Proizvodnja rasada povrća u Srbiji postala je unosan posao koji traži puno rada i ulaganja, ali donosi dobru zaradu jer za kvalitetan rasad u našoj zemlji uvek ima kupaca bez obzira da li su hobisti ili profesionalci. Istina oni koji se bave zaokruženom proizvodnjom povrća mahom rade i sopstveni rasad ali je put do tanjira dug, trnovit i visokorizičan. Kako su ostali i opstali u ovoj priči po sadržaj obišli smo selo Vraneše i bračni par Bugarinović.
Od semenke do ploda dug je i težak put. Svi koji se bave povrtarskom proizvodnjom ovaj uzgoj će uporediti sa rastom bebe. Svoju povrarsku priču Bugarinovići u Vranešima krenuli kasnih devedetih i to iz malig neuglednih tunela.Selo lepo plodno smestilo se između Kraljeva i Vrnjačke Banje. Tu svoje gnezdo svili naši povrtari i supružnici
,, Ova rasadnička proizvodnja baš tarje dugoViše od 20 godina. Krenulo se sa malo pa se to povećavalo, povećavalo, ljudi su počeli da kupuju tako da se iteresovanje kupaca širilo a samim tim se uvećavala I naša proizvodnja tako da se došlo do neke veće količine. Počelo se sa malim tunelima, danas s utu ovi veliki plastenici, lakše je za rad ali je trebalo vremena doći do svega danas.Početna ulaganja su ogromna jer treba uložiti u plastenik sa duplom folijom, te u njega postavi grejanje, opremiti kontejnerima gde se nalazi rasada, tu su substrati i semena čija se cena svake godine uvećava.,, počinje priču domaćin Jovan Bugarinović, Vraneši
Vremena kada su počinjali bila su varljiva, jedino što se nije menjalo je težina I rizik poslovanja.
,, Pa na rad smo navikli tu se nije mnogo toga promenilo. Ekonomski…teže je bilo tih kriznih godina besparica, kriza, narod nije imao para pa smo se I mi sami dovijali kako obezbediti sredstva za obrt proizvodnje. Oprema priručna, tuneli niski.Danas imate sve modernizovano, semena je lakše nabaviti, tehnologija drugačija.,,
Dug staž je nizao uspehe ali i padove nekada teže nekada lakše ali su zahvaljujući ovohj priči ipak školovali svoju decu, danas učene ljude.
,, Iskreno bez ovog dodatnog posla, školovanje oboje dece na fakultetu bi bilo teško. Oboje su završili fakultete i eto to je naš najveći uspeh. Pored toga pravili smo i kuću, neke pomoćne objekte i tako. Radilo se uvek prilično i to je posao koji kreće u januaru a završava u junu jer ne radimo povrće samo rasad ali može i da se zaradi.,,
Tehnologija svakako napreduje ali napreduju i troškovi proizvodnje tako da uvek treba malo uštedeti a opet uspeti da se održi kvalitet. Iz tog vremena ostala je samo bubnjara…
,, Koštaju supstrati, grejanje na struju, dobra semena i dosta to košta ali se uklapamo, ne bi radili da nije drugačije. Što se tiče elekričnih grejača, to je dosta dobra stvar jer imaju kontrolisanu temperaturu i oni su podni grejači, da kažem moderniji, kasnije su došli i oni greju plodišta, leje a bubnjara je tu da zagreje vazduh jer bi biljke od hladnoće uginule. Tako da kombinujemo.,,
Proizvodnja kreće uvek sredinom januara u klijalištu i kako sezona odmiče tako se rasad pikira za dalju proizvodnju i prodaju. U ponudi povrće, aromatično i začinsko bilje. Plasman kažu siguran.
,,Nekada smo radili samo povrtarske kulture, paradajz, papriku i krastavac. Međutim začinske biljke su postale tražene tako da danas u ponudi imamo i na desetine začinskog i aromatičnog bilja od pre nekoliko godina. Kada su u pitanju osnovni paprika i paradajz, naravno da i tu vodimo računa shodno šta kupci traže ali tu je ipak neki standard u zavisnosti da li žele papriku za zimnicu ili sezonsku upotrebu. Imamo i 12 vrsta izuzetno ljutih paprika tražene su neko kupi da proba neko radi proizvodnje…i tako dopunjavamo program.,,nastavlja sagovornik
U vreme naše posete provejavao je sneg a minus se beležio danima i do -8 što za april čini se nije iznenađenje, mada mraza tokom zime nije ni bilo…
,, Generalno zima nije bila jaka. Imali smo zima kada je sneg padao danima, bili su smetovi i mrazevi I po petnaestak dana. Trošilo se tada više za grejanje, manje se spavalo, oprez je bio veliki. Jeste da smo mi blizu Goča ali pripremimo se mi na vreme. Temperatura se stalno kontroliše. Pokriva se agrilom svaku noć nekad treba i dvoslojni agril. Iskustvo čini svoje. Prošla godina je sa prodajom krenula jako rano 28. Marta I to je bila ozbiljna prodaja. Ova kasni jer vidite da je aprih hladan. Ljudi se boje da ne dođe do propadanja biljaka tako da će kako mi kažemo pik prodaje biti tek u vreme prvomajskih praznika. Uglavnom naša prodaja se završi najkasnije do sredine juna jer to zavisi da li ljudi kupuju rasad za konzum tokom sezone ili kasnije za pripremu zimnice. Kupci uglavnom poznati, imamo nekoliko zakupljenih tezgi na kraljevačkoj pijaci i to su mahom hobisti.,,
Upoznavanje sa poljoprivredom desilo se slučajno jer Jovan je radio u fabrici a Milena je i danas profesor fizičkog vaspitanja. Priča da zdravlje na usta ulazi nepotpuna je ako se nezdravo hranimo i malo krećemo.
,, Na žalost decu su danas jako, jako malo aktivna jer se vezuju za telefone, kompjutere što je realnost ovog veka. Od svih učenika možda je tek 10 odsto učenika uključeno u poslove poljoprivrede na gazdinstvima svojih roditelja i pomažu u tim poslovima. Govorimo o seoskoj školi koja ima pohvalno za današnje vreme lep broj dece ali je ipak većina dece neaktivna. U okviru plana i programa škole postoji teorijski deo u kome govorimo o zdravoj ishrani, o kretanju, o deformitetima ali moderna vremena čine svoje.,, kaže Milena Bugarinović
Osim Jovana i Milene kada zatreba pomogne i ćerka Katarina i eventualno neko od komšija jer kako kažu radne snage više na selu ni nema. Od vremena posete do naše objave u Agrobiznis magazinu stigli su i do kraljevačke pijace gde se u vreme prvomajskih praznika za rasad grabilo.
Sagovornici kažu da se u ovaj posao ulazi sa oprezom i postepeno jer se kroz iskustvo, zanje i rad najbolje uči pa i na svojim greškama. Na žalost grešaka bude, sada čijom krivicom nije tema ove priče ali jedno je sigurno ,, loš rasad, može da se proda jednom i nikad više,,! Poverenje kupaca se stiče polako I samo kvalitetom. Posao koji može obezbediti porodici solidna primanja nije pametno ugroziti. Njihova priča dokazuje da uporni uspevaju u svemu. Sonja Cvetković