Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić i predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović, 13. septembra, obišli su dva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Opštine Vrnjačka Banja i tom prilikom razgovarali sa domaćinima o uslovima proizvodnje, životu na selu i izazovima sa kojima se poljoprivrednici susreću.
Prva stanica bila je gazdinstvo porodice Cvetković u Gračacu. Dragiša Cvetković sa suprugom, sinovima, snajom i dva unuka polako širi posao tako da na farmi trenutno imaju 60 muznih grla, ali isto toliko tovljenika i teladi. Farmu dopunjuju ovce, nešto svinja i mali ribnjak. Trenutna cena mleka je 55 dinara što u sušnoj godini i eventualnom poskupljenju imputa neće biti ,,za medalju,,. Gazdinstvo gaji četvrtu generaciju stočara pa ni mehanizacija ne izostaje jer bez iste nema pravovremene ni dobre setve, kosidbe i žetve. Interesantno je da su Cvetkovići nekada bili odlični živinari ali su imali i farmu svinja. Očigledno da su ipak krupna grla njihov ekonomski odabir. Krave su inače dokle god vremenski uslovi dopuste u slobodnom držanju što im omogućava sve pogodnosti eophodne za zdrav zapat i količinu mleka.Najmlađi naslednici Filip i Lazar su ponaosob pokazali ministru svoju farmu, posebno omiljenog bika i mali ribnjak.
Domaćin je istakao da se u selu danas dobro živi, da je infrastruktura uređena i da su uslovi za život daleko bolji nego ranije. Porodica se bavi uglavnom mlečnim govedarstvom i tovom junadi, dok mleko predaju mlekari „Jastrebac“. Danas obrađuju oko 60 hektara pašnjaka i 20 hektara pod žitaricama.
,, Nije ovaj posao lak, ali mi ovde živimo i radimo sa svojom decom. To je za nas najveća vrednost, meni posebna jer su deca voljna da nastave ovu tradiciju evo i četvrta generacija na imanju stasava. Važno je to što je ministar lično došao na imanje i video realne uslove rada. Problemi naravno postoje i mi smo ih danas preneli ministru, jer većina stočara se susreće sa istim. Mi radimo 50 hektara pod zakup i ni dinara ne ostvarujemo subvencija na tu zemlju, što u zbiru nisu mala sredstva. Ugovori ne postoje a nas je sve manje u selima koji se bavimo ovom proizvodnjom.,,rekao je Dragiša Cvetković
Ovom prilikom ministar je naglasio da je samo ove godine država isplatila preko milion dinara subvencija gazdinstvu porodice Cvetković, čime je podržana njihova proizvodnja uprkos suši i težim uslovima. On je dodao da je ukupna isplata podsticaja premašila 80 odsto planiranog budžeta, što predstavlja više od 88 milijardi dinara izdvojenih za poljoprivrednike širom Srbije.
,, Ova porodica je primer kako izgleda pravo srpsko domaćinstvo. Domaćin, glava kuće, ima dva sina, od kojih je stariji već zasnovao svoju porodicu i dobio dvoje dece. Uz primarnu proizvodnju mleka, ovde se razvija i tovno govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo, pa čak i ribnjak za decu. Srbija ima budućnost onda kada ovakva gazdinstva nastave da se razvijaju i kada imamo što više porodica koje ostaju na selu.,, poručio je ministar Glamočić.
Govoreći o planovima agrarne politike za narednu godinu, ministar Glamočić je istakao da će svi korisnici subvencija morati da pravdaju troškove računima, kako bi državna podrška stigla isključivo do onih koji zaista obrađuju zemlju i bave se proizvodnjom hrane, što je slučaj i sa porodicom Cvetković.
U okviru nastavka posete, ministar i predsednik opštine obišli su poljoprivredno gazdinstvo Darka Tošića u Podunavcima, koje uspešno uzgaja tovne piliće. Darko se ovim poslom bavi već 30 godina, a objekat ima kapacitet za 12 hiljada pilića. Pilići sa ove farme plasiraju se uglavnom u okolini, pri čemu se koristi uslužno klanje u saradničkim klanicama, a distribucija se obavlja sopstvenim prevozom.
,, Posao, kao i svaki drugi, ima svoje prednosti i mane, ali kada se poštuju agrotehničke mere, pilići su zdravi, a hrana zadovoljava standarde, proizvodnja teče bez problema. Kompletnu renoviranje objekta izvršili smo 2017. godine, kada je urađena nova ventilacija. Takođe, koristimo dodatke koji smanjuju vlažnost i neprijatne mirise na farmi“, rekao je Darko Tošić, dodajući da u narednom periodu postoji mogućnost proširenja kapaciteta objekta na 20 hiljada pilića.
Gazdinstvo organizuje proizvodnju sa kapacitetom od 12.000 pilića po turnusu, a u posao je uključen i sin Andrija, što predstavlja primer očuvanja porodične tradicije i kontinuiteta u poljoprivrednoj proizvodnji. Pored posla oko živine, gazdinstvo obrađuje više od 7 hektara zemlje, na kojoj se gaji soja, dok su na manjim površinama zastupljene livade, orah i povrće. Proizvodnja je dodatno proširena i na uzgoj ovaca i koza. Farma je 2017. godine unapređena kroz renoviranje objekata i uvođenje savremenih tehnoloških rešenja, poput moderne ventilacije i dodataka koji omogućavaju smanjenje vlage i amonijaka, čime su stvoreni uslovi za proizvodnju bez neprijatnih mirisa i sa visokim sanitarnim standardima. Interesantno je da je prva farma sagrađena 1969. godine ali je namena bila tov junadi, kojom se gazdinstvo bavilo sve do devedesetih godina kada je sankcijama ukinut izvoz našeg čuvenog ,,bejbi bifa,,
Ministar Glamočić istakao je da gazdinstva koja se bave živinarstvom nažalost nemaju nikakvih subvencija od strane države i da je jedini izuzetak za ovaj objekat to što je izgrađen uz kreditnu podršku Ministarstva poljoprivrede. Dodao je da i dalje uspešno funkcioniše, jer su vlasnici shvatili realnost, a to je da opstanak na tržištu zavisi od pametnog načina rada.
,, Posebno me raduje što je u rad gazdinstva uključen i sin, što znači da ovo gazdinstvo ima budućnost. Gazdinstvo Darka Tošića pokazuje da živinarstvo može da bude stabilan i održiv porodični biznis. Uz podršku države u izgradnji savremenog objekta 2017. godine, oni danas uspešno posluju bez stalnih zahteva za subvencijama. Njihov kapacitet od 12.000 pilića po turnusu obezbeđuje stabilan prihod, a uključivanje mlađe generacije najbolji je pokazatelj da ovaj posao ima budućnost. Drago mi je videti ovakvo gazdinstvo, gde ljudi mogu funkcionisati i bez podsticaja, samo ako rade mudro.,, poručio je ministar.
Domaćini Tošići proizvodnju organizuju u pet turnusa godišnje, uz dva odmora – u julu i januaru, što omogućava bolju organizaciju i održivost posla. U narednom periodu razmišljaju i o proširenju kapaciteta na 20.000 pilića po turnusu. Višedecenijski rad im omogućuje da nikada nisu imali problem u plasmanu što je svakako jedan od glavnih uzdanica ekonomičnosti proizvodnje.
Predsednik opštine Boban Đurović istakao je da lokalna samouprava godišnje izdvaja oko 23 miliona dinara za podršku poljoprivredi, kao i da je u prethodnom periodu urađeno mnogo na unapređenju života u selima, od puteva i škola, do vrtića i ambulanti, što je značajno unapredilo kvalitet života na seoskom području.
,, Ponosan sam što se u Opštini Vrnjačka Banja nalaze gazdinstva, kao što su gazdinstva porodice Cvetković i Tošić, koja svojim radom i primerom pokazuju da poljoprivreda ima budućnost. Za nas je važno da mladi ostaju na selu i da u svojim sredinama vide perspektivu. Stvaranje uslova za prosperitet poljoprivrednika, uz podršku države, dobru strategiju i poštovanje procedura, omogućava stabilnost, održivost i veru u budućnost. Mi kao lokalna samouprava moramo da obezbedimo uslove kroz svu infrastrukturu kako bi održivost sela bila motiv da mladi ostanu da žive i rade na selu.,, rekao je Đurović.
Đurović je iskoristio priliku da se zahvali ministru na razgovoru o aktuelnim problemima i spremnosti da sasluša predloge u korist porodica i gazdinstava.
Inače tokom posete resornom ministru su predočene i aktivnosti Udruženja žena i ostalih udruženja koja čuvaju tradiciju ovih krajeva. Žene osim uobičajenih poslova na selu imaju svoje male manufature koje im donose mali ali značajan profit u sveukupnom budžetu.
,, Lokalna samouprava odvaja i deo sredstava za edukaciju poljoprivrednika ali i posetu sajmovima i drugim gazdinstvima koja mogu biti uzor i podstrek našim domaćinstvima.,, istakla je Milica Đorđević zadužena za komisijski rad poljoprivrednog sektora u Vrnjačkoj Banji.
Inače Opština Vrnjačka Banja ima oko 1.200 registrovanih poljoprivrednika koji mogu koristiti sredstva lokalne kase. Jedan od najboljih primera promocije sela je sigurno i manifestacija ,,Prva brazda,, u Novom Selu koju je ministru predstavila najbolji orač među ženama Marija Seočanac, ne skrivajući ambicije da se ista još više unapredi. Ovakve posete, koliko god bile kratke, zaključuju učesnici, moraju imati dugoročniju saradnju jer i dobre i loše strane poljoprivrede imaju svoj beleg uspeha i padova. Oni često ne zavise samo od jedne strane. S.C.