Usevi mrkve se, u zavisnosti od roka setve, trenutno nalaze u fazi razvoja lišća pa sve do formiranja korena. A upravo je zdrav i dobro razvijen koren ono zbog čega se mrkva i gaji. Ova povrtarska kultura ima poseban značaj za Vojvodinu – naročito jer je u severnim delovima naše zemlje skoncentrisana jedna od najvećih proizvodnji mrkve u čitavom jugoistočnom delu Evrope.
Da bi koren bio razvijen i zdrav, ključno je očuvati lisnu masu – jer upravo listovi hrane koren. Zato je zaštita mrkve od bolesti i štetočina važan deo proizvodnje u ovom periodu. Trenutni fokus u zaštiti je od prouzrokovača crne pegavosti lišća i sovica.
Kada je reč o crnoj pegavosti, ona predstavlja jednu od najznačajnijih bolesti lišća mrkve u intenzivnoj proizvodnji, naročito kada se gaji na istim parcelama više godina zaredom, pri gustoj setvi i u uslovima visoke vlage.
Prvi simptomi se javljaju na donjim, starijim listovima – u vidu sitnih, tamno smeđih do crnih pega, često uz rubove ili vrhove listova. Pege su nepravilne, često okružene žutom zonom. Vremenom se šire i spajaju, pa dolazi do nekroze i sušenja lišća.
Simptomi se mogu javiti i na lisnim drškama i stablu, što dodatno slabi biljku. Pri jačim zarazama dolazi do potpunog sušenja lišća, što otežava vađenje korena i povećava rizik od mehaničkih oštećenja.
Razvoju bolesti posebno pogoduju topli i vlažni uslovi. Iako je prethodnih dana palo nešto manje kiše, to je bilo dovoljno da stvori povoljne uslove za infekciju. Treba imati na umu i to da se mrkva gaji uz navodnjavanje, pa je vlaga u usevu gotovo stalno prisutna.
Proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo simptoma crne pegavosti. Ukoliko se potvrdi njihovo prisustvo, preporuka je da se sprovedu mere zaštite kako bi se sprečilo dalje širenje i razvoj bolesti, primenom nekog od registrovanih fungicida:
| Naziv pesticida | Aktivna materija | Količina primene |
| Promesa, Zoxis 250 SC | azoksistrobin | 1 l/ha |
| Quadris top | azoksistrobin+difenokonazol | 1 l/ha |
| Teatar plus | 0,8-1 l/ha | |
| Sekvenca | difenokonazol | 0,5 l/ha |
| Sercadis plus | fluksapiroksad+difenokonazol | 1 l/ha |
| Unify | piraklostrobin+protiokonazol | 0,4 l/ha |
Pored bolesti, pažnju treba obratiti i na štetne insekte. Na feromonskim klopkama postavljenim u usevima mrkve zabeležen je porast brojnosti leptira sovice šećerne repe. Ova štetočina je prošle sezone u pojedinim područjima pričinila značajne štete na mrkvi.
U mrkvi, larve ove sovice se hrane lišćem – izgrizaju ga od ivica ka unutrašnjosti.
Ako je napad jači, dolazi do potpunog oštećenja lisne mase, što direktno utiče na fotosintezu i razvoj korena. Gusenice mogu ući i u vrat korena, što dovodi do pojave truleži – pa se koren teže skladišti i gubi na tržišnoj vrednosti.
Pored ove vrste, u usevima se beleži i aktivnost ozime sovice. Larve ove štetočine pregrizaju stabljike i lisne drške pri osnovi, što uzrokuje uvenuće i propadanje biljaka.
Kod razvijenijih biljaka mogu se zavlačiti u koren, praveći rupe – što dodatno narušava kvalitet.
Štete su izraženije na lakšim, peskovitim zemljištima, naročito u sušnim godinama, kada je zemljište rastresitije i pogodno za razvoj larvi.
Za suzbijanje štetočina, preporučuje se primena registrovanog insekticida:
| Naziv pesticida | Aktivna materija | Količina primene |
| Polux | deltametrin | 0,3 l/ha |
Sve aktuelne informacije o pojavi i kretanju štetnih organizama kao i merama kontrole možete pogledati na sajtu Prognozno izveštajne službe zaštite bilja
Fotografija 1. Usev mrkve
Fotografija 2. Crna pegavost lišća mrkve
Fotografija 3. Crna pegavost lišća mrkve
Fotografija 4. Crna pegavost lišća mrkve
Fotografija 5. Ulovi sovice šećerne repe u usevu mrkve
Fotografija 7. Ozima sovica
Fotografija 8. Ozima sovica
