utorak, 18. avgusta 2020.
U februaru ove godine, posle 20 časova transporta u specijalnim vozilima, iz čuvenih rumunskih karpatskih lovišta, u uzgajalište JP ”Vojvodinašume” na Vršačkim planinama, pristiglo je, bez gubitaka, 40 košuta i deset mužjaka evropskog jelena.
Deo je to ambicioznog projekta kojeg je tokom 2018. i 2019. godine izradio Šumarski fakultet u Beogradu, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa osam miliona dinara. Preostalih tri miliona dinara bilo je učešće JP ”Vojvodinašume” u Novom Sadu.
Cilj je da se donedavno biološki minimum jelenske divljači, gotovo istrebljene pre pola veka, obogati i ponovo vrati na vekovni prostor Vršačkih planina. Za te namene, posle detaljne analize, stručnjaci su odabrali prostor od približno 15.000 hektara, sa idealnim uslovima u skladu sa prehrambenim potencijalima, stanišnim i uslovima mira neophodnog u lovištu za jelensku divljač.
– Već prvi efekti preduzetih aktivnosti su pokazali da je postignut pravi pogodak, kaže Branislav Stankov, izvršni direktor za lovstvo i ribarstvo JP ”Vojvodinašume”. – Tokom maja i juna, u ograđenom uzgajalištu od 45 hektara su uvezene steone košute na svet donele 21 lane.Na lovištu ”Lisičija glava” jelenska divljač će ostati sve do novembra 2021. godine, kada ćemo ih pustiti da izađu na okolni slobodni prostor. Divljač će, vođena urođenim instinktom, težiti da se vrati u ograđeni deo, jer ga smatra svojim sigurnim životnim prostorom. Planom je predviđeno da se krajem iduće godine 25 jedinki mužjaka, ženki i ovogodišnjeg podmlatka preseli na ograđeno ispustilište ”Lisičiji potok” od pet hektara, udaljeno 4,5 kilometara od prvobitne lokacije. Tu ćemo ih hraniti sve do marta 2022. godine, i pustiti u slobodan prostor kada krene nova vegetacija. Tada ćemo im pripremiti hranilišta sa najkvalitetnijim jelovnikom za jelene. Oni će tu okolinu, sa livadama idealnog sastava trave, prihvatiti kao svoj životni prostor i slobodno se razmnožavati i kaljužati u obližnjem jezercetu. Očekuje se da će ova jelenska divljač, u skladu sa svojim prirodnim nagonima, formirati dva krda.
Stručnjaci JP ”Vojvodinašume” planiraju da svake godine novih 25 jedinki jelena nasele na sledećim ispustilištima. Očekuju da, tokom narednih pet godina, 125 jelena presele iz zatvorenih u otvorene delova lovišta. Narednih godina bi moglo da se u slobodni prostor pušta 40–50 mladih stasalih grla. Tako će se na Vršačkim planinama, kao lovištu posebne namene, ponovo čuti rika jelena.
Računa se da na tom prostoru od ukupno 4.200 hektara realno može da živi 500–600 jedinki. Ostvarene viškove nameravaju da prodaju drugim lovištima u Srbiji, koja vape za ovom vrstom divljači.Time će se zaštititi postojeća priroda i divljač, ali i prekinuti ljudski nemar i pokrenuti razvoj uzgoja jelenske divljači u celoj Srbiji.
VUK JE KORISTAN PREDATOR
Već duže vreme kod nas se vodi rasprava o značaju vuka u našim lovištima. Stočari na njega gledaju kao na veliku štetočinu, koju treba istrebiti, dok se različite nevladine organizacije oštro suprotstavljaju takvim namerama. Dodatnu neizvesnost čini nemogućnost da se broj vukova preciznije utvrdi, jer se radi o nepredvidivoj i vrlo lukavoj divljači, koja se kreće u čoporima na širokom prostoru.
Izvesno vreme se smatralo da je vuk u vojvođanskim lovištima istrebljen, pa ga treba uvesti. S druge strane, pojavljuju se podaci koji kazuju da je Srbija sa najvećim brojem vukova u Evropi, računajući po jedinici površine. Na područje Vršačkih planina i Deliblatske peščare vukovi, uglavnom, dolaze sa Karpata i mogu da načine ogromnu štetu u stadima ovaca i drugih domaćih životinja. Taj predator je u Srbiji trajno zaštićen, pa je zabranjen odstrel, uz obrazloženje da će država oštećenima nadoknaditi štetu.
Problem je što se odgovarajući broj zaklanih domaćih životinja relativno lako može nadoknaditi kupovinom na pijaci, ali kod jelenske divljači to zahteva daleko veće, dugotrajnije i napornije aktivnosti stručnjaka. Iskustva država sa razvijenim lovnim turizmom pokazuju da je moguće utvrditi planski broj vukova na određenom području, jer je on koristan predator. Sve iznad toga bi trebalo da je deo za odstrel.
PREHRAMBENA SIGURNOST
‚‚Organizovan uzgoj i odstrel jelenske divljači je minulih godina donosio značajne devizne prihode našoj državi. Znatno manje se govori o važnosti uzgoja te divljači kao prirodnom frižideru za rezervni izvor svežeg mesa, a time i prehrambene sigurnosti stanovništva naše države u, eventualnim, ratnim, epidemiološkim ili bilo kojim drugim nevoljama tokom više meseci. Takvi zamašni projekti se već skoro pola veka ostvaruju u dobro organizovanim državama u koje su uključeni najznačajniji biološki i drugi instituti sa vrhunskim naučnicima i stručnjacima.
JP ”Vojvodinašume” je pre nekoliko godina formiralo Centralnu hladnjaču za skladištenje 30 tona mesa divljači i pogon za konfekcioniranje tog mesa kapaciteta 14 tona. Proizvodi se prodaju ekskluzivnim restoranima, velikim trgovinskim lancima i ljubiteljima ove vrste hrane, po ceni od 700 do 1.700 dinara po kilogramu. To tržište je kod nas, za sada, u povoju, ali može imati značajnu perspektivu i u izvozu. U planu je i faza proizvodnje prerađevina poput šunki, kulena, kobasica i drugih specijaliteta, za šta su potrebni novi pogoni i odgovarajući stručnjaci.
B.Krstin
Izvor:Poljoprivrednik