Prerađivači mleka u Srbiji je u proteklih nekoliko godina suočavaju se sa brojnim izazovima. Proizvođača je sve manje, ali su kompanije koje se bave preradom mleka i proizvodnjom sireva uspele da ostvare dobit i u okolnostima nestašice sirovine i rastuće inflacije. Prošle godine je u Srbiji poslovalo ukupno 259 preduzeća za preradu mleka i proizvodnju sireva. Od toga su registrovana tri velika, 13 srednjih, 52 mala i 191 mikro preduzeće.
Ukupna dobit ovih kompanija u 2021. godini iznosila je 2,93 milijarde dinara, što je bolji rezultat u odnosu na pandemijsku 2020. godinu, kada su ostvareni poslovni rezultati od 2,77 milijardi dinara. Ipak, prošlogodišnja dobit i dalje nije dostigla polovinu iznosa iz 2019. godine – 6,36 milijardi dinara.
Najveći dobitaš u 2021. godini bila je kompanija Imlek, čija je neto dobit nešto manja od dve milijarde dinara. To je rast u poređenju sa 2020. godinom, kada je rezultat poslovanja ove mlekare iznosio 1,6 milijarde dinara, ali je i dalje značajno ispod iznosa neto dobiti ostvarene u pretpandemijskoj godini – 5,26 milijardi dinara. U najvećoj mlekari u Srbiji smanjen je, takođe, broj zaposlenih, i to sa 954 na 885.
Na drugom mestu nalazi se kompanija Somboled, čija je neto dobit u 2021. godini iznosila 629,8 miliona dinara. Za razliku Imleka, poslovni rezultati ove kompanije veći su i u odnosu na 2020. i u odnosu na 2019. godinu, kada su ostvarene neto dobiti iznosile 614,2 miliona i 597,4 miliona dinara.
Industrija prerade mleka u ozbiljnom problemu
“Prerađivači mleka i mlečnih proizvoda našli su se u jednom ozbiljnom problemu koji je generisalo naše mlečno govedarstvo, kao sirovinska baza za prerađivačku industriju. Naše mlečno govedarstvo deli sudbinu, generalno, ne samo govedarstva, nego čitavog stočarstva koje je na kolenima. Ono je do te mere devastirano da mi postajemo u mnogim sektorima iz tog dela poljoprivrede uvozno zavisni”, objašnjava agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, iz godine u godinu beleži se pad broja goveda, a posebno mlečnih krava. Kako kaže, cifra se kreće između 200.000 i 250.000 grla, ali on napominje i da je to veoma relativno, jer podatak varira na mesečnom nivou.
“Generalno, imamo ozbiljan pad koji je doveo u pitanje zadovoljenje domaćih potreba i potreba naše mlečne industrije. Dakle, to je prvi i osnovni problem koji će naše mlečno govedarstvo, odnosno prerađivače mleka godinama mučiti, pa nije stoga ni čudo što sada na rafovima u prodavnicama vidimo u strukturi tog asortimana mleka, pre svega, proizvode iz Poljske ili Mađarske. Očigledno je da naša mlečna prerađivačka industrija ne može da zadovolji domaće potrebe”, navodi Galetin.
Čitav problem, kako kaže, kreće iz korena, odnosno od primarne proizvodnje mleka. Naši proizvođači mleka suočavaju se sa neredovnim isplatama premija. Isplata premija za treći kvartal počela je 29. novembra, ali Galetin napominje da se dešavalo da kasne i po godinu dana, što je za proizvođače veoma demotivišuće.
“Kada se problem zaoštri do te mere da se domaćica iz urbane sredine suoči sa tim da nema mleka, javi se alarm da ga mora biti na ovaj ili onaj način, pa onda reaguje i Ministarstvo poljoprivrede. Dakle, sve se radi nekako ad hoc, pod pritiskom vanrednih situacija, bilo da su to nestašice ili neka niska cena. Nema kvalitetnog sistemskog dugoročnog rešenja i to je sve zajedno dovelo do toga da su se naši proizvođači, a potom i prerađivači mleka, našli u problemu”, navodi on.
Osim toga, oni se suočavaju sa ozbiljnom konkurencijom iza koje stoji Evropska unija, pri čemu trenutno nemamo prelevmane na uvoz mleka i mlečnih proizvoda.
“Samim tim, dešava se da u zemlju uđe veliki kontingent mleka u prahu, prvenstveno iz Nemačke, a naši poljoprivredni proizvođači nisu konkurentni sa njima”, kaže Galetin, i dodaje da se uvoznom mleku u prahu, zbog povoljnijih cena, okreće i konditorska industrija, koja je najveći korisnik ovog proizvoda. On navodi i da je to, na kraju krajeva, okolnost koja narušava poslovanje naših prerađivača mleka.
Zamrzavanje cena mleka promašena politika na srednji i na duži rok
Kada je u pitanju zamrzavanje cena mleka, Galetin kaže da je u pitanju prevaziđena politika.
“To je jedan anahroni sistem koji je možda nekada davno funkcionisao. Zamrzavanje cena je potpuno promašena politika na srednji i na duži rok”, kaže on napominjući da se država ne bavi uzrokom problema, već posledicom, a “posledica jesu cene takve kakve su”.
On smatra da bi cena mleka trebalo da bude viša od 140 dinara po mleku, ali napominje da se u tom smislu ne može govoriti samo o njoj, već da treba posmatrati celokupni sistem i da se problem rešava tamo gde je nastao. Galetin dodaje da će u narednoj godini cene sigurno biti korigovane naviše. I na svetskom tržištu, navodi on, beleži se pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao što je stočna hrana za ishranu mlečnih krava, dok vrednost proizvoda trećeg i četvrtog prerađivačkog sektora i dalje raste.
“Domaće tržište je oslabljeno do te mere da ni na relaciji ponude i potražnje ne može da reaguje, već (proizvođači i prerađivači) jednostavno drže te visoke cene i spašavaju ono što se spasiti može. Tako da ja nisam optimista da će cene biti niže, već sam pre mišljenja da će situacija biti, uslovno rečeno, još gora”, zaključuje Galetin, ističući da bi situacija mogla postati još gora ukoliko bismo postali uvozno više zavisni nego što je to bio slučaj ove godine. Autor: Marija Krsmanović