Prekomerna ili neadekvatna upotreba pesticida može biti pogumna po zdravlje ljudi ali i ekonomiju proizvodnje. Zakon u Srbiji ovu temu prepoznaje donetim Zakonom od 1999. godine. Neki od pravilnika su vremenom usaglašeni sa standardima EU gde se striktno vodi računa o zabranjenim hemikalijama. Naravno da svaka država ima svoje propise i nekada neusaglašeni stndardi dovode do toga da budemo na listi nepoželjnih izvoznika ma makar ostaci pesticida bili minimalni, ali…
I ove godine su u Srbiju sa granica zemalja EU vraćani proizvodi koji su u nedozvoljenim količinama imali neku od zabranjenih supstanci, najčešće pesticide.
Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, kaže u razgovoru za Biznis.rs da svako može u bilo kojoj poljoprivrednoj apoteci da kupi proizvod koji želi i da ga koristi bez ikakvih ograničenja, iako je u uputstvu jasno naznačen način upotrebe.
“Svaka zemlja ima propisano šta može, a šta ne može da se koristi, kada je reč o hemikalijama i pesticidima kojima se tretiraju voće i povrće. Taj hlorpirifos, na koji se ukazivalo poslednjih godina zbog nalaza u voću, registrovan je u nekim zemljama, a u nekima nije. U Evropskoj uniji nije dozvoljena upotreba, ali se ipak proizvodi”, objašnjava Pavlović.
On kaže da su izvoznici ti koji bi morali da znaju kojim materijalom raspolažu i da na osnovu toga usmere pošiljku.
“Ako ne znaju, pa veruju na reč ili ne prate proceduru, onda ide po principu ‘ako prođe, prođe’. Čak i kada se pošiljka vrati, ne mora se nužno uništiti – može se prodati tamo gde je taj pesticid dozvoljen. Najgore je kada se to stavi u maloprodaju kod nas”, navodi naš sagovornik.
Na pitanje kako potrošači mogu da provere koliko je tretirano neko voće koje su kupili na pijaci, naš sagovornik odgovara – nikako.
“Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo količinu ostataka pesticida niko ne kontroliše. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno”, tvrdi Pavlović.
On takođe ističe da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida.
Iako je usvojen propis da je obavezna obuka za sve poljoprivrednike koji koriste pesticide, kao i da je sertifikat koji profesionalni korisnik dobija nakon obuke uslov za kupovinu sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama neophodan, to do sada nije zaživelo.
“Ništa se nije promenilo. Ja sam svakodnevno na terenu i znam – uđete u apoteku i možete kupiti sve ono što je izloženo na policama”, navodi Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja.
Agronomi se slažu u jednom, a to je da bi svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane trebalo da budu edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida, poštovanju karence (period koji mora da protekne od aplikacije pesticida do berbe ili žetve), već i da vode računa o odlaganju ambalaže i zaštiti korisnih organizama.
Od ukupno 20 firmi koje se bave proizvodnjom pesticida i hemikalija za poljoprivredu, podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da su tri prvoplasirane iz Beograda.
Na prvom mestu liste najuspešnijih firmi u ovoj delatnosti je Galenika-Fitofarmacija koja proizvodi herbicide, fungicide, insekticide, biocide, regulatore rasta, biopesticide. Širok spektar kvalitetnih proizvoda doveo je ovu kompaniju na prvo mesto liste najuspešnijih u ovoj delatnosti, sa dobiti od 711.098.000 dinara u 2024. godini.
Galenika-Fitofarmacija posluje od 1999. godine, razvrstana kao veliko preduzeće. U okviru delatnosti proizvodnje pesticida i hemikalija za poljoprivredu ova kompanija nekoliko godina unazad zauzima prvo mesto. Poslovni rezultat je u 2022. bio 985.495.000 dinara, dok je u 2023. iznosio 788.535.000 dinara.
Drugo mesto među firmama koje se bave proizvodnjom pesticida i hemikalija za poljoprivredu zauzelo je preduzeće srednje veličine, takođe iz Beograda, pod nazivom Agrosava. Dobit ove firme u prošloj godini iznosila je 95.207.000 dinara.
Stabilnost u poslovanju pokazuju i finansijski podaci ove firme koja je ostvarila dobit od 167.015.000 dinara u 2022. godini i 155.660.000 dinara u 2023.
Kompanija Agrosava, koja posluje već 33 godine, ima jednu od od najsavremenijih fabrika u istočnom delu Evrope za formulisanje granulisanih (GR, WDG), tečnih (SC, EC, SL, FS, OD i EW) i praškastih (WP) pesticida, centar za doradu semena sa sušarom i skladištem za seme kapaciteta 5.000 paletnih mesta, pogon za proizvodnju plastične ambalaže, štampariju, laboratorije, kao i distributivni centar za pesticide.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, nastala je firma Syngenta, danas jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu, i uopšte u agrobiznisu, jer poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća.
Ova firma nalazi se na trećem mestu po dobiti u 2024. godini u delatnosti proizvodnje pesticida i hemikalija za poljoprivredu. Ostvarena dobit prošle godine za ovo beogradsko preduzeće iznosila je 63.479.000 dinara.
Na terenu uglavnom ćemo čuti da se poljoprivrednici pridržavaju propisanih mera oslanjanjući se na struku. Drugi su ipak smanjili upotrebu istih zbog velikih imputa u proizvodnji. I jedni i drugi su saglasni da kupuju uglavnom ono što je na rafovima poljoprivrednih apoteka ali uz opasku da su preparati nešto slabijeg dejstva u odnosu na one koji su otišli u istoriju. Na potrošačima je da veruju ili da proveravaju, što je opet skup proces za malu količinu kupljenih proizvoda.
Povratak regerativnoj poljoprivredi i organskoj proizvodnji možda daje nadu ali je bar što se tiče Srbije i taj proces je sporohodan. Razvijene zemlje njih nekolicina je dostigla 20% učešća ove proizvodnje u sveukupnj poljoprivredi ali je sirovina i proizvod sa tih parcela znatno skuplji, što naš prosečan potrošač sebi ne može da proiušti. Druga ne manje značajna činjenica jeste fitoindustrija koja se brzo razvijala prateći hibride. U toj priči industrija i poljoprivreda su navikli na profit koga se teško odriču.
Na žalost kod nije samo problem dostupnost pesticida već i nerešeno deponovanje ambalaže koja se često nađe u paketu sa ostalim smećem na divljim ili gradskim deponijama. U Vojvodini je u više navrara prikupljana ova ambalaža ali akcije većih razmera nije bilo. Taj deo stvarnosti je za posebnu priču jer u eri nedostatka vodnih resursa ugožavamo kvalitet voda i zemljišta. Ono što je nauka i laboratorijska anlaiza pokazala da opasnoj plastici bez ostataka ikakvih jemijskih elemenata treba dug vremenski period da bi se razgradila. Mada ni tada ne rešava problem, naprotiv! S.C. Naše selo/ LJ.B. Biznis.rs/