKS obraćala se ministarstvima poljoprivrede i finansija za pomoć i podršku, a posebno kada je reč o naplati vodnog doprinosa, koji sa 10 do 15 odsto učestvuje u proizvođačkoj ceni domaće ribe, a što je u isto vreme trošak kakav nemaju konkurenti iz Češke i Hrvatske, čiji proizvodi su najzastupljeniji na našem tržištu.
,, Ministarstvo poljoprivrede je zvanično odgovorilo da nije nadležno za to pitanje i uputilo nas je na Ministarstvo finansija, koje nam je opet odgovorilo da nije planiralo ukidanje vodnog doprinosa u narednom periodu. Nismo uspeli čak ni da ugovorimo sastanak sa bilo kim iz Ministarstva finansija,, – rekla je za Biznis.rs Mirjana Miščević.
Zaključuje da se domaće ribarstvo suočava sa lošom situacijom, da nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni, kao i da je PKS istrošila sve mogućnosti da reaguje, osim da ponovi sve inicijative koje je uputila ka Ministarstvu finansija.
,,Najhitnija mera podrške domaćem ribarstvu je ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bismo se makar prema uslovima poslovanja izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu,, – poručila je Mirjana Miščević.