Akontna otkupna cena maline je od 450 do 500 dinara. Dnevnice beračima 4.000 dinara, a po kilogramu od 80 do 100 dinara uz smeštaj i hranu. Zbog grada za sada rod manji za oko 30 odsto.
Početak berbe maline je pred pragom. Počela je berba po nekoliko gajbica u malinjacima, a ona prava sledi za oko sedam dana. U ariljskom kraju pojedini hladnjačari su već istakli cenovnike sa akontnom otkupnom cenom po kilogramu. Hladnjača “Frukom fud” iz Arilja je okačila svoj cenovnik, pa tako svežu malinu vilamet A kategorije otkupljuju za 450 dinara ako se preda do 15:30 časova, a za B kategoriju 430 dinara. Za vilamet treće kategorije cena je 330 dinara.
U Raškom okrugu cene su malo više. Hladnjača “Sicoberry” iz Kraljeva za prvu klasu vilameta plaća 470 dinara, a za drugu klasu 420 dinara. Za miker prve kategorije cena je 500 dinara, a za drugu 450 dinara. Za sada, koliko je nama poznato, najviše otkupne cene su u Mačvanskom okrugu. Hladnjača “Agrofrost” iz Zavlake istakla je cenovnik gde je akontna otkupna cena za miker prve klase 500 dinara.
Potrebe za beračima velika
Kolika će akontna cena biti na kraju berbe i kolika će biti konačna cena, prema rečim predsednika Saveza udruženja malinaraa Milana Đukića iz Arilja, ne zna se i da ona zavisi od tržišta.
Kolika će akontna cena biti na kraju berbe – ne zna se (foto: Z. Gligorijević)
“Početna cena maline, sorte vilamet biće 450 dinara, a za fertodi zagarantovana početna cena je 480 dinara. Te cene su usaglašene sa svim velikim otkupljivačima i hladnjačarima. Mislim da je veoma korektna, a ostatak će diktirati tržište, nakon završene berbe”, rekao je Đukić.
Potrebe za beračima je velika, ali bez obzira na to proizvođači su se već dogovorili oko cene rada.
“Na sastanku Udruženja dogovorili smo i cenu rada. Dnevnica berača maline u Arilju je 4.000 dinara ili 300 dinara po satu ili 80 dinara po kilogramu. Ove cene podrazumevaju smeštaj i hranu. Sada, ko hoće od proizvođača, može i da plati više, ako ima računicu”, rekao je Đukić.
Grad pričinio velike štete zasadima
On kaže da će rod maline zbog vremenskih (ne)prilika biti umanjen u odnosu na prošlu godinu.
“Grad i vetar već nekoliko dana pravi velike štete malinarima. U pojedinim selima su štete velike, jer se iznenada sruči velika količina grada koja pada neprekidno od 15 do 20 minuta. Očekujemo, za sada, da će rod maline ove godine biti manji od 15 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, najavljuje se još lošeg vremena, tako da konačno ne znamo šta će biti”, rekao je predsednik Saveza udruženja malinara.
I predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Dobrivoje Radović kaže da će ovogodišnji rod biti smanjen u odnosu na prošlu godinu.
“Proizvođači trpe posledice još od prošle godine zbog suše, kada tri meseca nije palo ni kapi kiše. To je uticalo da izdanci budu kraći, manji i to je uticalo da rod bude manji za 30 odsto. Sada, ovih poslednjih dana, grad je pričinio velike štete zasadima malina, a poslednja dva dana i poplave prave štete kako malini, tako i putevima, što će otežati transport”, kaže Radović i dodao da osiguravajuće kuće izađu na teren, slikaju maline i kažu da će ponovo doći za 15 dana.
On je dodao da su gradonosno oblaci zahvatili područje od oko 400 hektara.
Subvencije za nepostojeću malinu
Prema njegovim rečima prošle godine je proizvedeno oko 50.000 tone maline na nivou Srbije, a da će ove godine rod od te brojke biti manji za 30 do 40 odsto. On je ukazao na jedan podatak, za koji tvrdi da nije realan.
“U trezoru se vodi da je pod malinom 25.000 hektara, ali realno je 14.000 do 15.000 hektara. Ti njihovi statistički podaci su posledica što ljudi uzimaju subvencije na ime malina iako ih nemaju”, rekao je Radović.
Što se tiče cene otkupa i u ivanjičkom kraju akontna oktupna cena maline vilamet je od 450 do 500 dinara, a da se dnevnice za berače kreću od 4.000 do 5.000 dinara ili od 80 do 100 dinara po kilogramu sa obezbeđenim smeštajem i hranom.
“Neće biti problem cena, problem će biti da li će uopšte biti maline, što su zabrinuti i proizvođači, i hladnjačari i ino-kupci. Ukrajinsko-ruska kriza je na kupovinu maline uticala oko sedam odsto, ali se zato razvilo tržište na Skandinaviji i Japanu”, zaključio je Radović. / Agroklub