Japan, poljoprivreda i roboti
Dok je ruralne radne snage sve manje i sve je starija, ova zemlja oslanja se na napredne metode uzgajanja useva i pomoć veštačke inteligencije kako bi unapredila bezbednost svoje hrane.
Izvor: BBC nedelja,
Robot koji bere jagode/Getty Images
Juiči Mori ne uzgaja voće i povrće na zemljištu. Njemu čak nije potrebna ni
zemlja.
Umesto toga, ovaj japanski naučnik oslanja se na materijal prvobitno namenjen
lečenju ljudskih bubrega – providni i propusni polimerski omotač.
Biljke rastu na vrhu omotača, koji pomaže da se u njemu pohrane tečnosti i
hranljivi sastojci.
Osim što to omogućava povrću da raste u bilo kom okruženju, ova tehnika troši
99 odsto manje vode od tradicionalne poljoprivrede i odbacuje upotrebu
pesticida – polimer sam blokira sve viruse i bakterije.
Ovo je jedan od primera kako Japan
– u odsustvu zemlje i radnika – uspeva da unese revoluciju u poljoprivredu.
Naučnik Juiči Mori/Mebiol
“Adaptirao sam materijale koji su se koristili za filterisanje krvi u
dijalizi bubrega”, rekao je ovaj naučnik za BBC.
Njegova kompanija Mebiol registrovala je patente za ovaj izum u skoro 120 zemalja.
Ona predvodi tekuću poljoprivrednu revoluciju u Japanu: njive se pretvaraju u
tehnološke centre uz pomoć veštačke inteligencije, Interneta stvari i
najsavremenije nauke.
Sposobnost agro-tehnologije da poveća preciznost u nadgledanju i održavanju useva
moglo bi da se pokaže od vitalnog značaja u bliskoj budućnosti.
Ovogodišnji Svetski izveštaj Ujedinjenih nacija o razvoju vodenih resursa
procenjuje da će 40 odsto proizvodnje žitarica i 45 odsto globalnog bruto
domaćeg proizvoda biti ugroženo do 2050. godine ukoliko se ovim tempom nastavi
narušavanje životne sredine.
Japanski paradajz/Mebiol
Metodi uzgajanja kao što je ovaj koji je osmislio Juiči Mori već se koriste
na više od 150 lokacija u Japanu i drugim zemljama kao što su Ujedinjeni
Arapski Emirati.
Metod je posebno važna alatka u ponovnoj izgradnji severoistočnih
poljoprivrednih oblasti u Japanu koje su kontaminirane supstancama nanesenim
cunamijem i radijacijom posle velikog zemljotresa i nuklearne katastrofe iz
marta 2011. godine.
Robotski traktor
Suša u Zimbabveu/EPA
Sa projektovanim porastom broja globalnog stanovništva (sa 7,7 milijardi
ljudi na 9,8 milijardi pre 2050. godine), kompanije se klade na to da će
globalna potražnja hrane stvoriti velike poslovne prilike, kao i potencijalno
tržište za mehanizaciju.
Japanska vlada trenutno subvencioniše razvoj 20 tipova robota sposobnih da
pomažu pri raznim poljoprivrednim fazama, od sejanja do žetve, u slučaju
raznoraznih useva.
U partnerstvu s Univerzitetom u Hokaidu, proizvođač mašina Janmar razvio je
robotski traktor koji se već isprobava na njivama.
Jedna osoba može istovremeno da upravlja sa dva traktora zahvaljujući senzorima
koji identifikuju prepreke i sprečavaju da dođe do sudara.
Početkom ove godine proizvođač automobila Nisan lansirao je robota na solarnu
energiju opremljenog GPS-om i vaj-fajom.
Nazvana Patak, ova sonda u obliku kutije putuje kroz poplavljena pirinčana
polja kako bi pomogla oksigenizaciju vode i da se smanji upotreba pesticida i
njegov uticaj na životnu sredinu.
Zemljoradnja sa manje ljudi
Prosečna starost japanskih farmera je 67 godina/Getty Images
Uz pomoć tehnologije, Japanska vlada pokušava da privuče mlade ljude koje
previše ne zanima da rade direktno u poljima, ali koji imaju nekog afiniteta
prema tehnologiji.
To je pokušaj da se oživi sektor privrede u kom je broj radne snage u stalnom
opadanju.
Za skoro deceniju, broj Japanaca koji rade u poljoprivrednoj proizvodnji opao
je sa 2,2 miliona na 1,7 miliona.
Da bi sve bilo komplikovanije, prosečno godište radnika sada je 67 godina, a
većina zemljoradnika radi u ovoj oblasti samo deo radnog vremena.
Topografija umnogome ograničava japansku poljoprivredu, koja može da proizvede
svega 40 odsto hrane potrebne ovoj zemlji.
Oko 85 odsto zemlje je planinsko i većina preostalih obradivih površina
posvećeno je uzgajanju pirinča.
Ova žitarica oduvek je bila osnovna hrana Japanaca i vlada subvencioniše
uzgajivače pirinča kako bi održala proizvodnju na malim imanjima od jednog
hektara.
Ali navike u ishrani su se u međuvremenu promenile.
Prskanje odozgo
Japanci koriste i dronove u poljoprivredi/Reuters
Pad u godišnjoj upotrebi pirinča po glavi stanovnika (sa 118 kilograma 1962.
godine na manje od 60 kilograma 2006. godine) nateralo je Japan da
započne podsticanje diversifikacije u poljoprivredi.
Ali bez pomoći ljudi, zemljoradnici moraju da se uzdaju u mehanizaciju i
biotehnologiju.
Za zadatke kao što su prskanje useva sve se više koriste dronovi – oni za pola
sata mogu da obave posao za koji je čoveku potreban čitav dan.
Visoka tehnologija takođe je omogućila proširenje useva čak i bez postojanja
zemljišta.
Preko proizvodnje u staklenim baštama i upotrebe hidroponike (metoda uzgoja
biljaka bez zemlje, već uz upotrebu hranljivih materija rastvorenih u vodenim
rastvaračima), Japan je uspeo da proširi proizvodnju voća i povrća.
Mirai grupa, u Čibi, pionir je u proizvodnji svih vrsta hrane koja ne mora da
se čuva u frižideru.
Ona trenutno žanje oko 10.000 glavica zelene salate dnevno.
Broj fabrika biljaka u Japanu utrostručio se za samo deset godina/Getty Images
Proizvodnja je stotinu puta veća u poređenju sa konvencionalnim metodom.
Preko senzorskog uređaja, kompanija kontroliše veštačko osvetljenje, tečne
hranljive sastojke, nivoe ugljen dioksida i temperaturu.
Uz veštačko osvetljenje, biljke rastu brže, a kontrolisan uzgoj eliminiše gubitke
usled bolesti.
Uprkos visokim energetskim troškovima, broj “fabrika za biljke” u
Japanu se utrostručio za jednu deceniju, do brojke od trenutno 200 postrojenja.
Japanska tehnologija za uzgajanje paradajza koristi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima/Mebiol
Tržište hidroponike trenutno predstavlja tek nešto više od 1,5 milijardi dolara u svim svetskim poslovanjima, ali konsultantska firma Ujedinjeno istraživanje tržišta predviđa da će se ono više nego učetvorostručiti pre 2023. godine, kada će činiti 6,5 milijardi dolara.
Transfer tehnologije
Japan uvozi 60 posto hrane/Getty Images
Japan se obavezao i da će pomoći afričkim zemljama da do 2030. godine
udvostruče godišnju proizvodnju pirinča na 50 miliona tona, a konkretni
projekti već su u toku.
U Senegalu, na primer, Japanci su uložili u obuku poljoprivrednih tehničara i
transfer tehnologije koji se uglavnom tiču navodnjavanja.
Kao posledica, produktivnost se povećala sa četiri na sedam tona pirinča po
hektaru, a zarada proizvođača skočila je za oko 20 odsto.
Japanska strategija je da promoviše privatna ulaganja i proširi trgovinu
održive poljoprivredne mehanizacije širom afričkog kontinenta.
Postoje i inicijative za saradnju sa Vijetnamom i Mjanmarom, kao i projekti u
Brazilu.
Ali glavni cilj je japanska revolucija u unapređenju bezbednosti vlastite
hrane: japanske vlasti žele da do 2050. godine sami proizvode najmanje 55 odsto
hrane koja je potrebna zemlji.
Sa više nego malom pomoći od tehnologije, naravno.
Pratite nas na Fejsbuku
i Tviteru. Ako imate
predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom