Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa i bogatog vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito…
Engleski naziv: Arugula | Latinski naziv: Eruca sativa L.
Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima, a na dobro osunčanim terenima, pa čak i na poluzasenčenim i na vetrovitim terenima, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Požarevac Jorgovanka Vlajković.
Kako posejati?
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama.
Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz kvalitetnu površinsku pripremu, jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1.000 semena je oko 1.5 grama). Đubri se sa oko 60-80 kg/ha azota , 60-80 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ ha kalijuma.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi. Seje se na razmak redova 15-30 cm i u redu pet do 10 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg semena po hektaru. Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova, naglašava požarevački stručnjak.
Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi ili da se čupaju cele biljke, odnosno, kako smo ranije pisali, čupaju se lisne rozete. Nakon toga na istim mestu rukola nastavlja da raste i posle nekog vremena se opet bere. Prinos je oko 20-25 t/ha.
Jača imuni sistem
Rukola je aromatična biljka koja zbog svog ukusa salati daje poseban ukus i blagotvorno deluje na zdravlje. Zahvaljujući obilju antioksidansa, ovo povrće pomaže u jačanju funkcija mozga, poboljšava metabolizam i jača imunološki sistem, te suzbija patogene mikroorganizme. Listovi rukole sadrži visok nivo folne kiseline i antioksidansa, poput vitamina A, C i K, pa je rukola poznata i kao veoma uspešan borac protiv slobodnih radikala.
Zdrava hrana nije skupa, ako je sezonska i domaća?
Ovi vitamini blagotvorno utiču na poboljšanje stanja kostiju, zuba, očiju i pluća. Rukola je prepuna vlakana, koja potpomažu dobru probavu. Stoga brzo izaziva osećaj sitosti, i umanjuje želju za masnom i slatkom hranom. Snižava nivo lošeg holesterola i reguliše nivo šećera u krvi. Osim toga, obiluje i karotenoidima, kao i mnogim mineralima, poput kalijuma, mangana, gvožđa i kalcijuma, a svi su veoma korisni u ljudskoj ishrani.
Prirodan antibiotik
Takođe, rukola je u prednosti nad drugim zeljastim biljkama, jer sadrži nizak nivo oksalata, koji sprečavaju apsorpciju minerala u organizmu. Korišćenjem rukole u ishrani, čuva se srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti, a sadrži i materije s antikancerogenim svojstvima. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja, navodi Vlajković.
Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa i bogatog vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito za želudac i creva.
Na skraćenoj stabljici u vegetativnoj fazi razvija rozetu lišća. Listovi su na kratkim peteljkama, više ili manje urezani, mogu biti do 20 cm dugi i 6 cm visoki. Pri višim temperaturama razvija se cvetna stabljika s grozdastim cvastima bele ili svetložute boje s ljubičastim žilicama na laticama. Plod je mahuna sa sitnim okruglim semenom apsolutne težine oko 2g.
Agroekološki uslovi za gajenje rukole
Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato se može proizvoditi tokom cele godine. Uspeva na gotovo svakom zemljištu. Rukoli je potrebno bogato zemljište koje zadržava vlagu i delimično zasenjeno mesto za sadnju. Tokom vrućina možda će trebati dodatnu senku jer će u suprotnom proizvoditi listove lošijeg ukusa. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima pH neutralne ili alkalne reakcije.
Agrotehničke mere pri gajenju rukole
Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz stabilnu površinsku pripremu jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1 000 semena je oko 15 g). Đubri se sa oko 60 – 80 kg/ha azota, 60 – 80 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma. Nega useva se sastoji od međuredne obrade i navodnjavanja.
Setva rukole
Može se sejati od februara do septembra u više navrata uz razmak redova 15 – 30 cm, a proređuje se na 5- 10 cm biljka od biljke. Dubina setve je oko 1 cm. Niče za nekoliko dana.
Berba i skladištenje rukole
Za 40 – 60 dana može se brati. Lisne se rozete čupaju, operu i prodaju u vezicama ili se listovi režu i prodaju slično kao matovilac. Na 1m2 može se postići prinos do 2 kg. Agrokub