S obzirom da većina problema u proizvodnji i skladištenju zdravog zrna, počinje još u polju, neophodno je razviti strategiju za prevenciju infekcije toksikogenim gljivama gajenih biljaka koja se dešava još u polju.
Gajenje tolerantnih hibrida prema patogenim gljivama i insektima je jedna od osnovnih mera u suzbijanju truleži klipa. Još uvek nije pronađen otporan genotip na truleži klipa. Hibridi koji su osetljivi na trulež klipa ne treba gajiti u oblastima u kojima duži niz godina postoji ovaj problem ili problemi sa mikotoksinima. Gajenje ranostasnih hibrida je najbolja preventivna mera, jer oni ranije sazrevaju i omogućavaju raniju berbu, pre nastupanja kišnih perioda kada je mogućnost infekcije velika.
Agrotehničke mere uključuju sve mere koje se preduzimaju u cilju suzbijanja većine biljnih bolesti: obrada i đubrenje zemljišta, plodored, vreme setve, navodnjavanje i suzbijanje korova i insekata i dr.
Većina toksigenih gljiva prezimljava u biljnim ostacima, pa je uništavanje prošlogodišnjeg inokuluma putem plodoreda i obrade zemljišta još jedna od mogućnosti u smanjenju produkcije mikotoksina.
Uništavanje korova je važna agrotehnička mera u suzbijanju gljiva roda Fusarium, jer je utvrđeno da su kukuruz i brojni korovi u usevu kukuruza, domaćini istih vrsta roda Fusarium (Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Cirsium arvense L., Convolvulus arensis L., Digitaria sanguinalis (L.) Scop., Polygoum lapathifolium L., Setaria glauca L., S. veticillata (L.) P.B., S. viridis (L.) P.B., Solanum nigrum L., Sorghum halepense L.).
Kukuruzov plamenac (Ostrinia nubilalis) povećava osetljivost klipa kukuruza prema Fusarium spp. a kao posledica toga veća je i kontaminacija zrna sa nekim vrstama gljiva i mikotoksinima. Zbog oštećenja od kukuruzovog plamenca povećava se infekcija klipa sa F. verticillioides i F. subglutinans za 80% i F. graminearum za 15%.
Kontrolu inteziteta napada u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, uklanjanjem komušine i ocenjivanjem klipova sa 100 biljaka . Pregled izvršiti na prisustvo plesni (Aspergillus spp. – micelija žuto-maslinasto-zelene boje i Fusarium spp- i micelija belo-ružičaste boje). Ukoliko postoji više od 10 % klipova sa intezivnim simptomima truleži (plesni) to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14 % vlage.
Berba i sušenje zrna imaju najveće posledice za konačan sadržaj mikotoksina u zrnu. U najvećem broju slučajeva ranija setva znači i manju koncentraciju mikotoksina. Ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju, u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva koje su izvršile infekciju na polju. Smatra se da vlaga zrna ispod 26-24% obezbeđuje minimalno oštećenje zrna pri berbi.
Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina. Sušenje zrna do 15% vlage tre¬ba da obaviti u roku od 24-48 časova posle berbe. Maksimalno bezbedna vlaga zrna kukuruza koji se skladišti je 13-14%, a atmosferska vlaga od 70%. Aeracija uskladištenog kukuruza je osnova za očuvanje kvaliteta zrna na početnom nivou.
S obzirom da u našoj zemlji od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada manjim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Stoga se kukuruz uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima. U takvom uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržavati više od 25% vlage, treba pažljivo pregldati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom zrna (crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili iskljjalim zrnima (viviparija) ili mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55% do 75%, a temperatura 40 do 150C. Jelena Grbić dipl. ing. zaštite bilja