Za trećinu manje hemijskih preparata u predsetvenom hranjenju biljaka i pripremi zemljišta, kao i povećanje prinosa do deset odsto, uz pomoć dobrih bakterija koje će zaštititi useve, cilj je projekta na kome radi istraživački tim Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Smanjenje korišćenja pesticida i veštačkih đubriva u tretiranju zasada predstavlja dugoročan proces koji uključuje ulaganja kako države, tako i privatnog sektora. Zbog toga se može očekivati da se, s vremenom, upotreba hemijskih preparata prepolovi, a prinosi uvećaju i više od deset odsto. U pravljenju biođubriva i biopesticida, naši biolozi već uveliko sarađuju sa Institutom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu, kao i s dve italijanske i jednom domaćom biotehnološkom kompanijom.
Ilustracija: Manje pesticida, zdravija hrana/Foto:Pixabay
U razgovoru za „Novosti“ dr Đorđe Fira, profesor na Biološkom fakultetu, otkriva da se u prirodnoj sredini iz uzoraka zemljišta iz Srbije, biljnog materijala i drugih mogućih izvora, izoluju odgovarajući bakterijski sojevi, koji imaju pozitivan efekat na rast biljaka, uz istovremeno sprečavanje razvoja i eliminisanje biljnih patogena.
Patogene bakterije i gljive kao i štetočine napadaju biljke i izazivaju štetu na usevima – navodi on.
Trudimo se da pronađemo dobre bakterije, koje eliminišu biljne patogene i na taj način štite biljke. Pored toga, tretmanom semena dobrim bakterijama, pre setve, dobija se povećanje rasta i prinosa. U ovom momentu, istraživanja su fokusirana na najznačajnije biljne kulture, pre svega kukuruz, pšenicu i povrće. Za određene delove projekta imamo saradnju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Dr Fira ističe da tim biologa za kompanije sa kojima sarađuju razvija odgovarujće formulacije za tretman semena ili biljaka, koje bi se primenjivale na njivama. Ove aktivnosti uključuju uspostavljanje direktne saradnje sa privredom, ali su im prostorni i laboratorijski kapaciteti ograničeni.
Uskoro ćemo potpisati ugovor sa domaćom biotehnološkom kompanijom za razvoj preparata za tretman šećerne repe – kaže dr Ivica Dimkić, viši naučni saradnik na Biološkom fakultetu.
Srbija je najveći proizvođač u jugoistočnoj Evropi, pa je za njih od izuzetnog značaja poboljšanje prinosa i da, korišćenjem sojeva za biološku kontrolu, za trećinu smanje upotrebu hemijskih sredstava. To bi imalo pored ekonomskih efekata, pozitivan uticaj i na ekologiju i zdravlje ljudi.
Profesor Fira ističe da je cilj ovih projekata izolovanje korisnih bakterijskih sojeva iz uzoraka zemljišta i biljnog materijala iz regiona u našoj zemlji, s obzirom na to da autohotni sojevi predstavljaju karakterističnu mikrofloru ovog podneblja. Na našem tržištu se mogu naći i preparati bazirani na bakterijskim sojevima uvezenim iz drugih zemalja.
Postupak je u ovom slučaju mnogo lakši, s obzirom na to da ne uključuje prikupljanje bioloških uzoraka, izolovanje bakterija i njihovu molekularnu karakterizaciju – navodi dr Fira.
Svaki soj koji se koristi mora biti karakterisan na molekularnom nivou, korišćenjem odgovarajućih metoda DNK analize, da bi se tačno utvrdilo koja je bakterijska vrsta u pitanju, kao i to da nema štetnih efekata na zdravlje ljudi i životinja. Dešavalo se da se na našem tržištu pojave preparati koji ne sadrže mikroorganizme navedene u deklaraciji proizvoda, i da njihova primena ne daje željene efekte.
Istraživački tim sa Biološkog fakulteta je konkurisao i na poziv za finansiranje projekata od Fonda za inovacije Republike Srbije. Cilj je dobijanje preparata koji će biti kombinacija dobrih bakterija, aktivnog uglja i biološki generisanog komposta. Ovaj preparat bi trebalo da ima još veći efekat na biljke u smislu poboljašanja rasta.
OPASNIJI I EFIKASNIJI
ČUVENI pesticid DDT bio je efikasan, ali i teško razgradiv u prirodi – navodi dr Dimkić.
Ovaj preparat je u Americi i većini razvijenih zemalja zabranjen još šezdesetih i sedamdesetih godina, kod nas osamdesetih.
Profesor Fira ističe da su pesticidi koji su opasniji i škodljiviji za ljude u mnogim slučajevima veoma efikasni. Neka sredstva su zabranjena u Evropi i kod nas, ali se još mogu nabaviti na nelegalne načine.
ŠANSA U BIOTEHNOLOGIJI
Ulaganje u biotehnologiju je šansa za siromašnije zemlje, koje su u razvoju – objašnjava dr Fira. U Brazilu je, recimo, država ciljano ušla u razvoj biotehnologije, kako bi se poboljšala poljoprivreda i povećala proizvodnja hrane. U zavisnosti od poljoprivredne kulture, za svaki dolar koji su uložili u istraživačke institute i male stanice koje imaju direktne kontakte sa farmerima, posle nekoliko godina profit se kretao od jedan prema 16 do jedan prema 70. Tako je Brazil od uvoznika postao jedan od najvećih izvoznika hrane.Izvor:https://www.novosti.rs