Poljoprivreda je i dalje najveći pojedinačni izdatak iz budžeta Evropske unije, a reforma Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) za period 2028–2034. mogla bi doneti važne promene.
Evropska komisija sredinom jula predstavlja predlog finansiranja i reformi, a već sada poljoprivrednici širom EU šalju jasne poruke – traže više novca i manje birokratije.
Kristof Plas, poljoprivrednik iz Brandenburga u Nemačkoj, već dve decenije uzgaja krompir, ponajviše za velike proizvođače pomfrita. Njegova farma godišnje proizvede više od 12.000 tona krompira, ali bez ozbiljnih ulaganja u navodnjavanje ne bi opstala – suše su sve češće, a samo za vodu godišnje izdvaja i do 180.000 evra.
– Svake nedelje analiziramo zemljište kako bismo precizno dodavali nutrijente i mikroelemente. Bez preteranog đubrenja, postižemo maksimalnu efikasnost – kaže Plas, koji je i potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Brandenburga.
On naglašava značaj lokalne proizvodnje hrane, posebno u vremenu međunarodnih kriza i klimatskih izazova. Upravo zato s nestrpljenjem očekuje kako će izgledati budući model ZPP-a. Plas ističe da poljoprivrednicima treba omogućiti sigurnost kroz direktne subvencije, uz značajno rasterećenje od birokratije.
– Trećinu radnog vremena trošimo na papirologiju. To su ogromni troškovi i gubitak produktivnosti – upozorava ovaj poljoprivrednik.
Udruženje poljoprivrednika Nemačke uputilo je apel da se znatno poveća budžet EU za poljoprivredu. Takođe, insistiraju na prilagođavanju zelenih politika različitim vrstama gazdinstava – jer se potrebe ratara i stočara, velikih i malih gazdinstava u različitim regionima ne mogu tretirati jednako.
Trenutno, EU izdvaja oko četvrtinu svog ukupnog budžeta za podršku poljoprivredi – blizu 60 milijardi evra godišnje. Najveći korisnik je Francuska, a slede Španija, Nemačka, Italija i Poljska.
Bez dodatnih sredstava, upozoravaju poljoprivrednici, teško će se odgovoriti na izazove poput povećanja proizvodnje hrane, smanjenja CO₂ emisija, zaštite biodiverziteta i regionalnog razvoja.