Seoski turizam i uživanje u etno domaćinstvima širom Srbije postaje sve traženije i popularnije. Gradska vreva, brz tempo života, gužva na raznoraznim mondenskim destinacijama ali i zdrav način života i mir koji postoji samo u seoskim sredinama doprineli su da seoski turizam bude sve popularnije odredište, kako za strance tako i domaće goste. Vodimo vas slikom i rečima na Rudno. Etno domaćinstvo Šekler bilo je začetnik seoskog turizma i nakon 35 godina još više privlači goste, povratnike i strance
O prirodnim lepotama Rudna i cele rudnjanske visoravni, udaljene osamdeset dva kilometara od Kraljeva, pisano je pre nešto više od jednog veka, čak i u prvoj razglednici poslatoj iz tog kraja, 1911. godine. Oni koji su tada znali za Rudno govorili su o zdravoj klimi, čistim potocima i izvorima koji su presecali i ulepšavali izmešane četinarske, brezove i hrastove šume, zatim čistom vazduhu, gostoprimstvu meštana podgolijskog kraja. Rudno inače I pored jake zime koja ovde ume da ,,zakove,,mesecima ima najveći broj sunčanih dana, tačnije 260, tokom cele godine i to na prostorima cele bivše Jugoslavije. Tako je Rudno vremenom prozvano ,,vazdušna banja,,.
Poljoprivreda, seča i prerada drveta, uz stočarstvo i proizvodnju čuvenog rudnjanskog krompira,sira i kajmaka decenijama je bilo osnovno zanimanje stanovništva. Ovom tarsom su prolazili I čuveki ,,dubrovački karavani,,. Prirodne lepote ali i blizina značajnih kulturno-istorijskih spomenika srednjevekovne materijalne i duhovne kulture, pre svega manastiri Studenica i Gradac, kao i Gornja i Donja isposnica Svetog Save, bili su dovoljan motiv da svet dođe na Goliju….i došli su!
Da biste znali šta je raj na zemlji i zadovoljstvo u duši, morali biste da posetite ,,Etno domaćinstvo Šekler,, na Rudnu u kome jedna žena Milijana duže od tri decenije radi na tome da njeni gosti zaista budu zadovoljni, od znanih i neznaih, od ambasadora iz zemalja širom sveta pa do onih koji i nemaju novaca za luksuz. I pored nanizanih godina i dalje prepuna energije, vedrog duha i iskrenog osmeha za svakog gosta.Njena priča je počela davno, sasvim slučajno, ali je uz pomoć cele porodice uspela da ,,njeno Rudno,, procveta
,, Tu sam rođena, tu sam se udala i tu sam ostala. Nikada i nisam htela da odem odavde .Od 1986. godine se bavim ovim poslom. Imali sam samo ovu porodičnu kućicu i polako krenuli i to slučajno. Kad je jedna gospođa iz SUP-a iz Beograda sa našom rođakom svratila na kafu. Našli me u bašti, ja kopala, odmah ostavim sve, dok smo pile kafu, pristavim ručak, sedele smo, ručale, sve polako i kad su pošle, ona mene odvaja i kaže: “Vi se meni, Milijana, kao čovek sviđate, a sviđa mi se i mesto. Da li biste hteli da me primite sa porodicom na nekoliko dana, da platim i sve kako treba”? Rekla sam joj: “Zašto da ne”. I tako smo krenuli. I danas se samo preporukom dolazi kod mene. A žao mi je mojih gostiju koji dolaze možda po 15, 20 godina, a kad me zovne, navikli da ima mesta, a nema, mnogo mi bude žao što ne mogu da ih primim. Ali, često goste šaljem u komšiluk, postajemo prijatelji i to mnogo znači svima nama,, počinje priču naša Milijana, začetnik seoskog turizma u Rudnu, a možda i u čitavoj Srbiji
U jednoj zajednici, vođeni istim motivima i ciljevima, žive i rade, Milijana i Bogoljub Bole Šekler, njihova dva sina, Boris i Dragoljub sa Dragicom i Jelenom, svojim suprugama. U sastavu etno domaćinstva Šekler, nalazi se etno restoran “Beli bagrem”, sobe i 6 brvnara kapaciteta 30 ležaja. Njeni bungalovi, stare drvene kućice, razigrane su po širokoj livadi,ispred svake divno cveće i drvene ležaljke. Za decu raznoliki sardžaji od kućica, tobodana, ljuljaški, bazena onih letnjih pa do ,,drvenih sauna buraddi,, za zimu. U kućicama internet, kupatilo, udobni kreveti, posteljina, tkanice, vezeni čaršavi, šta ko voli.
U centralnom delu letnjikovac u kome pirka i kad temperatura pređe 30. podeljak, a odmah pored tobogan, ljuljaške i ostali “rekviziti”, napravljeni za decu. Nedaleko odatle je i restoran Beli bagrem u kojem Milijana sa njenim vrednim snjama služi domaću hranu spremljenu s dušom, srcem i sa mnogo mašte ,,laki,, doručak pravljen specijalitetima ovoga kraja, rudnjanskim sirom i kajmakom, proizvodima od heljde, poput hleba, pita, kačamaka, nezaobilazne heljdopite i fantastično domaće kiselo mleko, ručak uz obaveznu poslasticu i večeru.
Sve od drveta, u cveću, kao sa neke slike, često s pogledom na konja Malka, toliko omiljenom i meštanima i gostima, da je gotovo maskota sela Rudno. Tu je i nezaobilazni Medo, pas najlepših očiju, koji vas odprati do svake kućice. Leti sa decom se grabi oko lopte, zimi oko sanki….
,, I danas mi je želja, da živi selo, da se zadrže i mladi i da uživamo ovde svi zajedno, da se družimo sa gostima. Ovde je stvarno vazdušna banja, odgovara za zdravlje ljudi, za pluća, bronhitis, astmu, krvnu sliku, prirodna voda, pitka, izvorska. Mnogi kontrolišu krvnu sliku kad pođu i kad se vrate odavde i njihovi doktori ne mogu da veruju sa koliko boljom krvnom slikom se vrate sa Rudna. Najviše sunčanih dana u godini imamo. Drugi smo u Evropi po vidljivosti zvezda, baš dokazano da su najjače ruže vetrova u Srbiji kod nas.Nadam se da će tako i ostati i da će mi se gosti stvarno osećati prijatno i dobro i zdravo. Volim kad vidim da se gradi, da se ljudi vraćaju. Nismo mi konkurencija jedni drugima i ne treba da budemo. Nas, da ti kažem, sloga danas drži. Sutra , ako da Bog i deca će da nam žive od ovoga.
A nije ni čudo što se svakome svide Golija i Rudno. Zaljube se u ovdašnju klimu, pitomu visinu od 1.100 metara, u ljude ljubazne, u hranu preukusnu, domaću i zdravu. Bog ovde nije štedo na ničemu! Etno domaćinstvo Šekler nalazi se blizu Raške, između dva čudesna srpska srednjevekovna manastira, Studenice i Gradca, u srcu prve srpske države. Ako volite prirodu, ako volite da pecate male ali bušne rečice će vas svojom čistinom izmamiti, ako volite šetnje i vožnju biciklom ili modernism kvadovima imate obeležene staze.
Pohodili naše domaćine na hiljade ,, poznatih,, i “običnih” gostiju od ambasadora, političara, lekara, pisaca, glumaca, studenata, ekologa. Najviše porodično I to već decenijama. Razni ljudi dolaze, razne ćudi, ali se prema svima odnosi sa istim poštovanjem. Bilo je i mnogo anegdota
,, Nikad nisam goste odvajala, meni su svi gosti isti i prema svakome se ponašam isto. Svakome hoću da učinim, svakome priđem pitam da li je sve u redu, ima li dovoljno hrane… Imala sam jednu Francuskinju gošću, ne zna srpski, pa njen muž prevodi i kaže mi da u Parizu imam prodavnicu ove hrane, bila bi najbogatija žena na svetu. Jedne godine dođoše iz Malezije, njih 30. Nekada je teško da se sporazumemo, ne znaš jezik, ali naša hrana I osmeh govore sve jezike. Bivalo i da sa gostima prošetam, kad se malo smanji posao, oni kažu, Milijana danas ništa ne kuvaš, danas ćemo da mažemo, ideš s nama! I odemo, obiđemo celu Goliju.Odemo do vodopada i na vrh Radočela na 1.643 metra se popnemo i odemo do Gradca, do Petrove crkve, najstarije na Balkanu, Đurđevih stupova, Sopoćana, Studenice, sve živo mi obiđemo. I gosti se oduševe. Toliko puta sam ispričala ove anegdote ali da ovde uživate morate da dođete. Svake godine ovde se održavaju I likovne kolonije, neke škole, takmičenja u sportu, u Studenici književne vešeri. Svi oni oslikaju, opišu, imaš sad na ovim mrežama sve da vidiš i da čuješ. Ali treba da doživiš Rudno i kad ogreje i kad zaveje, kažem ti uvek je lepo!,,
Milijana i njene kolege kojih sada ima desetak, ozbiljnih etno gazdinstava nisu otišli već obnovili ili se vratili na dedovinu poput Slađe Milikić, drže do tradicije, do kulta gradnje i ophođenja. Vidim ozbiljno niču kućice i kuće, pitam za mišljenje da ne bude previse, da se ne naruši mir ovog raja.
,,Mi smo protiv hotela i to stalno govorim. Pomozite seljaku, podstakni ga malo da krene, a ne uvek seljak da bude prevaren. Ima ljudi koji su završili fakultete i vratili se, zašto ne bi nastavili da rade ovde? E, tako će da nam žive sela. Ako se seoskim turizmom bave ljudi po selima. To je seoski turizam. A ti napraviš hotel i šta sve posle uz hotel dođe. Nema tu života. Nisam za to i mislim da su i svi moji Rudljani protiv hotela. Nećemo te zabave i noćna ludila, ljudima je dosta svega. Hoće mir i odmor, hoće dobar ležaj, dobru hranu, dobru vodu, dobar vazduh. To sve imamo, pa zar da rasteramo narod koji smo ovde odomaćili oni su iz ,,džungle,, pobegli!,,
Hejlda i heljdopita
Ovdašnjim domaćicama niko, nikada nije dao diploma kuvara, ali ovom veštinom ovladaš od malih nogu. Hleb se još uvek peše u pećima, pogače, pite, jagnjetina ne bivaju bez ,,sača,, i crepulje. Rubak ,,crepuljana,, i kašika kajmaka držale i najbolje kosače ovih krajeva, pa gde neće i gradske goste. Pravi hleb, pravi kiflice, uštipke od heljde, njenu poznatu heljdopitu. Leti kada heljda ucveta rudnjanskom visoravni nema lepšeg pogleda. Nekada je hejlda bila sirotinjska hrana, danas hrana bogatih.
,, Vidi, ja sam porasla na heljdi, nekada nije bilo pšenice, mešali smo sa drugim žitom. Čista heljda bude jaka! I danas gajimo heljdu, to sameljemo na potočaru. Brašno koristimo za nas, za potrebe gostiju a narod koji dolazi i kupuje da ponese kada pođu. Dešava se da pozovu, kažu Milijana šalji poštom ili po nekome. Bila nekad sirotinjska hrana, ali smo bili zdraviji. Naš krompir, ma nema mu ravne. Daću ti recept sa teletinom, ma topi se.Hrana je isključivo domaća, ovde se sve sprema. Ja ne idem u mesaru da kupim meso, imamo našu stoku, tako da znaju ljudi šta jedu i kad vide taj ukus drugačiji, onda mora da se vrati, nema druge. Naš sir, kajmak, pečenica, slanina, domaća kobasica, vešalica. Sve domaće…U šumama može da se nađu i šumske jagode, maline, kupine… Od kupine se, u toku boravka, može napraviti i kupinovo vino, koje gosti nose svojim kućama. Pekmeze, med, sokove, brašno od heljde, slatka, džemove, ajvare, kompletnu zimsnicu gosti mogu, napraviti i odneti svojim kućama, kao i krompir, luk i ostale povrtarske kulture, koje se proizvode u ovom kraju. Ljudi ne mogu ostati ravnodušni na to kada vide kako se sve proizvodi, bez ikakvog prskanja ili dodataka nečeg veštačkog, i da ih i ukus, miris i svežina proizveda, od krompira do šljive, podseća na detinjstvo.,, kaže Milijana
U selu je teško naći radnika, nema radne snage. Svakodnevno primi više od 100 ljudi na doručku, ručku, pride ako neko želi i večeru, jer osim 30 toro gostiju u njihovim kućicama, restoran Šeklera ugosti I sve one koji su u apartmanima koji nemaju hranu
,, Slušaj, rado bih ja izašla iz kujne, ali ne možeš da nađeš nikoga, a ja stojim iza te hrane. Nekad se teško postiže. Tu mi je i snaje Jelena, Dragica i dva sina Boris i Draško, Dragoljub, mnogo mi pomažu. Boris sve zna, kuva i sprema kao i ja. Njemu ne treba da pričaš kad uđe u kujnu šta treba da radi, odmah se hvata posla, tako da svi radimo. Draško je oko roštilja, pečenja, Boris oko kuvanja jela, to sve vri kao u košnici. Nadam se da će skorije sve da preuzmu, da ja malo odmorim.,,
Običaji pijukanje
Nekda se narod intenzivnije okupljao o komišanjima kukuruza, s jeseni i zimi na prelima, kada okuje sneg i nema velikih poslova. Danas je komišanje potpuno iščezlo, dok je poslednje prelo održala upravo Milijana za potrebe snimanja jedne emisije u cilju očuvanja običaja. Nekda se prelo i plelo, vezlo, spremala devojačka ,,sprema,mladi učili pesmi pa i igri odnosnu kolu tog kraja. Danas toga nema.
Nekih posebnih običaja nema, uglavnom su slični o svim svetkovinama, ali svi koji se bave turizmom na Rudnu, kažu da obavezno dođete u vreme Sabora leti i u vreme Božića zimi. Na Badnje veče slama se prostire na pod, ispod stola, ili se na nju ređaju posna jela, a jedan od najlepših oblika je pijukanje. Ovaj stari običaj podrazumeva da prilikom unošenje slame neko od starijih imitira kvocanje, a deca idu za njim i pijuču. Deca sedaju na slamu igraju se, a pijukanje simbolizuje traženje darova. Onda roditelji poklanjaju deci slatkiše, daju im parice, voće i razne darove. Simbolika ovog običaja je sasvim jasna: kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih greje i čuva, tako isto roditelji brinu o svojoj deci, a Hrist o svim ljudima.
Ovaj običaj simbolizuje i blagostanje u kući, kao i množenje dobra, ljubavi i sloge u porodičnom domu. Još jedan zanimljiv običaj jeste paljenje sveće na trpezi koja simbolizuje svetlost koju je Isus Hrist doneo u svet, ali i svetlost koja će obasjati dom.Paljenje badnjaka I svetlost koje se prostire ka nebu koje okite zvezde kada je vedro i kada imate osećaj da ih možete dohvatiti, ne može opisati ni jedan pesnik.
Put Studenica -Rudno
Na Rudno uskoro možete stići iz dva pravca, jedan koji vodi od manastira Gradac I drugi koji se do kraja godine finišira iz pravca svetinje Studenice. Glavni krivac za ovu investiciju bila je baš Milijana. U vreme ministrovanja Velje Ilića nije propustila priliku da ga dovede i pokaže šta meštani mogu ali bez puta ,,ne biva,,. Tada su spojeni sa manastirom Gradac i došao je pout do Odvraćenice. Studenica je decenijama bila u makadamu. Pre 2 godine u Bogutovcu našla se pored predsednika države, kaže lično Vučića iskoristila da zatraži asfaltiranje I ovog putnog pravca:
,, Niko tada nije verovao! Rekla sam mu da će put spojiti dve srpske svetinje, manastire Studenicu i Gradac, zatim da će to biti najkraći put za sve koji dolaze iz pravca Beograda, da će im 50 kilometara skratiti put. Kazala sam predsedniku da je Rudno živo mesto, da ima perspektivu, da smo vredni, ali da taj put prevazilazi mogućnosti ne samo nas meštana, nego i grada Kraljeva. I da se na Goliji planira skijalište i da je ovo najbliži put…Mnogo će ovo značiti za turizam na Rudnu! Znate koliko puta gosti zovu uplašeni kad zabasaju na ovaj makadamski put, a navigacija pokazuje da je to nakraće rastojanje od Studenice. Kad čuju da moraju okolo 56 kilometara, neprijatno se iznenade. Ili kad borave kod nas, a žele da obiđu Studenicu i Savinu isposnicu. I, naravno, mnogo će značiti našoj deci koja idu u školu u Studenicu, sada će brže i bezbednije putovati.,,- priča ova pomalo i hrabra žena, jer sve šta je zacrtala ona je osvtarila, a hrabrost i upornost su ipak majka uspeha.
Kada se poslažu ovakva bogatstva, onda i ne čudi što je ovaj, kao turistički kraj, bio poznat i pre 100 godina. Ljudi prezasićeni gužvama i radom traže izlaz u miru i tišini netaknute prirode.
,,Jednom kada dođu, naši gosti se vraćaju po tri četriri puta godišnje, što i jeste formula bavljenja seoskim turizmom .Rudno predstavlja idealan prostor da se ljudi opuste, osećaju kao kod kuće, da pleve baštu, skupljaju drva, da voze traktor, beru plodove, zdravo se hrane, sakupe plodove te uz moju pomoć pripreme zimnicu, i kroz kvalitet onoga što im mi nudimo postajemo vrlo značajan deo njihovih života. Naši zdravi proizvodi, vazduh, ambijent, i sigurno ljubaznost doprineli su da je kapacitet popunjenosti u toku letnjih meseci 100%, i da se krevet mora rezervisati mesecima unapred. Bez obzira na godišnje doba, gostiju ima preko cele godine i ne zna se kada je lepše.,,
Naša vredna domaćica Milijana, dobitnica je priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“ iz 2015. i pobednica prvog RTS-ovog serijala „Kuhinja mog kraja“ iz 2017. ali i mnogih drugih priznanja. Ipak je kaže uz širok osmeh njena najveća nagrada pet njenih princeza –unuka. Prozvana je ,,Žena zmaj,, ali kako skromno kaže najdraža su joj ona od brojnih gostiju koji su pohodili njihovo gazdinstvo. Kako smo čuli neki su kupili parče rudnjanske grude i sada postali njihove komšije, neki se upuštaju i u priču seoskog turizma. Milijana je mnogima za ovo vreme postala prijatelj, a koliko cene njen karakter, ljubaznost i pre svega ljudskost nekima je postala postala kuma. U ovim krajevima još uvek važi poslovica ,,Bog na nebu, kum na zemlji,, zbog čega naša sagovornica, njena porodica ali i svi domaćini rudnjanske visoravni zaslužuju čistu desetku.
Za naše čitaoce Milijana Šekler je ,,po našem nagovoru,, izdvojila tri jela, od tridesetak koji na stalnom meniju.
Heljdopita
Heljdopita je jedan od najpoznatijih tradicionalnih recepata iz ovih naših balkanskih predela. Postoje i druga slična jela pod različitim imenima, ali princip je manje više isti. Ako niste do sada probali, vreme je da okusite ovo savršeno jelo.
Zamesiti testo od mešanog heljdinog i pšeničnog brašna, malo gušće nego za obične palačinke. Ispržiti palačinke u tiganju, ili ako imate mogucnost pod crepuljom još je ukusnije. Ostaviti da se ohladi. Napraviti fil od svih sastojaka 4 jaja, 300 gr mladog sira, i oko 300gr zrelog kajmaka, možete dodati i šoljicu mleka. Fil ne soliti ukoliko je mrs slana. Ako želite možete dodati i zelje. U tepsiju prvo staviti red palačinaka koje se prekriju slojem fila. Postupak ponavljati sve dok se ne potroši sav fil, tako da poslednji sloj u tepsiji bude fil. Peći na 200°C 30min, po mogućnosti na smederevcu ili pod sačem. Služiti sa jogurtom ili kiselim mlekom. Ne koristiti ulje.
Jufka na kajmaku
Zamesiti obično testo za kore, na prazno. Razvijati ih slojevito na oklagiji, prefilovati sa prstohvat masti ređati jednu na drugu, slojevito i peći na plotni. Ove kore osušiti prirodno, mogu stajati i po desetak dana. Suve kore izmrviti, skuvati na vodi. Kuvati kao testeninu, ocediti višak vode i dodati puno starog kajmaka.
Testo možete praviti od brašna po želji. Ove kore imate u prodavnicama- bio šopu, ali ih pre kuvanja osušite bar jedan dan.
Krompir na teletini
Krompir iseći na kocke, dodati šargarepu, luk, papriku, povrća još po želji, začine ,celer, prodinstati malo, zatim dodati sečenu teletinu, alevu pariku i so. Naliti vodom dovoljno da pokrije sve sastojke kuvati na smederevcu dok se krompir ne pretvori u bukvalno u pire. Na tihoj vatri priprema traje oko dva sata, dok na jačoj process traje kraće.
Strinski korač
Zamesiti testo kao za strinske vanilice, 1 celo jaje, 1 žumance, dve velike kašike masti, vanillin šećer i 4 kažike običnog šećera, sa 400-500 gr brašna I jedan prašak za pecivo.Masu rastanjiti na 3 ili 4 dela i peći na prevrnutom plehu. Fil se može praviti od prženog šećera i brašna na mleku, Ili ukuvati mlevene orahe na mleku i šećeru. S. C.