Zbog svojih i studentskih, ali i režimskih protesta traktoristi i njihova vozila su u fokusu. No retko koji od 481.000 traktora u Srbiji čine mašine starije od svojih vlasnika. Interesovanje za obnovu mehanizacije je veliko. Ipak, iako postoje subvencije, sve su glasnije primedbe da na konkursima dobijaju isti ljudi, piše Novi magazina.
Traktori na njivama, traktori na ulicama, neki blistaju, neki se jedva pomeraju, pa je potrebna nabavka novih. Zbog loše materijalne situacije i niske cene svojih proizvoda, mnogi poljoprivrednici su čekali konkurse sa subvencijama. U toku je nekoliko takvih poziva ali ratari kažu da do traktora stižu sve teže.
Konkuriše se preko Ipard programa, a svoje konkurse objavile su i republika i pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Iznosi za refundaciju razlikuju se u zavisnosti od programa. Država stimuliše sa 50 odsto za nabavku novog traktora, 60-70 odsto refundira mladim poljoprivrednicima i gazdinstvima u brdsko-planinskim područjima, a nude se i krediti sa subvencionisanom kamatom. Konkurse imaju i neki gradovi.
Stvarno i moguće
Potrebe za obnovom mehanizacije su, izgleda, veće od mogućnosti. Kako drugačije tumačiti podatak da za subvencionisanu nabavku traktora stigne dva, do tri puta više prijava? Ipak, jedna nova dilema provlači se u toj priči. Hoće li najnoviji konkursi biti šansa za proizvođače ili pak kompenzacija uništenih mašina u Pionirskom parku, neka su od pitanja o kojima se ovih dana u poljoprivrednim krugovima oštro raspravlja.
„Nedavno su objavili konkurs, ako ste pratili, za kupovinu oko 500 traktora do 60 kilovata. To su traktori od 30.000 do 50.000 evra. Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je milion dinara. To je republički konkurs, a podneto je kako nezvanično saznajemo bezmalo 12.000 zahteva, kaže poljoprivrednik Radoslav Adamović, osnivač Incijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Kako objašnjava, za bodovanje se uzima vreme kad je podnet zahtev: „Pošto kod nas ima pošta koje rade 24 sata, već prvog dana posle sedam sati ujutru bilo je oko 700 zahteva predato. E, sad, pitanje je šta će na kraju biti. Tu, koliko sam čuo, ima 200 traktora koji su polupani u Ćacilendu, pa oni to trebaju da nadoknade. Da li će neko takav imati prođu, prvo ti traktori, pa ostali, videćemo šta je tu tačno?
Svima potrebni
Adamović je poljoprivrednik iz Krčedina. I sam je predao dokumentaciju na jednom od konkursa. Prošle jeseni konkurisao je za novi traktor preko Ipard 3 programa, a rezultati bi trebali da budu poznati ove nedelje. Ne zna šta da očekuje, s obzirom na to da se na konkurs javilo oko 870 kandidata. Reč je o traktorima većih kapaciteta, za obradu velikih površina zemljišta, koji koštaju od 90.000 do 130.000 evra.
„Za koji dan treba da bude poznato ko će dobiti podsticaje. Biće izabrano 370 kandidata. Neophodan uslov je da imate minimum 50 hektara. Ni taj konkurs nije najsretnije odrađen, jer konkurišu ljudi koji uglavnom imaju zadovoljavajuće mašine. Mi smo kao udruženje tražili da oni koji su ranije već kupovali mašine imaju minus bodove, da bi i drugi poljoprivrednici mogli da ostvare pravo, jer se došlo dotle da maltene jedni te isti kupuju“, kaže Adamović.
Za novi traktor ali preko drugog konkursa zainteresovan je i aradački poljoprivrednik Jančo Paljo, odnosno njegova deca koja su ostala na selu i bave se poljoprivredom.
„Mi smo konkurisali i ranije, ali nismo dobili subvencije. Jednostavno ne možemo da stignemo do tih subvencija. Na kraju sam kupio sebi traktor, pre dve godine. Ali, kažem, jedno je ako vi morate da platite, da li u gotovini, ušteđevinom, kreditom ili lizingom, a drugo je kad vam vrate pare za bukvalno pola mašine. To je velika i nemerljiva razlika“, kaže aradački ratar.
Kako objašnjava, njegova deca su predala dokumentaciju za novi traktor za mlade poljoprivrednike. Ni oni nisu prošli konkurs.
„Na to se žale svi poljoprivrednici koje poznajem, da čim se raspiše konkurs, 90 odsto je već potrošeno ili se zna kome ide. Neki ljudi bukvalno na svakom konkursu prolaze. Vidimo to u selu, dešava se da i muž i žena predaju dokumenta za istu mašinu. Ili da neka devojka, koja ne obrađuje zemlju i ne živi na selu, niti je ikada sela u traktor i upalila ga ako ćemo pošteno, prolazi na konkursu. Jednom to mora prestati. Ne može više tako. Borim se sa kolegama da svi imaju jednake uslove“, kaže nam Jančo Paljo.
Previše mehanizacije
Mašine se kupuju i preko kredita i lizinga. Lizing tržište Srbije je u 2024. godini finansiralo sa 19,3 miliona evra poljoprivrednu opremu i mehanizaciju. Traktori koštaju od 15.000 evra za male kineske mašine, oni snage 60 kilovata su oko 35.000 evra, srednji traktori su oko 100.000 evra a vrlo skupe i snažne mašine prelaze 300.000 evra.
„Najveća tražnja je za kombajnima i traktorima a oni i zbog svoje cene imaju najveći udeo na tržištu poljoprivrednih mašina. Najveći deo klijenata su poljoprivredna gazdinstva. Takođe i veliki broj zadruga i kompanija koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Finansiramo svu vrstu poljoprivredne opreme koja se traži na tržištu Srbije, na period od dve do sedam godina, uz mesečne ili sezonske anuitete u slučaju sezonskog karaktera posla“, kaže Ivana Jovanović, iz OTP banke, čija lizing kuća drži 70 odsto ovog tržišta u zemlji.
U Vojvodini su mahom u upotrebi veliki traktori, s obzirom na razvijenu obradu zemljišta i velike zemljišne posede. Južnije od Beograda, traktori su manje snage, jer je i posed manji. Ove mašine nekada su se proizvodile u Srbiji, više ne. Sada se uvoze i to ne samo novi, već i polovni traktori. U 2024. Srbija je uvezla 2.144 nova i 973 polovna traktora. Najviše iz Kine, potom Indije, Belorusije, Turske. Po brendovima dominira Lovol, slede IMT, Belarus i ostali.
„Srbija ima 481.000 traktora, prema zvaničnim podacima. A ima i 25.000 kombajna. Statistički, broj traktora nije mali u odnosu na broj hektara koji se koriste u Srbiji, to je čak i previše mehanizacije. Nažalost, to su sve stare mašine, pri tom neke i neupotrebljive. Koliko god da se nabavi novih traktora, a radi se na tome, prosek ostaje 20 godina. Mi više nemamo domaću proizvodnju traktora“, kaže agrarni novinar Branislav Gulan.
U Inicijativi za opstanak poljoprivrednika Srbije primećuju da su ljudi na selu oprezni sa zaduživanjem. Obavešteni su da je ministarstvo poljoprivrede izašlo sa opcijom oko kreditiranja kupovine mehanizacije, do šest miliona dinara ali se poljoprivrednici retko usuđuju da se na taj način zaduže. Pre čekaju konkurse gde ima povrata novca.
„Znate šta, to je sad skuplja varijanta, kamate su otišle gore. I ljudi to, kad se kupuje na lizing, uglavnom kompletno plaćaju iz svojih sredstava. Traktor je, uz prikolice, najneisplativija od svih poljoprivrednih mašina iako je osnovno oruđe za rad. Traktor treba godišnje da ’napravi’ 700 radnih sati da bi se isplatio. Tako da ljudi gledaju da rade sa starim traktorima, a kupuju novo oruđe i ostale priključke“, mišljenja je Radoslav Adamović.
Dalibor Paskulov iz Botoša mišljenja je da trenutno nema idealnog „alata“ za kupovinu traktora, sve se svodi na trošak koji opterećuje poljoprivredne proizvođače.
„Do 2015. godine lizing je bio povoljna varijanta da se nabavi poljoprivredna mašina. U međuvremenu se mnogo toga promenilo na tržištu ali nije isključeno da će to ponovo biti bolji način da se do mašina dođe. Sve zavisi od uslova koji se nude. Glavno stvar u priči o kupovini traktora je ta da mi, poljoprivrednici, još nismo stigli na taj nivo standarda da su nam krediti i lizing povoljni, kaže Paskulov.
Kako dodaje, kod lizinga postoji još i obaveza da za svaku godinu imaš kasko osiguranje a to je trenutno teret za poljoprivrednike.
Traktorijada u Beogradu
Sredinom marta, uoči najavljenog velikog studentskog protesta, ispred Pionirskog parka u Beogradu osvanulo je oko dve stotine neregistrovanih traktora. Kako je preneo List Danas, predsednik je u jednom od obraćanja pred TV kamerama objasnio da su traktori „spasli stvar“.
„Da nije bilo traktora teško da bismo sprečili krvoproliće. Traktori su tu da zaustave talas, masu, da bi se sprečio sukob sa decom u Pionirskom parku“, poručio je on. Čak je preporučio predsedniku Srpske napredne stranke da nađe pare da stranka plati štetu, da ne plaća država.