Početak marta je pravo vreme za prvo prihranjivanje strnih žita, jer je to period kada počinje kraj zimskog mirovanja biljaka. U narednih 15-20 dana treba očekivati i nastavak početka prolećnog dela vegetacije, kada treba razmišljati o nastavku rasta i razvića useva i o njihovim potrebama za hranjivim elementima, kažu stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Presudnu ulogu u narednom periodu će imati temperature vazduha i zemljišta, jer toplota upravlja procesima u samim biljkama, kao i u zemljištu.Kada se temperature vazduha stabilizuju iznad 5°C, nastaviće se vegetativni porast- bokorenje, porast listova ponika, ukorenjavanje, odnosno porast primarnog i sekundarnog korenovog sistema. Promene će se dešavati i u vegetacionoj kupi biljaka, tako što će početi njeno diferenciranje tokom kojeg će se formirati inicijalne ćelije budućih organa biljke, u skladu sa genetskim kodom biljne vrste, odnosno sorte.
Na samom početku prolećnog dela vegetacionog perioda nastupa kritični period u zahtevima pšenice prema svim elementima mineralne ishrane, što se naročito odnosi na ključne elemente- azot, fosfor i kalijum. Intenzitet usvajanja hraniva će se postepeno uvećavati, dostižući maksimum pred kraj bokorenja i neposredno pred početak vlatanja, što predstavlja prvi kritični momenat u mineralnoj ishrani strnih žita.
Kritični period nastaje ako bilo koji element mineralne ishrane nedostaje u zoni korenovog sistema u to vreme i to će se odraziti negativno na razvoj potencijala za prinos. Nedostatak nekih elemetana je odmah vidljiv, a kod nekih se nedostaci manifestuju kasnije. Iz ovih razloga se deo hranjivih elemenata unosi u jesen, pod osnovnu obradu (sve količine fosfora i kalijuma, kao i 50% azota), a sada se obavlja prihranjivanje biljaka azotnim đubrivom.
Ova aktivnost se obavlja 10 do 20 dana pre nastupanja kritičnog perioda, kako bi se najvažniji element transformisao u lakopristupačne oblike i dospeo u zonu korena, a dinamika unošenja hraniva prilagođava se konkretnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Prihranjivanje treba obaviti po preporučenoj šemi, ali 20% do 30% azota treba ostaviti za korektivno prihranjivanje, krajem marta i početkom aprila. Ne treba zaboraviti da uvek treba imati neku meru za eventualne dodatne intervencije, jer suviše azota može biti štetno a ne može da se „odvadi“.
Poljoprivredni proizvođači za sve stručne savete mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kako bi ostvarili najbolje rezultate. S.C.