Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u baštama, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalno zaštićenog prostora. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore i podaci da uvozimo bezmalo sve, paradajz, luk, pasulј, boraniju i pa čak krompir! Ovih dana iz plastenika Srbije mahom dolazi zelena salata, začini, spanać. Rade Nikolenčić iz Novog sela kod Vrnjačke Banje proizvodnjom povrća se bavi poslednjih 20 godina vrlo uspešno, ali kako kaže ne baš svojom voljom.
Za povrtarstvo i generalno proizvodnju hrane većina proizvođača će vam reći da nikada ne može propasti što potvrđuju i podaci podizanja plastenika u Srbiji. Rade Nikolenčić oduvek je imao kaže neku baštu, tu uz okućnicu ali je u ozbiljnu proizvodnju, prvo u nekoliko malih tunela, počeo kada ih je bez posla ostavila trstenička ,, ,,Prva petoletka,,
,,Bilo je to za naše potrebe, bašta, živeli na selu radili u gradu čisto da čovek ima za svoje potrebe. E onda 1995.godine posla sve manje počeli smo sa dva mala plastenika, polako širili proizvodnju, da bi danas imali pod plasteničkom proizvodnjom dva velika i 15 manjih plastenika na 22 ara. U sezoni smo radili i papriku i paradajz na otvorenom.,, otpočinje priču naš sagovornik
Učenjem na tuđim savetima i svojim greškama, Rade je postepeno “savladao materiju” i danas je ubeđen da nije pogrešio što nije nastavio sa angažovanjem kod nekog pivatnika. Kaže bilo je i ovako i onako, mada matematika u ovoj proizvodnji uvek pistoji.
,, Nekada je bilo isplativije, gledano matematički. Proizvodnja je zahtevna ali ovo se radi što se kaže sa voljom. Kada sam napustio fabriku, odnosno postao višak ovo nam je postao osnovni izvor prihoda, mada kažem i dok sam radio u fabrici imali smo poljoprivrednu proizvodnu, ali je ona sada znatno povećana. Morao sam da učim, pitam apotekare, struku. Ali, praksa je najbolja škola. Njiva je škola, tu brojke i slova ne pomažu, jer zemlja zna šta joj treba. Nema te poljoprivrede na daljinskom upravljaču. Mi proizvodnju počinjemo u toploj leji iz sviog rasada radimo svu dalju proizvodnju. Ovih dana krećemo sa njom, grejanje, supstrati, topla leja, sve što ide uz to. Ako bi kupovali rasad nema zarade.,, objašnjava Nikolenčić
Od malog plastenika za rasad, stiglo se do petnaest plastenika na preko 2.000 kvadratnih metara, u kojima se veći deo posla završava ipak mašinama.Uz kvalitetan rasad iz sopstvene proizvodnje, porodica uspeva da održi plasteničku proizvodnju cele godine, “rotirajući” na desetine kultura, već prema sezoni.
,, Pa krećemo od ove rane proizvodnje salate, spanaća, začinskiog bilja, luka, pa kasnije paprika, paradajza, sve do kasno u jesen, kako i šta traži tržište. Trenutno se gaji zelena salata, spanać, rukola, mirođija. Plasman je uglavnom u Vrnjačkoj Banji.Tu uglavbnom sve prodamo, nešto na pijaci, nešto traže restorani. Nije problem u prodaji, već u skupljoj proizvodnji.Počeli smo s ručnim zalivanjem a završili na sistemu “kap po kap” i malčovanju zemljišta, crnim folijama bez potrebe okopavanja… Izbacili smo herbicide iz upotrebe, prskanje sveli na minimum. Prvo zdravije, drugo jeftinije!,, priča nam domaćin
Ulaganjakaže nisu mala, jer jedan skroman objekat od 300 do 400 kvadrata košta 2.000-3.000 evra. Međutim, uz dobar i organizovan rad bude i zarade. Šta je ipak najisplativije?
,, Po profitu, najisplativija je salata, zeleniš, peršun, blitva. Sve ono što prodajemo u vezice. Jeste najpipavije ali zahteva najmanje agrozaštite, to je najzdravija proizvodnja. Sve drugo traži mnogo sredstava za zaštitu. Paprika je vrlo profitabilna, ali zahtevna, dosta truda je potrebno oko nje. A teško je danas naći ljude koji bi to radili kako treba. Potrebno je stalno učiti, pratiti trendove… Drugo pariku smo radili na otvorenom dole u polju. Sada će tu proći auto put. Ne znamo da li će postojati prelaz. Ukoliko ga ne bude, kružićemo desetak kilometara, to je već tema za razmišljanje.,,
Veći deo posla obavlja porodica, što je olakšavajuće budući da je radnike sve teže naći ali ih je teže i pošteno platiti.
,, Svi radimo. Supruga, sin, majka do nedavno dok se nije razbolela, ćerka. Svi smo uključeni u ovaj posao. Zapravo sve je u organizaciji i radimo proizvodnju smene kultura da bude prilagođena našem angažovanju. Malo je više posla ali se postiže. Radimo proizvodnju u onoj meri koliko možemo da postignemo. Ranije smo imali prilično paprika na otvorenom, sada smo smanjili upravo iz razloga većeg posla. Ne stiže se sve,, zaključuje Rade
U Srbiji se povrće gaji na oko 150.000 hektara. Tim poslom bavi se 14.000 polјoprivrednih gazdinstava. Na našim prostorima gaji se 41 povrtarska vrsta od kojih je 30 ekonomski značajnih. Struka kaže da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom i površini od tri do pet hektara zemlјišta prve ili druge klase sa navodnjavanjem. Problem, je što mi u Srbiji navodnjavamo svega oko 50 hiljada ili 1,4 odsto obradivih površina.
Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi na oko 30 ari plastenika.U predzimskom i zimskom periodu treba gajiti povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su salata, spanać, rukola, praziluk…Ipak sve su to kalkulacije, kako reče naš sagovornik ovaj zanat se peče na njivi, od koje može da se živi ako naučiš ,,kako,,. S.C.