Srpski carinici su na graničnom prelazu Vatin 13. decembra u kamionima pronašli GMO sojinu sačmu koja je stigla iz Ukrajine. Pošiljka je bila namenjena kompaniji ’Topiko’ iz Bačke Topole koja posluje u okviru ’Perutnine Ptuj’, a koja je u vlasništvu ukrajinske kompanije ’MHP’.

– U teretnjacima je bilo 44, 3 tone sojine sačme. Nakon pregleda nadležnih, uzet je uzorak u skladu sa svim propisima i poslat na analizu, jer je postojala sumnja za prisustvo genetski modifikovanih organizama. Pored toga, doneto je privremeno rešenje za spornu pošiljku, pa je pod carinskim nadzorom prevežena do skladišta u Zrenjaninu. Analiza uzoraka koja je stigla 20. decembra, pokazala je da je sojina sačma genetski modifikovana. Odmah je doneta zabrana o uvozu i narađeno je vraćanje pošiljke u zemlju odakle je stigla – otkriva izvor „Informera“.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za „Informer“ da su nadležni organi odlično radili svoj posao. On je podsetio da je u Srbiji zakonom zabranjen uvoz i promet GMO proizvoda.

– Neko je hteo da nas prevari i uveze takvu robu. Ali, pošto se na granici strogo proverava šta ulazi u zemlju, nadležne službe su posumnjale i otkrile da je reč o proizvodu koji nije dozvoljen na srpskom tržištu. U skladu sa zakonom slede sankcije – poručio je ministar Nedimović.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da je odličnom kontrolom nadlženih izbegnuta velika šteta.

– Kada postoji zakon o zabrani onda je jasno da takvim organizmima i proizvodima nije mesto na našem tržištu. Iako su mišljenja o štetnosti GMO podeljenja, bilo da je to sveže meso ili proiozvod kao, na primer, sojina sačma kojom se hrane životinje, pa se njihovo meso kasnije koristilo za proizvodnju. GMO hrana direktno utiče na kavalitet i bezbednost odgajanja životinja, pa zatim i ljudi – navodi Prostran.

Nutricionista Milka Raičević napominje da je genetski modifikovana hrana veoma štetna. Takvi proizvodi moraju da imaju oznaku kako bi ljudi znali da ih jedu na sopastvenu odgovornost.

– Veliki je problem što u većini slučajeva ni ne znate šta jedete ni kakve posledice konzumiranje te hrane mogu biti. GMO hrana nije zdrava ni u gotovim namirnicama, ali ni u organizmima koji služe za ishranu životinja – objašnjava Raičević.

Prema njenim rečima, ljudi nisu ni svesni šta sve može prouzrokovati svakodnevno konzumiranje ove hrane.

– Ovakva ishrana dovodi do alergija, gojaznosti, trovanja, ali i autoimunih bolesti i poremećaje metabolizma – upozorava Raičević.

U kompaniji „Topiko“ potvrdili su saznanja o problematičnoj robi.

– Ovo se desilo isključivo greškom dobavljača i mi zaista nemamo veze sa tim. Pošiljka je već u procesu vraćanja nazad. Mi poslujemo po svim standardima i obavljamo sve redovne i obavezne analize – ističu u ovoj kompaniji.

Izvor: Informer

Foto: Free Images, Wikipedia

Da li nam stižu GMO pilići?

Vodeća ukrajinska poljoprivredna kompanija ’MHP’ planira da preuzme vlasništvo nad slovenačkim prehrambenim gigantom ’Perutnina Ptuj’ koja je vlasnik srpskog ’Topika’, čime će možda, pišu ’Novosti’, u Srbiju stizati pilići hranjeni GM proizvodima.

Kako navodi list, od „Perutnine“, koja je u vlasnik srpske fabrike „Topiko“, živi oko 700 porodica u Srbiji, a čak 70 odsto proizvodnje te firme u Srbiji čine lokalni dobavljači.

Dolaskom novog vlasnika na čelo „Perutnine“ moguće je da će se ta politika promeniti, naročito ako se zna da se poslovni model „MHP“ grupacije bazira isključivo na jeftinoj proizvodnji pilića u Ukrajini.

Problem genetički modifikovane hrane u Ukrajini nije najbolje regulisan, pa stočna hrana najvećim delom potiče od GM zrna soje i kukuruza, napominje list.

Dok je proizvođačima pilića u Srbiji glavni adut to što je u Srbiji zabranjen promet, prodaja i sve što ima veze sa GMO, stručnjaci objašnjavaju da nije isključeno da veliki deo mesa koje se uvozi potiče od životinja hranjenih GM stočnom hranom, ali naglašavaju da je to gotovo nedokazivo.

– Proizvođači su dužni da obaveste kako je nešto i čime hranjeno, ali životinje koje su jele GM hranu, a mi to kao „druga ruka“ konzumirali, ni po kojoj regulativi EU ne računaju se kao GM proizvod. To bi trebalo da se stavlja na deklaraciju, ali mislim da u mnogim zemljama EU nije zabranjeno hraniti životinje GM hranom. Teško je i da se kontroliše takvo meso, da se otkrije šta je životinja jela. Teorijski je moguće, ali to se ne radi. Generalno, ne možemo da znamo šta je životinja jela, a sumnjam da iko to i kontroliše – naveo je profesor Miša Dimitrijević, genetičar s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prema zvaničnom godišnjem izveštaju pomenute ukrajinske kompanije u 2017. godini, cena proizvodnje po kilogramu pilećeg mesa iznosila je 1,07 evra, dok „Perutninu“ taj isti kilogram košta tri evra, objasnio je izvor „Novosti“.

– Samo u prošloj godini izvoz ukrajinskih pilića u EU je porastao za 67 odsto. Inače, ova ukrajinska kompanija već je imala aferu u EU, gde su je lokalni farmeri optuživali da zloupotrebljava trgovinski sporazum između Brisela i Kijeva. Kako su tvrdili, evropsko tržište bilo je preplavljeno ukrajinskim pilićima koji su bili upakovani pod oznakom EU – naveo je Dimitrijević.

Iako je ukrajinski „MHP“, u vlasništvu tajkuna Jurija Kosjuka, „teškog“ 1,16 milijardi evra, već objavio i zvanično da je pazario „Perutninu“, čekaju se reakcije slovenačke države, ali i regulatornog tela koje se bavi monopolima.

Ukrajinska grupacija predala je zahtev za odobrenje i kod srpske Komisije za zaštitu konkurencije.

– Privredno društvo „MHP“, sa sedištem u Ukrajini, podnelo je prijavu koncentracije radi sticanja kontrole nad društvom „Perutnina Ptuj“. Postupak je u toku i tek po njegovom okončanju, rešenje će biti objavljeno – saopšteno je uz Komisije za zaštitu konkurencije.

Izvor: Tanjug, Novosti

Foto: Pixabay

Ukrajinci dobili ’zeleno svetlo’ za preuzimanje Perutnine Ptuj

Slovenačka agencija za zaštitu konkurencije odobrila je preuzimanje Perutnine Ptuj. Tako je otvorila put slovenačkoj SIJ grupi za prodaju 91 odsto udela u toj peradarskoj kompaniji ukrajinskoj poljoprivredno-industrijskoj grupi MHP.

SIJ grupa, koja se bavi proizvodnjom čelika, objavila je ovu vest pošto su preuzimanje, čija cena nikada nije otkrivena, ranije odobrili i regulatori za tržišnu konkurenciju u Austriji, Makedoniji, Rumuniji i Srbiji, prenosi slovenačka agencija STA.

Kupoprodajni ugovor je potpisan u novembru 2018. godine uprkos strahovanjima da će MHP tu transakciju iskoristiti samo da od Perutnine napravi punkt za jeftin uvoz mesa iz Ukrajine.

MHP je negirao takve tvrdnje, obećavajući da će u narednih pet godina uložiti 200 miliona evra u Perutninu, koja je, kako kaže, jedan od najvećih aktera u slovenačkom poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Sada, kad je preuzimanje dobilo „zeleno svetlo“, kompanija će održati vanredni sastanak akcionara radi imenovanja novog nadzornog odbora.

Perutnina Ptuj je zabeležila rast prodaje od 6,2 odsto na 204 miliona evra u periodu januar-septembar prošle godine, dok je EBITDA (profit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) porastao za više od petine na 21,5 milion evra.

Perutnina Ptuj je vlasnik srpske kompanije za proizvodnju i preradu živinskog mesa „Topiko“ iz Bačke Topole.

Foto: Perutnina Ptuj