Samo u jednoj noći u Bogarašu (Senta) na svetlosnoj lampi zabeležen je ulov od čak 233 jedinke sovice gama! Na svetlosnim lovnim lampama u regionima Bačke Topole i Sente, kao i na feromonskim klopkama u usevima šećerne repe (Sombor, Kikinda, Bačka Topola), beleži se nagli porast brojnosti leptira ove štetočine!
Poređenja radi – u Bogarašu je do 16. juna ove godine ulovljeno 780 jedinki, što je drastičan skok u odnosu na prethodne godine!
U proteklom periodu, sistem PIS-a je obavestio proizvođače soje, šećerne repe, paprike da se u usevima uočavaju jaja i ispiljene gusenice ove štetočine i dao preporuku za njihovo suzbijanje.
Povećani ulovi proteklih dana ukazuju da je populacija u porastu i da je pravo vreme da se obrati pažnja na prisustvo ove štetočine u ugroženim usevima i sprovedu mere suzbijanja, ukoliko do sada nisu!
U ovom periodu atraktivne biljne vrste za gama sovicu su usevi šećerne repe, suncokreta, soje, paprike, krompira, kupusa i dr. kupusnjača.
Gusenice izgrizaju listove i mogu dovesti do potpune defolijacije, naročito kod mladih biljaka. U fazi intenzivnog rasta, biljke koje izgube veliki deo lisne mase teško se oporavljaju, što direktno utiče na prinos.
Važne činjenice o biologiji štetočine:
– Sovica gama je migratorna vrsta – doletanje sa juga Evrope može biti masovno i naglo.
– Najintenzivniji let u našim uslovima dešava se tokom juna i jula meseca.
– Navodnjavani usevi su posebno atraktivni – više vlage pogoduje polaganju jaja i razvoju gusenica.
Preporuka je da se navedeni usevi pregledaju na prisustvo gama sovice. Ukoliko se uoči prisustvo jaja, gusenica čija brojnost ukazuje na mogući golobrst ili oštećenja lisne mase (izgrižene površine lista), preporučuje se primena insekticida.
Kako prepoznati sovicu gama?
– Leptir je sivkaste boje, sa prepoznatljivim srebrnastim znakom u obliku slova γ na prednjim krilima.
– Jaja su sitna, beličasta, poluloptasta, sa rebrima.
– Gusenice su svetlozelene, sa belom ili žutom linijom duž tela.
Za izbor registrovanih insekticida za suzbijanje sovice gama u ugroženim biljnim vrstama, više na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, na adresi https://pissrbija.rs
Све реакције: 2400