Regenerativna poljoprivreda za naše podneblje, a i za veći deo sveta jedan je od odgovora na klimatske promene i za zaustavljanje degenerativnih procesa u zemljištu.
Regenerativna poljoprivreda za naše podneblje, a i za veći deo sveta jedan je od odgovora na klimatske promene i za zaustavljanje degenerativnih procesa u zemljištu. Tim povodom tokom trajanja Sajma, organizovan je panel posvećen zdravom zemljištu odnosno prednostima i izazovima regenerativne poljoprivrede. Cilj ovog panela je i bio da se prenesu pozitivna iskustva iz prakse i da se pokaže koliki je njen značaj za budućnost.
Florijan Farkaš iz Bajmoka sa severa Bačke, pionir je regenerativne poljoprivrede na našim prostorima i njom se uspešno bavi već sedam godina, a i savetnik je za poljoprivredu,
Istakao je da je regenerativna poljoprivreda takav sistem koji pokušava da postojeće agrotehničke prakse koje su se do sada primenjivale implementira u sistem proizvodnje i na taj način da zemljište učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim.
Za Farkaša, presudno za prelazak na ovaj sistem bio je evidentan gubitak plodnosti zemljišta. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka kad ga se njegov deda bavio poljoprivredom, humus je bio 4,65 odsto, a 2005.drastično je opao na oko 3,20 odsto. Od tada Florijanpočinje da traži rešenja kako bi spasao zemljište.
– Prelaskom 2008. na konzervacijski način obrade nije bilo puno boljitka. I dalje sam tražio i otkrio regenerativnu poljoprivredu.Tako da 2017. na jednom deluparcela počinjem s njom, da bi već godinu kasnije svih 10 ha polako uveo u sistem regenerativne poljoprivrede, objašnjava Farkaš.
Regenerativna poljoprivreda je daleko širi koncept od proizvodnje hrane. Primarni cilj jeste proizvodnja hrane, koja da bi bila održiva mora da bude i isplatljiva. Danas, ovakav koncept posebno je značajan u svetlu klimatskih promena jer vezuje ugljenik u zemljištu na duži period smanjujući emisiju ugljen dioksida i globalno otopljavanje.
I stručnjaci svetske kompanije Nestle, najvećeg proizvodjača hrane, na vreme su upozoravali na klimatske promene i ukazali da je regenerativna poljoprivreda put kojim treba ići.
– Za četiri godine koliko podržavamo regenerativnu poljoprivredu na prostoru Srbije kompanija je uložila 800.000 evra, a ove ta ulaganja će premašiti cifru od milion evra, kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u kompaniji Nestle. – Pošto smo se bazirali na sušeno povrće, a proizvode kupujemo od lokanih proizvodjača sva proizvodnja treba da se prevede u regenerativnu.
Koncept regenerativne proizvodnje su prepoznali i prihvatili i u “Telek Paprika” Martonoš. Viktor Danji, agronom ove kuće, kaže da već četiri godine u praksi poštuju principe regenerativne poljoprivredezahvaljujući kompaniji Nestle. Njihov proizvodni program usmeren je na proizvodnju začinskog bilja peršuna lišćara, mirodjije, a uz pomoć Nestle na više od 200 ha zastupljen je koncept regenerativne poljoprivrdeć
I kanjiška “Geneza” prihvatila je regenerativnu poljoprivredu. Marko Bojin, agronom u ovoj kući, kaže da se ovde obrađuje 250 hektara koji su u zakupu. Već četvrtu sezonu primenjuju koncept regenerativne poljoprivrede. Prvo su počeli na skromnih 50 ha, a danasregenerativna poljoprivreda je na 220 ha .
Poštujući neizostavne elemente svakog regenerativnog poljoprivrednog sistema koji uključujeizostanak bilo kakve obrade i primenu smeša pokrovnih biljaka od prošle godine kao pokrovni usev uveli su raž.
– Do pre četiri godine nivo humusa ovde je bio izmedju 2,7 -2,8 odsto, a ove i prošle godine 3,2 – 3,4odsto, objašnjava Bojin. – Ne koristi se plug, ne zaoravase, a setva je direktna. Želja je da se pokaže da je moguće vratiti život zemlji i nastaviti uspešno da se koristi.
Proizvodni program “Geneze” obuhvata peršun lišćar, spanać, mirodjiju, korijander, a od ukupne proizvodnje 90 odsto se izvozi.. Gaji se i korenasto povrće – paštrnak, mrkva, celer.
Pomoć u širenju regenerativne poljoprivredeproizvođačima pruža i organizacija Donau Soja. Dr Mirjana Lalošević, agromenadžer ove međunarodne neprofitne organizacije, istakla je da pored već dobro poznatih standardnih aktivnosti Donau Soja u saradnji sa EIT Food organizacijom, od strane EU dobili su projekat obuke pod nazivom, “Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi”. Kroz ovaj projekat 30 poljoprivrednika će steći znanja o principima regenerativne poljoprivrede injenoj primeni na svom gazdinstvu. Tokom naredne tri godine pružiće im se besplatna podrška, kako bi unapredili svoju proizvodnju i usvojili regenerativne prakse spram svojih motiva i mogućnosti. Autor: T. Gnip