Cene energenata, hrane za životinje, mineralnih đubriva, zaštitnih sredstava i transporta višestruko su uvećane u protekle dve i po godine, kako zbog pandemije, tako i zbog ukrajinske krize, što je uslovilo smanjenu proizvodnju stočarskih proizvoda.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na kraju prošle godine broj goveda je u odnosu na kraj 2020. dodatno opao za tri odsto, svinja za gotovo četiri, koza za 3,6 procenata, dok je neznatno povećan ukupan broj ovaca i živine.
U poslednje tri godine manji je ukupan broj goveda za 38.000, svinja za 115.000, živine za 430.000 komada, dok je broj ovaca uvećan za 10.000. U proizvodnji mesa poslednje tri godine nema većih odstupanja, ali se s kraja prošle i početkom ove godine beleži pad u proizvodnji mesa za 9,3 odsto, mlečnih proizvoda 15 odsto, ribe za trećinu, hrane za životinje gotovo 15 procenata, dok je rast proizvodnje zabeležen kod pilećeg mesa za tri odsto. Takođe, uočava se pad u proizvodnji sirovog mleka u poslednje tri godine za 2,4 odsto.
Zbog celokupne krize u stočarstvu privrednici predlažu da se konkretnim merama zaustavi pad u proizvodnji koja i dalje predstavlja veliki potencijal.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović za Biznis.rs kaže da se kriza u stočarstvu polako reflektuje na ukupnu proizvodnju. Tako je smanjena proizvodnja mleka, junećeg mesa imamo za sopstvene potrebe, dok svinjskog uvozimo i više nego što tržište zahteva.
“Za godinu dana imamo smanjenu proizvodnju mleka za nekih 30 miliona litara, što nije mnogo u odnosu na ukupnu, ali je signal da je količina mleka smanjena zbog manjeg broja muznih krava. Što se tiče proizvodnje junećeg mesa, njega proizvodimo dovoljno za sopstvene potrebe. Svinjskog mesa imamo manje za nekih deset odsto nego što nam je potrebno, tako da smo za tih deset odsto okrenuti uvozu”, kaže naš sagovornik i dodaje da svinjskog mesa uvozimo više nego što nam je potrebno.
Iako zvuči nelogično, Budimović objašnjava da Srbija proizvede 90 odsto onoga što nam je potrebno i da nam fali deset odsto, ali je uvoz veći za nekih 20 odsto od naših potreba za svinjskim mesom.
“Meso je bilo jeftinije u Evropskoj uniji nego kod nas, pa samim tim nama pada cena i dešava se da naši proizvođači ne mogu da prodaju tovljenike zašto je jeftiniji uvoz svinjskog mesa”, navodi on.
Fali nam kontinuitet i količine za izvoz u arapske zemlje
Dosta je upita za izvoz jagnjećeg i ovčijeg mesa, ali Srbija ne može da napravi nijedan ugovor sa arapskim zemljama jer oni upravo traže kontinuitet i količine.
“Apsurdno zvuči, mi možemo da obezbedimo ukoliko neko traži 30.000 ovaca na mesečnom nivou, ali se dešava da jedno jagnje ima 35 kilograma, a drugo 25, što znači da je problem to što nemamo organizovanju proizvodnju u ovčarstvu. Što se tiče svinja, ne možemo da budemo konkurentni zato što Evropa ima jake podsticaje. Španci imaju 22 miliona svinja, to je sedam puta više nego što mi imamo, tako da oni mogu da obezbede i količinu i kontinuitet”, ističe Budimović.
Na pitanje kakav je kvalitet uvoznog mesa, Budimović kaže da je on uvek za domaće jer imamo kvalitetnu hranu za životinje i hranimo ih genetski nemodifikovanom hranom, a to su dva glavna parametra koja utiču ne na količinu, već na kvalitet.
“Naš glavni problem je što imamo velike oscilacije cena i konstantno nerentabilnu proizvodnju u stočarstvu. Činjenica je da smo malo i zatvoreno tržište. Mi smo jedna od retkih zemalja u svetu koja ima tako povoljne uslove i toliki broj spoljnotrgovinskih ugovora sa EU, Ruskom Federacijom, Kinom, Turskom, Amerikom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a da ništa od toga ne koristimo u kapacitetu koji bismo mogli, u smislu organizovanja proizvodnje, cene, kontinuiteta i kvaliteta”, kaže naš sagovornik.
Kada se krene u bilo koju proizvodnju, prvo o čemu proizvođač treba da razmišlja je kome će prodati robu, ocenjuje on i dodaje da naši proizvođači neretko ulaze u tov, a da ne znaju paritet cena.
“Mi proizvodimo tovljenike koji dođu do 100-110 kilograma i onda ne znamo kome ćemo to prodati i po kojoj ceni. Primera radi, ranije je kilogram svinja za tov bio faktički sedam kilograma kukuruza, pa ako je sada kukuruz 35 dinara znači da bi 240-250 dinara po kilogramu bila neka cena koja bi bila rentabilna za naše stočare. Ovako danas kada neki proizvođač počne sa tovom tovljenika cena je 210 dinara, a dok završi sa tim procesom za dva-tri meseca cena padne na 180 dinara”,
Na nedavno održanom sastanku u Privrednoj komori Srbije Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda skopilo je dogovor da će kroz rad grupacija proizvođača ili kroz komorski sistem sa direktnim proizvođačima napraviti model koji će predložiti novoj vladi kako bi se zaustavio pad proizvodnje u stočarstvu.
“Šta još treba da se dogodi da mi kao država shvatimo da je proizvodnja hrane od imperativnog značaja? Tražićemo od države da se opredelimo da li ćemo biti proizvođači hrane ili nećemo”, zaključuje Budimović. Autor: Marija Jovanović