Početne korake u osnivanju zadruge obično preduzimaju preduzimački usmereni pojedinci koji imaju veće stručno i opšte obrazovanje ili veće radno iskustvo, a bolje poznaju mogućnosti i prednosti organizacije nad pojedincem u poslovnom smislu. U osnivački poduhvat kreću najpre uglavnom lica koja prate promene u društvu i otvorena su za nova saznanja. To su obično pojedinci koji imaju smelost za promene i veruju u njihovu ostvarljivost, lica koja prepoznaju mogućnosti zadruћne organizacije. Oni ne moraju odmah da doprinesu osnivanju zadruge u prvom pokuљaju, ali bar mogu da proљire saznanje delu poljoprivrednika kojima bi ono moglo da bude korisno u nekom drugom pokuљaju.
Na sastancima i predavanjima je neophodno da prisutna lica budu љto potpunije obaveљtena o tome zaљto je zadruћno organizovanje korisno i moguće.Ovi sastanci treba da doprinesu potpisivanju ugovora o osnivanju zadruge između zainteresovanih pojedinaca. Kada do takvog ugovora ili dogovora dođe, kojim se utvrde pojedinosti, onda treba da se pristupi pripremama za osnivačku skupštinu.
U praksi se uglavnom bez ozbiljnijih priprema ide na osnivačku skupљtinu.To je rizik jer svi osnivači nisu prethodno dovoljno obavešteni o važnim, nameravanim odlukama.Može da ne postoji u dovoljnom broju njihova prethodna pojedinačna saglasnost za osnivanje zadruge. Potpisani ugovor o osnivanju zadruge omoguću je sigurniji uspeh osnivačke skupštine.Za osnivačku skupštinu se pripremaju osnivački spisi sa kojima, u bitnim pojedinostima, treba da se upoznaju osnivači na toj skupštini. Osnivačke spise može da obezbedi zadružni savez i lica koja imaju iskustva u registrovanju preduzeća.Prikladno je da se izabere takvo ime zadruge koje se odnosi na osnovnu delatnost ili na kraj u kome se zadruga nalazi. Zadruge opšteg tipa mogu da imaju pridev u nazivu.Osnivači ne treba da se ustručavaju da koriste celishodniji naziv – ,poljoprivredna zadruga,jer ona ovako nazvana obuhvata i pojam ratarstva i drugih delatnosti, dok pridev ,,zemljoradnička,, bukvalno ima uže značenje. Posebne zadruge se po pravilu ne označavaju pridevom na prethodni način, već se njihova posebnost konkretno izraћava za delatnost na koju su naročito usmerene, na primer voćarska zadruga, kalemarska zadruga, pčelarska zadruga itd.
U pisanju imena organizacija, pa i zadruga, na nivou osnovne pismenosti i kulture je poštovanje ustavne odredbe o zvaničnom pismu, što je uobičajeno ponašanje u svetu. To znači neprihvatanje malograđanskog izbegavanja zvaničnog državnog pisma na memorandumu, pečatu i zaštitnom znaku.Kod izbora delatnosti potrebno je da se registruje veći broj njih, uključujući i one koje se ne bi odmah obavljale. Time bi se, u slučaju kasnije potrebe, predupredio postupak naknadnog doregistrovanja delatnosti. Propis o delatnostima i njihovim šiframa je dostupan u svakoj opštinskoj službi u kojoj se vrši registrovanje zanatskih radnji, preduzetnika.
Što se tiče visine osnivačkih udela, veći udeo uz veći broj osnivača omogućiće veći početni kapital zadruzi. Osnivačka sredstva treba da budu dovoljna da omoguće, minimalne početne materijalne uslove za poslovanje zadruge.Cilj osnivanja zadruga je da se ostvare prednosti koje njihovi Planovi mogu imati osnivanjem i pristupanjem zadruzi. Najveći deo porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno malih I srednjih proizvođača, nemaju dugoročnu perspektivu u samostalnom nastupanju na trћiљtu, te neka forma udruživanja predstavlja neminovnost.
Zemljoradničke zadruge, kao jedan od mogućih i tradicionalno proverenih oblika udruћivanja tih proizvođača, mogu ostvariti koristi za svoje članove, ali i za lokalnu zajednicu, a posredno i za ukupnu privredu. Osnivanjem i radom zadruga mogu se dobiti informacije koje bi se koristile kao predlozi za buduće akcije koje vlada treba da preduzme u cilju stvaranja povoljnog okruženja za razvoj zadruga, u kojem zadruge mogu maksimalno da realizuju svoje potencijale, ali i za razvoj agrarne politike uopљte. Povezivanjem zadrugara, zadruga, zadružnog saveza sa međunarodnim zadružnim organizacijama afirmisalo bi se zadugarstvo u Srbiji. Procedura za formiranje novih zadruga je olakšana tako je sve više zainteresovanih za udruživanjem, jer se lakše dolazi do boljih rezultata.
Sama reč zadruga kada se raščlani – ZADRUGA govori da se ljudi u tim grupacijama bore jedni za druge. Uočeno je da u selima u kojima funkcioniљu zadruge dolazi do smanjenja stope nazaposlenosti, a ujedno do povećanja broja stanovnika. Sa stabilnom zadrugom zadrugari stiču sigurnost iako problemi i dalje postoje i mnogobrojni su. Zakon o zadrugama u članu 12 predviđa da su lokalne samouprave,pokrajina i republika dužni da podstiču razvoj zadrugarstva, formiranjem fondova i fondacija ili kreiranjem nekih drugih mera.
Marko Bogojević, dipl. inž. agroekonomije
PSSS Kraljevo