U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 mil EUR, odnosno oko 390 miliona dinara, piše Tanjug,a objavljuje eKapija.
Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.
Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.
– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40.000 ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.
Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80.000 koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.
– Na ovaj način su sezonski radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, navodi Čaušević za Tanjug.
U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.
– Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način angažuju sezonske radnike.
U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, s obzirom na to da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.
Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.
Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.
Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrća ili voća, na sortiranju plodova…
Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, s obzirom na to da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.