Javno slušanje na temu ,,Poljoprivredna politika – pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta,, je završeno pre više dana ali se o njemu se i dalje priča. Predstavnici brojnih udruženja poljoprivrednika izneli su svoje probleme, i predložili rešenja, što je dovelo do međusobnih sukoba i nerazumevanja među kolegama.
Reč je o dve brojne grupe poljoprivrednika – ratarima i stočarima. Naime, neki poljoprivrednici predlagali su da subvencje budu dodeljene samo onima kojima je poljoprivreda osnovna delatnost . Istog stava su bili i predstavnici Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, koji kažu da su im ovo održivo rešenje kolege ratari „sabotirali“, te da je to siguran znak da je njima poljoprivreda sporedna.
„Još jednom se pokazalo da ratarski lobi sebično i pohlepno bi da agrarni budžet Srbije prilagode samo njihovim hektarima, a na štetu stočara. Predlog našeg predstavnika Gorana Vasića da 17 000 dinara podsticaja po hektaru dobijaju isključivo oni kojima je poljoprivreda osnovno zanimanje nije podržan od strane ratara, što govori da im je poljoprivreda sporedna delatnost“, navode iz udruženja.
Goran Vasić iz ovog udruženja je naveo da nije u redu da iste podsticaje dobija neko ko ima redovan posao i kome doprinose uplaćuje firma ili država, kao i neko ko samo od poljoprivrede živi.
„Druga bitna stvar je regionalizacija u Srbiji, jednostavno hektar i hektar ne mogu da budu isto. Ni geografski nismo isti, nije nam Bog dao istu klimu, isto područje, isto podneblje… A cilj nam je da zadržimo stanovništvo, demografiju i sve ostalo, onda se ta regionalizacija trebalo davno uraditi. Ministar Martinović je to podržao na našem sastanku, i nadam se da će početi na tome da se radi. Jer kravu gajiti na 500-600 metara nadmorske visine, ili na 1000, i dole ispod 100 metara nadmorske visine nije isto, nije isti ni kvalitet mleka. Jednostavno pogledajmo šta rade Slovenija, Austrija, šta rade Švajcarska i Mađarska, pa prepišimo. Kada to uradimo, apsolutno sam siguran da ćemo znati kako deliti agrarni budžet i biće ga mnogo lakše podeliti, i neće trebati mnogo“, zaključio je Goran Vasić.
Ovaj stav je naišao na podeljena mišljenja među kolegama poljoprivrednicima. Neki su sa ovim saglasni, i smatraju da su premije za svakoga, a bespovratna davanja samo za „prave poljoprivrednike“, a drugi se oštro protive, i smatraju da bi ovakva strategija bila pogubna, te da državu ne treba da interesuje da li je poljoprivreda nekome osnovna ili dopunska delatnost.
„Država nije tu da pravi razliku među proizvođačima, da jedne pomaže i tako ih čini konkurentnijim od drugih proizvođača! Država je tu da PODSTIČE proizvodnju, bez obzira ko je proizvođač. Najpoštenije bi bilo po jedinici proizvodnje, recimo 4rsd po kilogramu kukuruza, i ko god dokaže da je proizveo 1kg kukuruza država mu da 4 dinara. Ili litra mleka, ili kilogram svinjetine, i tako dalje“, dodao je jedan poljoprivrednik.
I dok jedni navode da u stočarstvo najviše treba ulagati, jer je najugroženija poljoprivredna grana, drugi kažu da ni u ratarstvu „nije bajno“, prvenstveno zbog klimatskih promena koje jako utiču na useve. Neslaganje između udruženja je istina postojalo i ranije, međutim u poslednje dve godine intenziviran je raskol poljoprivrednika koji da su manje-više u istom problemu.