Najčešći nedostaci korišćenja „sopstvenog semena“ su: na prvom mestu niska genetska čistoća, nesigurnost kvaliteta i provera kvaliteta nestandardnim metodama, niži kvalitet od poželjnog, nedostatak profesionalne dorade i tretmana i dodatni troškovi.
Jedan od ključnih faktora za očuvanje semenarstva na visokom nivou predstavlja upotreba sertifikovanog semena. Svedoci smo da se procenat korišćenja sertifikovanog semena u Republici Srbiji iz godine u godinu smanjuje, da bi 2020. godine iznosio oko 20% za seme soje, što je istorijski minimum za našu državu.
Semenarska Asocijacija Srbije je, sa svim svojim članicama koje predstavljaju najveću snagu našeg semenarskog sektora, ukazala na ozbiljnost situacije i moguće štetne posledice po poljoprivredu Srbije i sve učesnike u lancu proizvodnje hrane, obraćajući se kako javnosti, tako i donosiocima odluka.
Poljoprivrednici uzimaju u obzir različite faktore kada razmatraju pitanje: Da li će koristiti sertifikovano seme ili „seme“ iz sopstvene proizvodnje!? Ovo je najvažnije pitanje na koje nauka i struka treba da daju odgovor i pomognu poljoprivrednicima da otklone svaku dilemu i sumnja u pravi izbor – korišćenje sertifikovanog semena za setvu.
Argumenti su brojni, tri su „skrivena u semenu“ i samim tim, veoma značajna:
1. Inovativnost
Seme određuje mnoge od glavnih aspekata proizvodnje: prinos, kvalitet proizvoda, sigurnost i sl. Mnoga istraživanja pokazuju da u poslednjih 20 godina, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se zahvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka. Inovacije u oplemenjivanju biljaka su glavni put za iznalaženje novih osobina, vrednosti i tolerantnosti, koje jedine mogu da odgovore povećanom pritisku za prinosom i efikasnijom proizvodnjom.
Poboljšane osobine, kao što su viši i stabilniji prinos, rezistentnost na bolesti, otpornost prema herbicidima, tolerantnost prema suši i mnoge druge karakteristike „isporučuju“ se poljoprivrednicima preko sertifikovanog semena. Iza svih ovih osobina stoje godine istraživanja i razvoja, koje su utkane u sertifikovano seme i samo njegovim korišćenjem, poljoprivrednici sve to mogu imati na svojim parcelama. Prodavci danas sačinjavaju sortiment upravo od takvih sorti semenske pšenice i ječma, koje garantuju vrhunske rezultate.
Promene su brze, od klimatskih do tehnoloških, a svaki izgubljeni korak može se posmatrati kroz izgubljeni profit i veliki rizik. Ulaganjem u inovativnost, kroz sertifikovano seme, dobija se sigurnost u budućnost, a sigurnost obezbeđuje i profitabilnost.
Isto tako, šira javnost – potrošači, sve više pažnje posvećuju kvalitetu proizvoda koje koriste u ishrani, a koji su u direktnoj vezi sa kvalitetom sirovine iz poljoprivredne proizvodnje, što direktno postavlja zahteve pred stvaraoce sorti, u vezi sa nutritivnim kvalitetom, a indirekno se podstiče konkurentnost poljoprivrednika koji mogu da odgovore zahtevima potrošača.
U savremenoj poljoprivredi, odnosno, proizvodnji hrane, posmatra se ceo vrednosni lanac u prehrambenom sistemu (od nauke do potrošača), a svaki učesnik ovog lanca ima zadatak i odgovornost da doprinese bezbednosti i kvalitetu prehrambenog proizvoda, a njegov uspeh u tome opredeljuje njegovu konkurentnost i na kraju profitabilnost. U ovom sistemu ključna uloga pripada sertifikovanom semenu.
2. Kvalitet
Klijavost i čistoća – Dobro je poznato da uslovi uspevanja značajno utiču na proizvodnju i kvalitet semena. Kontrola semenskog useva na parceli predstavlja prvi korak obezbeđenja kvaliteta sertifikovanog semena. Proces sertifikacije semena podrazumeva stroge zahteve proizvodnje, dorade i kontrole koje mora da prođe seme, da bi se označilo kao sertifikovano i moglo biti predmet prometa. Počev od kriterijuma i propisanih normi u vezi sa prisustvom korova i drugih gajenih biljaka, sortna čistoća i identitet, do striktnih zahteva kvaliteta koji se ispituje u akreditovanoj laboratoriji. Inspekcija u polju i u doradnom centru, obezbeđuje da su svi zahtevi za osiguranje kvaliteta ispunjeni i dokumentovani, te da je sertifikovano seme potvrda da ste dobili ono što želite i očekujete.
Pored kontrole, semenski usev se proizvodi uz tehnologiju koja podrazumeva određene specifične agrotehničke mere, pri čemu se pored kvaliteta, zdravstvenog stanja i čistoće u pogledu prisustva korova i drugih gajenih biljaka, velika pažnja poklanja očuvanju sortne čistoće. Takvo sertifikovano seme, predstavlja siguran input za proizvodnju, prinos i profit.
Poljoprivrednik na svom imanju zasniva proizvodnju za sopstvene potrebe ili za potrebe prerađivačke industrije, pri čemu takva proizvodnja ne podleže bilo kakvoj kontroli u pogledu semenskih kvaliteta, a primenjena tehnologija gajenja je uobičajena za proizvodnju merkantilnog zrna, bez posebnih agrotehničkih mera obaveznih za semenski usev. Klijavost semena iz takvog useva, životna sposobnost, zdravstveno stanje i sortna čistoća potpuno su nesigurni i predstavljaju rizik za buduću proizvodnju. Seme je nedorađeno, netretirano ili je nestručno naneto sredstvo sumnjivog porekla i kvaliteta i kao takvo, predstavlja skup input za proizvodnju i veliki rizik za prinos, a time i profitabilnost proizvodnje.
Nutritivni kvalitet – Sve češća pojava bolesti uzrokovanih lošim nutritivnim kvalitetom prehrambenih proizvoda i bolja edukovanost potrošača, opredeljuje tražnju potrošača za hranom visokog nutritivnog kvaliteta uz veću sledljivost, a prerađivačka industrija sve više zahteva da sirovina iz poljoprivredne proizvodnje odgovara ovim potrebama. Sigurnost nutritivnog kvaliteta sirovine iz poljoprivredne proizvodnje može se obezbediti usevom zasnovanim semenom poznatog porekla – sertifikovanim semenom.
U programima stvaranja sorti, uključuju se i specifična nutritivna svojstva (funkcionalna hrana) koja se zadržavaju kroz proizvodnju samo korišćenjem sertifikovanog semena. Upravo to otvara vrata novih specifičnih tržišta i konkurentnosti za poljoprivrednike koji koriste sertifikovano seme, obezbeđujući da njihov proizvod zadovoljava stroge i striktne zahteve prerađivačke industrije i potrošača, kao i konkurentnost na evropskom tržištu, čiji su zahtevi za sledljivošću i kvalitetom sirovine veoma visoki.
S obzirom na tendencije i pravce u celokupnom sistemu proizvodnje hrane, izvesno je da će zahtevi potrošača ići u pravcu sigurne, bezbedne i održive proizvodnje hrane, što će opredeliti i pravce i ponašanje poljoprivrednika u pogledu neophodnosti korišćenja sertifikovanog semena, obezbeđenjem neophodne sledljivosti u proizvodnji hrane.
3. Bolesti
Svedoci smo stalnih pojava novih i rezistentnih patogena, širenja bolesti u regionima u kojima nisu bile značajne, kao i pojave dominantnih korovskih vrsta, što posebno dolazi do izražaja upotrebom nedeklarisanog semena. Posebno su značajne bolesti koje se prenose semenom. Važno je napomenuti da je to činilac koji se najređe uzima u razmatranje, od strane poljoprivrednika, a po svom značaju i uticaju, nalazi se na vrhu „liste“ prednosti korišćenja sertifikovanog semena. Sa druge strane, klimatske promene su izmenile situaciju u polju, tako da su pojedine bolesti postale veoma značajne za biljne vrste za koje to nije bio slučaj u Srbiji, kao što je na primer soja, jedna od važnih biljnih vrsta za našu zemlju.
Sumirane prednosti upotrebe sertifikovanog semena:
Najčešći nedostaci korišćenja „sopstvenog semena“ su: na prvom mestu niska genetska čistoća, nesigurnost kvaliteta i provera kvaliteta nestandardnim metodama, niži kvalitet od poželjnog, nedostatak profesionalne dorade i tretmana i dodatni troškovi.
Glavni razlozi koji opredeljuju poljoprivrednike za korišćenje sertifikovanog semena su: novi sortiment, mogućnost povećanja prinosa kroz sorte sa višim genetskim potencijalom za prinos, tolerantnošću na stresne klimatske uslove, rezistentnošću na bolesti, želja za setvom semena višeg i sigurnijeg kvaliteta, posebno u pogledu čistoće semena i genetske čistoće. Kada se sumiraju sve navedene karakteristike sertifikovanog semena, dolazi se do zaključka da cena semena nije visoka u odnosu na koristi koje donosi takva proizvodnja.
Zapravo, sertifikovano seme im „štedi novac“. Za razliku u ceni sertifikovanog semena u odnosu na „sopstveno seme“, poljoprivredni proizvođači dobijaju pristup novoj genetici, sortama povećane tolerantnosti i višeg genetskog potencijala za prinos, što dugoročno gledano, doprinosi da prevagne tas sa sertifikovanim semenom.
Prof. dr Svetlana Balešević Tubić,
Sandra Bogdanović, dipl. ing.
Semenarska Asocijacija Srbije