Popis poljoprivrede 2023. sproveo je Republički zavod za statistiku u periodu 1. oktobra – 15. decembra 2023. godine.Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga unosili su samostalno podatke u veb upitnik, koji je bio dostupan do 1. juna 2023. Konačni popisni rezultati biće objavljeni u diseminacionoj bazi na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, sukcesivno, u toku 2024, a najkasnije do kraja 2025. godine.
Republički zavod za statistiku je, od 18. do 21. marta 2025, na Zlatiboru organizovao konferenciju „Popis poljoprivrede 2023 – rezultati i perspektive“. Cilj konferencije je bilo predstavljanje konačnih rezultata Popisa poljoprivrede 2023. kroz promociju šest posebnih publikacija koje su zasnovane na tim rezultatima. O značaju dobijenih rezultata za praćenje stanja u poljoprivredi, oceni i planiranju agrarne politike govorili su autori angažovani na izradi posebnih publikacija, kao i predstavnici međunarodnih i nacionalnih institucija.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici Delegacije EU u Republici Srbiji, predstavnici UN FAO, predstavnici statističkih zavoda država regiona, akademski profesori i naučni radnici, kao i predstavnici ministarstava i posebnih organizacija. Republički zavod za statistiku objavljuje 6 posebnih publikacija koje se baziraju na rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. godine. Autori publikacija su eminentni stručnjaci iz odabranih oblasti, koji se takođe nalaze na sajtu Republičkog zavoda za statistiku
Rezultati istraživanja pokazali su da je doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda u celokupnom tranzicionom periodu 2001‒2023. minimalan, u prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 p. p. Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto, navodi se u publikaciji RZS-a “Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji“.
Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. je izdvojila Republiku Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.
Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na ruralnom području. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu. Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura – tek svaki 10. stanovnik na ruralnom području je imao tercijarno obrazovanje.
Strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.
“Zaustavljena je fragmentacija poseda, ali je nastavljen trend pada broja gazdinstava sa isključivim prihodima od poljoprivrede, kao i stanovnika angažovanih na poljoprivrednim aktivnostima (2012. svaki peti, 2023. svaki šesti stanovnik). Posebno su zabrinjavajuće strukturne promene u radnoj snazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, u stepenu angažovanosti radne snage, kao i u obrazovnoj strukturi upravnika poljoprivrednih gazdinstava. Mada se produktivnost rada udvostručila, ona je jedna od najnižih od svih evropskih tranzicionih država”, navodi se u istraživanju.
Pad stanovništva u selima dvostruko brži
Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740 hiljada – sa 3,27 na 2,53 miliona).
Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto. Gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).
Smanjenje seoskog stanovništva za 389 hiljada za deset godina pokazuje razmere smanjenja radne snage u poljoprivredi. Regionalna analiza ukupnog pada seoskog stanovništva po regionalnim oblastima u periodu 2011‒2022. pokazuje da je seosko stanovništvo smanjeno za više od 1/4 u Zaječarskoj (-27,5 odsto), Pirotskoj (-27,4 odsto) i Borskoj oblasti (-25,1 odsto), dok je pad veći od 20 odsto zabeležen u Zapadnobačkoj (-21,7), Severnobanatskoj (-22,7) i Braničevskoj oblasti (-20,7)”, navodi se u analizi.
U periodu 2012‒2023. ukupan broj zaposlenih je povećan za 26,5 odsto (sa 2,14 na 2,71 miliona), dok je broj nezaposlenih smanjen za 57,8 odsto (sa 701 na 296 hiljada). Na ruralnom području zaposlenost je povećana za 7,2 odsto (sa 942 hiljada na 1 milion), dok je broj nezaposlenih smanjen za 56 odsto (sa 256 na 113 hiljada). U gradskim naseljima broj zaposlenih je povećan za 41,2 odsto, a broj nezaposlenih smanjen za 59 odsto.
Smanjeno i poljoprivredno zemljište
Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).
Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3.437 hiljada hektara na 3.257 hiljada), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto. Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519 hiljada hektara).
I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena. Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.
Voćnjaci su povećani sa 163 hiljade hektara na 196 hiljada, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto. Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22,2 hiljade hektara na 18,2 hiljade (što je 0,6 odsto KPZ).
Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, naime ukupna površina livada i pašnjaka je smanjena sa 713 hiljada hektara na 469 hiljada. U strukturi KPZ učešće livada i pašnjaka je smanjeno za 5 p. p., sa 20,8 na 15 odsto.
Okućnica je povećana za 10 hiljada hektara, sa 23,7 hiljada na 33,5 hiljada hektara (1 odsto KPZ u 2023).
Porodičnih poljoprivrednih gazdinstava takođe manje, s tim što je povećan broj pravnih lica sa 508 na 2.042.
Na osnovu rezultata popisa poljoprivrede u Srbiji, u 2023. je registrovano 506,3 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i 1,13 miliona lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima, kao član gazdinstva ili stalno zaposlen na gazdinstvu.
Ukrštanjem ovih podataka sa rezultatima Popisa stanovništva 2022, po kojima je u Republici Srbiji 2,59 miliona domaćinstava sa 6,6 miliona članova, može se zaključiti da svako peto domaćinstvo poseduje poljoprivredno gazdinstvo (19,6 odsto) i da je svaki šesti stanovnik stalno ili povremeno angažovan u poljoprivredi (17,2 odsto). U odnosu na 2012, primetan je pad kod oba pokazatelja. Naime, tada je svako četvrto domaćinstvo posedovalo porodično poljoprivredno gazdinstvo, a svaki peti stanovnik bio angažovan na poljoprivrednim aktivnostima.- ukazuju autori analize RZS-a.
Proces tranzicije poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 2012‒2023. se odvija u znaku stalnog smanjenja broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (PPG) i pravnih lica i preduzetnika (PLP).
Prema analizi RZS-a, broj poljoprivrednih gazdinstava je smanjen za 20 odsto, odnosno za 123 hiljade – sa 631,5 hiljada na 506,3 hiljade. S obzirom da su u vlasničkoj strukturi poljoprivrednih gazdinstava dominantno zastupljena porodična, njihov broj je smanjen za 122 hiljade – sa 628,5 hiljada na 506,3 hiljade.
Promene u strukturi gazdinstava prema veličini poseda gazdinstava u periodu 2012‒2023. su najviše u znaku smanjenja sitnog poseda (broja gazdinstava i KPZ), odnosno dominantnih grupa gazdinstava sa najmanjim posedom (0-2 hektara i 2-10 hektara), i, s druge strane, jačanja srednjeg poseda (2-10 hekatta i 10-50 hektara).
Dominantna grupa gazdinstava po veličini poseda u 2023. je sa posedom 2-10 hektara. Mada je ova grupa smanjila broj gazdinstava za 29 hiljada (sa 272 hiljada na 243 hiljade), strukturno je povećala svoje učešće sa 43 odsto na 47,7 odsto. U strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta ova grupa u 2023. obrađuje 35 odsto zemljišta.
Stočni fond u padu osim košnica pčela
Što se tiče stočnog fonda, prema rezultatima ovog popisa, u Srbiji ima 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.439 živine i 1.261.323 košnice pčela.
Kada se ovi podaci uporede sa 2018. godinom, broj svinja u Srbiji opao je za 30,7 odsto.Pad je zabeležen i u drugim kategorijama, pa je tako broj koza opao za 31,5 odsto, zatim broj goveda za 17,7 odsto. Manji pad zabležen je što se tiče živine – pet odsto, a isto tako i što se tiče ovaca, gde je pad 5,4 odsto.
Prema podacima prethodnog popisa iz 2012. godine u Srbiji je u stočnom fondu bilo 908.102 grla goveda, što znači da je, kada se uporede dva popisa pad broja goveda nešto više od 20 odsto.
Svinja je 2012. godine bilo 3.407.318 komada, pa je pad od prošlog do ovog popisa više od 33 odsto.
Ono što je zabeležilo rast, prema ovim podacima, jeste broj košnica pčela, kojih je u odnosu na 2018. godinu više za 38 odsto.
Tek svaki 11. nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina
Kako pokazuju rezultaiti ovog popisa, poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena, odnosno, ukupno 1.150.653 poljoprivrednika. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 60 godina, dok je tek svaki 11-ti nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina, a reč je poljoprivrednicima koji imaju pravo na subvencije.
Podaci pokazuju da je stočarska proizvodnja u ozbiljnoj krizi što se može odraziti i na druge grane u poljoprivredi. Ako uporedimo sa podacima razvijenijih poljoprivrednih država to bi izledalo ovako. U EU stočarstvo je nosilac poljoprivredne proizvodnje i u njoj učestvuje sa nešto više od 72 odsto, a u Srbiji sa oko 25 odsto. Rezultati popisa govore da je u Srbiji poljoprivredna proizvodnja ekstenzivna, da se negativni trendovi nisu zaustavili i pored subvencija, jer gazdinstvo u proseku obrađuju 6,4 hektara, dok taj prosek u EU iznosi 22 hektara.
Suma sumarum, prosečno poljoprivredno gazdinstvo, kako pokazuju ovi podaci, obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela.