Poljoprivrednici iz deset udruženja Vojvodine i centralne Srbije su odlučili da, zbog štete od mraza i suše traže od države jednokratnu pomoć od 300 evra po hektaru za prolećne useve i voćarske zasade koji su prijavljeni u sistem e-agrara, a ako im se ne dodeli najavljuju proteste u avgustu.
Potpredsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Dejan Ivanišević rekao je za Betu, da je to jedan od zaključaka sastanka, koji je sinoć trajao skoro do ponoći u Stajićevu, u Banatu.
Ivanišević je rekao da od države očekuju da do 1. avgusta donese Uredbu o isplati te pomoći i raspiše javni poziv za prijavljivanje površina pod prolećnim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi i drugim usevima, kao i svim vrstama voća.
Oni traže i da se do 1. avgusta isplate sve zaostale subvencije i premije za ovu godinu.
Jedan od zaključaka je i da se od 1. januara 2026. godine cena dizel goriva oslobodi celog iznosa akcize, kao posebnog poreza i tako poljoprivrednim proizvodima prodaje na benzinskim pumpama. Oni sada plaćaju pun iznos akcize od kojeg bi 50 dinara po litru, prema sporazumu sa Ministarstvom poljoprivrede, trebalo da se vrati u roku od 14 dana, ali na povraćaj se, kažu čeka tri četiri puta duže.
Poljoprivrednici očekuju i da država obezbedi kredite sa jedan odsto kamate da bi refinansirali ranije uzete zajmove u bankama koje ne mogu da otplaćuju zbog, sušom uništenih prinosa ratarskih kultura i voća.
Predsednik Inicijtive za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović je rekao da je pomoć države koju traže minimalna da pokrije bar deo gubitaka.
„Mraz je uništio voće, a katastrofalna suša, ne samo rod kukuruza i ostalih ratarskih kultura, nego neće biti ni kabaste hrane za pripremu silaže, a ni sena za goveda i ovce“, rekao je Filipović.
Filipović je rekao da su posledice suše katastrofalne i da su mnoga domaćinstva egzistencijalno ugrožena jer neće imati prihpoda od kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe, pa očekuju da im država zbog elementarne nepogode ponudi neku vrstu pomoći, kao što je otpis poreza ili odlaganje kredita.
„Kukuruzima koji su ranje posejani kiša neće moći da pomogne, posebno što je u mnogim krajevima pala mala količina, u Banatu na primer svega tri litra po kvadratu, što je ništa, jer da bi se zatvorile sve pukotine u zemlji potrebno je bar 150 litara po kvadratnom metru“, rekao je Filipović.
Dodao je da je za kukuruz, koji je posejan u aprilu kiša, čak i obilna kasno došla, jer ta biljka ima period od desetak dana kada se oprašuje i tada ne smeju biti previsoke temperature, jer se neće oprašiti i doneti plod. Kasnijim sortama kukuruza, kao i soji, suncokretu i šećernoj repi obilna kiša će, prema njegovim rečima, možda pomoći, a to će se videti tek za nekoliko dana. Dodao je da će zbog nestašice hrane stočari biti prinuđeni da rasprodaju stoku, mašine ili zemlju.
„Srbija je jedna od retkih zemalja koja i kada ima strategiju razvoja poljoprivrede, ne primenjuje je. Džava bi za ovakve situacije morala imati neki fond da pomogne opstanak poljoprivrednika“, rekao je Filipović.
Ukazao je da su poljoprivrednici „ogorčeni i ako im država ne pruži podršku da ih ništa neće zaustaviti da izađu na puteve da bi pokušali da spasu bar deo proizvodnje“.
Zahteve su pored Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije potpisali Savez udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, udruženje Novoseljanski paori, Udruženje Dolovačkiori paori, Udruženje poljoprivrednika Srbobran, Udruženje Banatska crnica i Udruženje voćara Srema.
Udruženja čiji predstavnici nisu prisustvovali sastanku, odlučiće narednih dana da li će se priključiti zahtevima.