Broj proizvođača domaće hrane u Srbiji raste, a oko 6.000 njih poseduje sertifikat “organski” koji izdaje Ministarstvo poljoprivrede.Neki proizvođači su za svoje proizvode izradili sertifikate o organskom poreklu i načinu proizvodnje, dok drugi ističu da je jedina prepreka to što sertifikovanje zahteva dodatni novčani izdatak.
“Reč organski se koristi često i paušalno i poistovećuje sa neprskanim i netretiranim. Organski proizvod je organski i po načinu proizvodnje i po važećim propisima, po listi dozvoljenih sredstava kojima se tretira – preparatima koji ne utiču na biodiverzitet i kvalitet zemljišta”, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Veljko Jovanović za Euronews
U Srbiji postoji šest sertifikacionih kuća koje su ovlašćene od Ministarstva poljoprivrede da izdaju sertifikate i sa kojima proizvođači mogu sklopiti ugovor, objašnjava Jovanović, a nakon perioda konverzije, koji obuhvata razne provere i analize, dobijaju sertifikat i sertifikaciona kuća sprovodi redovnu kontrolu.
“Na primer, džem od maline, voćka mora da bude organska ali i sama prerada mora da bude sertifikovana. Ako se dodaje šećer on mora da bude organski, a najviše pet odsto nesertifikovanog proizvoda, dodatka može da se nađe gotovom u proizvodu”, navodi Jovanović.
Kupci su podeljeni, i neki ističu da im je sertifikat važan, drugi ipak, kako kažu “veruju na reč”, a ima i onih iskusnih koji kažu da se “zdrava hrana prepozna”. Većina upitanih kaže da nezavisno od toga da li domaći proizvod poseduje organski sertifikat ili ne, radije kupuju hranu “sa sela” nego onu u supermarketima.
Mali proizvođači domaće hrane uglavnom ističu da je posao počeo sasvim slučajno, od svega “nekoliko tegli ili flaša” za prijatelje i poznanike, dok ima i onih koji su rešili da napuste grad i počnu da se bave – poljoprivredom. S.C.