Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola) je bolest vinove loze za koju se koriste još izrazi eskorioza i fomopsis i u poslednje vreme značajnije se raširila u vinogradima. I ranije je bila prisutna, ali zbog korišćenja preparata na bazi bakra nije uspevala da se značajnije raširi.
U pitanju je parazitni gljiva, koja kad se pojavi u vinogradu teško se može totalno ukloniti. Eskorioza je česta u našim vinogorjima i to u regionima sa hladnijim i vlažnijim prolećem, gde je porast lastara blago usporen pa je mogućnost infekcije veća. Često proizvođači fokusirajući se na plamenjaču zanemare Eskoriozu, posebno u prvim hemijskim tretmanima.
Infekcija najčešće nastaje usled povećanja temperature
Infekcija ovim patogenom najčešće nastaje povećanjem temperature preko 10 °C sa nešto dužim vlažnijim periodima što je kraj marta, početak aprila čest slučaj u našim regionima. Nakon perioda inkubacije dolazi do pojave simptoma koji se javljaju prvenstveno na lastarima i to naročito na prve dve do tri internodije gde se pojavljuju tamne pukotine i pege koje usled rasta tkiva pucaju. Kako vreme prolazi te fleke se povećavaju i spajaju, a neke od njih znaju da puknu po dužini i tada liče na manje verzije rak rane. U jesen kora na tim lastarima bude sivo pepeljasta. Lastari sa ovim simptomima zaostaju u rastu i razvoju pa samim tim se na njima formira značajno manja količina grozdova nego na zdravim, a u toku zime veoma često izmrzavaju pa stoga u narednoj vegetaciji uopšte i ne kreću sa rastom i razvojem. Napad crne pegavosti može biti toliko jak da nekada strada i kompletan čokot. Ukoliko je inficiran kompletan čokot, u narednoj vegetaciji neće moći da razvije kvalitetne lastare pa samim tim se ne ostvaruje željeni prinos.
Crna pegavost vinove loze nakon faze crnih tačkica, vrlo brzo kreće da se širi po vinogradu. Spore ove bolesti se raznose kišom i vetrom ili pomoću insekata. Ipak najčešće se prenosi tako što se u vinograd zasade reznice i kalemovi koji su već zaraženi. Idealna temperatura za širenje bolesti je 23°C. Međutim, iako veća odstupanja od idealnih temperatura mogu da uspore, ova bolest nastavlja sa razvojem i kad se temperatura spusti do 5°C i kada se popne do 37°C.
Simptomi se potom javljaju i na listovima u vidu sitnih svetlih pega sa crnom tačkicom u sredini, u nekim situacijama pega može biti zelene boje. Na listu može da se formira veliki broj pega koje se postepeno spajaju. Sa porastom temperature pege vrlo brzo nekrotiraju usled čega list ima značajno smanjenu asimilacionu površinu i ne može da ishrani formirane grozdove, a samim tim prinos je značajno lošijeg kvaliteta. Kada je u pitanju jači napad list će totalno požuteti i otpasti. Peteljke lista su u tim situacijama deformisane. Na bobicama grožđa ova bolest se retko pojavljuje, kad se pojavi bobice se na grozdu smrežuraju i osuše. Međutim simptomi na grozdovima ne javljaju se tako često kao na lastarima. Ova bolest u vinogradima može uzrokovati gubitke od 10 do 15% u smanjenju prinosa pa do krčenja kompletnih jače inficiranih čokota.
Sa suzbijanjem ove bolesti počinje se veoma rano već tokom rezidbe kada je potrebno prepoznati i rezidbom ukloniti sve simptomatične lastare. Često proizvođači greše pa orezani biljni materijal ne unište, a on predstavlja glavni izvor zaraze u narednoj vegetaciji. Obavezno je orezani biljni materijal izneti iz vinograda i spaliti. Nakon rezidbe odraditi hemijski tretman mineralnim uljem u cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata.
Sledeći bitan korak u strategiji zaštite od crne pegavosti jeste hemijski tretman u fenofazi vunastih pupoljaka koja često može dugo da traje pa se u tom peroidu i ostvaruje infekcija, naročito u hladnijim regionima. U toj fenofazi značajno je primeniti preparate na bazi bakra. Sledeći tretman veoma je značajan i potrebno ga je obaviti kada lastari počinju sa rastom, oko 3 -5 cm, i to preparatima sa aktivnim materijama kontaktnog mehanizma delovanja kao što su: propineb, mankozeb, folpet, kaptan. U praksi zbog antirezistente strategije, sistemične preparate bolje je ostaviti za naredne fenofaze kada je opasnost od pojave plamenjače velika, a za crnu pegavost fokusirati se na preparate kontaktnog mehanizma delovanja. Naravno, osim u situacijama kada je problem već jako veliki. Ukoliko je početni rast lastara praćen kišom usled čega biljke sporije rastu, poželjno je odraditi još jedan tretman dok su lastari do 10 cm dužine. Nakon što lastari pređu 10 cm dužine, nema potrebe za hemijskim tretmanima protiv crne pegavosti. Ukoliko tretmani nisu odrađeni, nema potrebe ni da se rade jer je tada već kasno za sve nastale infekcije i one se više ne mogu suzbiti, do rezidbe naredne godine. Lastar, koji dužinom preraste 10 cm, postaje otporan na infekcije gljive Phomopsis viticola, prouzrokovačem crne pegavosti.
Prilikom sprovođenja ovih tretmana shodno preparatu koji se koristi za crnu pegavost, može se dodati neki od preparata za suzbijanje pepelnice kako bi se u istom tretmanu suzbile sve bolesti. Jedna od preporuka u ovom periodu, jeste upotreba sumpora koji ima jako dobar efekat na pepelnicu, a osim toga sekundarno deluje i na grinje. Međutim, prilikom upotrebe sumpora voditi računa o temepraturi vazduha jer sumpor je najbolje primeniti na temperaturama između 18 – 25 °C kako bi se izbegla fitotoksičnost, a pri tom ostvario željeni efekat.
Ukoliko se sada, u ovom periodu, propuste tretmani protiv crne pegavosti i ona se pojavi u manjoj ili većoj meri, te biljke moguće je samo održavati u dobroj kondiciji blagovremenim navodnjavanjem i konstantnom prihranom kako se ne bi previše iscrpljivale, a samim tim sačuvaće se njihova vitalnost za narednu sezonu kada se ne bi smela ponoviti ista greška. Mirjana Petrović, mast.inž.polj.